Pronašlo me je prošireni izdanje "Pesme bratstva & detinjstva: antologija rok poezije SFR Jugoslavije - 1967-1991" u odabiru Petra Janjatovića. U predgovoru autor kaže: "Posle onih godina sve je drugačije, ali eto, scena je preživela. Kao i neki od nas. Veći deo pesama koje su pisane posle 1991. godine odišu gorčinom i mudrošću. Kakvo je vreme bilo, nije moglo ni da bude drugačije."

    Višestruko zanimljivo štivo. Subjektivno, jer je svaki izbor subjektivan. Informativno, vidiš kako su neki dobri stari postali dosadni stari. A neki postali još

Ovo je jedini aviogeneksov avion koji leti za JAT, 26 godina star.

Moja majka je doletela ovim aviogeneksovim avionom 15. juna za Diseldorf.  Na otprilike pola puta se vratio u Beograd zbog kvara.  

Današnja vest:

Avion JAT-a koji je jutros u sedam sati poleteo za Rim, vraćen je na pistu beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" zbog "tehničkih i bezbednosnih" razloga, saznaje "Blic". Nakon nekoliko sati čekanja, putnici su drugim avionom poleteli u istom smeru.

„Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i EU protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda - srpskog naroda".

Dobrica Ćosić o Albancima  u nedavno objavljenoj i naširoko promovisanoj  knjizi „Vreme zmija"

Eto, otac nacije nam je svima učinio uslugu. Sve ono što su HO, YUCOM, i neke druge nevladine organizacije  i pojedinci skupljali, tvrdili, upozoravali  godinama, a mi načelno, odbijali da čujemo i razumemo svu pošast toga što

...necu stati!

Oj Srbijo medj' sljivama, drago mi je da sam daleko.

Dalibor Kokic

Snimci

Život je nepresušan izvor umetnosti.Umetnost je oplemenjivač života. Prepreka među njima ne sme biti.

Razumeti ove tri jednostavne rečenice ne bi trebao da predstavlja poseban problem ukoliko čovek razmišlja jednostavno bez primesa onoga što je pokupio kroz školvanje, rad, nauku, džabalebarenje, hobije,

Od ljutog agnostika, postadoh propovednik!

Oscar 2:12

Ima tome već nekoliko meseci kako me nekolicina prijatelja tovare smakom sveta 2012. I to ne bilo kada. Zna se datum - 21.decembar. Ali, to nije sve. Zna se i tačno vreme - 11 sati i 11 minuta!

Moja priroda večitog nevernika i znatiželja koja se meri profesionalnom deformacijom odvela me je pravo na (gle čuda!) web pretraživač. Klik po klik, tek 2012. se pominje na ravno 1.168.512 mesta u apokaliptičnom kontekstu. Odem ti ja na "oficijelni" sajt i pronađem 100 zala koja će nas zadesiti: od zemljotresa i cunamija,

Autor: Miroslav Janković

Značaj interneta kao izvora informacija, iz dana u dan uporno i vrtoglavo raste. Samo u Srbiji je broj korisnika interneta sa 6 odsto od ukupnog broja građana iz 2003. godine porastao na 16 odsto u 2008-oj. Ovakav razvoj dovodi do sve većeg interesovanja država i vladajućih struktura za sadržaj dostupnih informacija na internetu, a kao nažalost nezaobilazna posledica tog interesovanja javlja se njihova želja za "filterisanjem" istih. 

Neke

Pre neki dan sam gledao film u kojem glavni junak, TV zvezda, dolazi u neko malo zabačeno mestance da obiđe grob starog dobrog prijatelja kome nije bio na sahrani i da poseti osobu koja mu je napisala dirljivo pismo. Na njegovo iznenađenje umesto devojčice koju je očekivao, zatiče staricu sa odraslom unukom, devojkom. Starica je oduševljena, ne može da vjeruje da je takva zvezda potegla dugačak put da bi je upoznala. U toplom i prijatnom razgovoru u jednom trenutku ona ga pita kakav mu je bio život izvan TV studija. Sve same sitnice, odgovara on. Na to će starica: Ne,

Izjašnjavanje na popisu je  privatno, građansko i demokratsko pravo stanovnika, izraz slobode ličnosti. U demokratskim društvima i sekularnim državama, kakvim se svi predstavljaju, nepojmljiv je bilo kakav pritisak i mešanje crkve u državne poslove, a popis je državna a ne crkvena stvar.

Indikativno je sa kojom  agresivnošću verski poglavari i vrhovi crkava i IZ  pokušavaju da utiču na građane i direktno se mešaju u državne i političke poslove. Valjda se Crkve bave onima koji su se slobodnom voljom izjasnili kao njeni vernici a ne da propisuju kojoj naciji će da pripadaju i kojim jezikom će da govore. Definitivno, sve verske zajednice podstrekavaju nacionalne podele, ističući uzvišenim to što će se neko izjasniti baš kao pripadnik te i te nacije.

Čemu toliko mešanje crkve u državne poslove, da li zato što nema poverenje u državu ili zato što je država stvarno toliko slaba. Da li to crkva nema poverenja u sopstvenu državu i njenu sposobnost da garantuje građanima slobodu izjašnjavanja ili koristi svaku priliku da se eksponira kao politički faktor.

U ime Boga poziva se na nove podele jer sva tri proglasa ili uputstva  liče kao jaje jajetu a rečnik i poruke su mnogo sličnije onim pogubnim  koje su upućivane početkom devedesetih.Očito da se crkve i IZ nisu baš mnogo odmakli od  ondašnjih mantri.

Evo sva tri upustva, (uputa ili naputka):

Живљења

 Ovo je juče (19.02.2011.) napisao Emin tata :

 "Hteo bih da se zahvalim Leontini i dečici iz hora Čarolija koji su napravili prvi korak ka ispunjenu cilja Eme i njenih roditelja, da Ema stane svoje noge. Nikada u životu neću zaboraviti ovaj dan kada smo prikupili 59125,00 dinara 25 Eura i 120 makedonskih denara. HVALA vam na velikom srcu."

 Ovakve stvari vraćaju veru u ljude. :)

Nedavno sam je pronašla, povučena nekim drugim. Ne znam ko je snimio tu fotografiju. Mora da to beše moj pokojni drug Oleg, kod koga smo tada bili.
Na njoj V. i ja. Nasmejane, onako potpuno bezbrižno, kako samo možeš biti kad imaš 17 i misliš da celi svet, sa svim svojim mogučnostima i čarima, čeka samo na tebe. O iskušenjima tada nismo mnogo znali. O ovim, koja će da nas sačekaju u tom svetu, ništa.
Tada, jedan od najvećih problema  je bio kako roditelje  ubediti da, iako smo se videli nedavno, dozvole to opet. Njima, V.i njenom bratu ili nama,mojoj sestri i meni. Kako uostalom ne razumeju da Novi Sad i Sarajevo nisu tako daleko. Šta fali da odemo tamo samo preko vikenda....Ili oni da dođu, svejedno. Važno da smo zajedno.

           Stalno prigovaram N.-u da prvi utisak kod njega igra preveliku ulogu u procesu formiranja mišljenja o nekom umetničkom delu; kad kažem preveliku ulogu, zapravo mislim da za neke dve sekunde on odluči da li je neka slika, recimo, dobra, odlična, fenomenalna ili je potpuni i nepatvoreni bofl. Večeras smo o tome naširoko diskutovali, i ja sam ostao zbunjen. Nije mi jasno, naime, da li je moguće da za

Jim Williams

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.

… što poželiš to naslika.

Setih se jednog starog vica iz vremena hladnog rata:

Tokom susreta predsednika SAD i SSSR-a, padne njima na pamet da se trkaju. Presvuku se, zagreju. Skupili se članovi delegacija, porodice, novinari… Trka krene. Na cilju, pobedi predsednik SAD.

Sutra "Pravda" objavi:

"U trci u kojoj su učestvovali predsednici SSSR i SAD, naš predsednik stigao je drugi dok je predsednik SAD bio pretposlednji"

Vica sam se setio kad sam video vest:

Dinar i dalje nastavlja da jača