Na početku moram da kažem dve stvari:

1. Ovaj blog sam neoprezno obećao  stefanu tačka hauzeru - pri jednoj raspravi da li nam je potrebna NLB (jadranska ) liga , mada čoveka ne poznajem.. Ali , ja držim reč.

2. Tekst nije protiv stanovnika Beograda.Mnogo rođaka i prijatelja imam tamo.Možda će i moj brat, a kasnije i moji klinci da krenu u Glavni grad stomakom za hlebom da odsanjaju srpski san.

    

Jes' da su neki i moji, ali su korisni.

Bookmark Srbija

Bookmark SEO

Gotan Project Tango 3.0

Prvi sadrži 15 najposećenijih sajtova iz Srbije (pola naših, pola stranih) dok je drugi rađen za moje potrebe i čini ga 15 linkova do Google alatki koje upotrebljavam svakodnevno. Verujem da će i kolegama olakšati

Bas nekako pred 57 godisnjicu rodjenja, Zorana Djindjica je spomenuo Sinisa Vucinic, samoproklamovani cetnicki vojvoda koji kako sam priznaje obozava Slobodana Milosevica, clan JULa i ko zna kojih jos partija mraka. Prica on tako, ovih dana, kako ce ubiti Zarka Koraca i Milosa Vasica bas kao sto je ubio Zorana. Slucajno ili ne, tek drug vojvoda bas pred pomenutu godisnjicu kao da je hteo da nas podseti od kakvih je ljudi nastradao Djindjic. Sto rece Zoran Zivkovic, ubili su ga pacov, prevara, budala i razna vucinicevska bratstva. 

Ne znam na sta bi licila Srbija danas da je Zoran i

Otvoreno pismo gradonačelniku Novog Sada Igoru Pavličiću

O ODGOVORNOM DRUŠTVU


Poštovani gospodine Pavličiću,

poslednjih meseci u našem gradu, kao krucijalno i suštinski određujuće nametnuto je pitanje sudbine spomenika Jaši Tomiću – nažalost tome ste i sami značajno doprineli. Kažem nažalost zato što je u celoj stvari sa suštinskih i za grad bitnih tema priča skrenula u ravan dnevnog politikanstva, na momente grotesknog, u svakom slučaju za utemeljenje principa i izgradnju ili revitalizaciju narušenog vrednosnog sistema sasvim neučinkovitog. Prevashodno, propuštena je prilika da se javnost podseti na koji način je navedeni spomenik postavljen. Takođe, dopušteno je da u gradu koji ima toliko nerešenih problema spomenik postane politički dominantno pitanje.

Знам да ће ми мало ко од вас веровати, али ја ипак у пуштању тог чудног летећег објекта званог "албански дрон" по "Партизановом" ваздушном простору и повреди истог, видим и понешто корисно. Колико се стидим своје

Ovo što ću vam sada reći mogu samo prijateljima, porodici i vama ovde da kažem, da pokušam da olakšam sebi muku, i ne postoji mislim ništa drugo što bih mogla da uradim.

Kao što svi dobro znamo, računi se moraju plaćati do 10, 15, 20. u mesecu, kako koji. Od svih računa koje pošteno i na vreme plaćam, uključujući i TV pretplatu (dobro, hajde, znam da sam magarac), dva mi stigne pre 20. u mesecu. Komunalije sam dobila pre dva dana. Račun za struju za januar uopšte još uvek nisam dobila.

Ko zakasni plaća naravno kamatu. Recimo 20 dinara, ili tako nešto... To je stvarno smešno - 20 pišljivih dinara. Pa 20 dinara zato što nisam na vreme platila gas, jer mi nije stigao račun pre 15. februara, pa 20 dinara za telefon jer mi je račun stigao 18. februara... Pa nije ni to strašno, jel? Šta je 60 dinara? Pa tako svakog meseca... Ali hajde, nije ni to tako strašno? Pa tako cela moja zgrada... Nije i dalje strašno?

    Shvatajući da je deo priorode, čoveku nije teško da pomogne  kako bi i drugi stanari u njegovom okruženju živeli  svoj život, jer nikad se ne zna  ko će se u kojem  obliku zadesiti u nedokučivoj cikličnosti  i burnom toku življenja. Ljudska vrsta sebe smatra najinteligentnijom  i sebi je dala za parvo da  “ uređuje “ prirodu ne vodeći računa o štetnosti korisnog za druge vrste – od insekata, malih životinja, ptica, riba, trava i  sitnog rastinja .. do najupečatljivijih  primeraka.

Kada smo polagali prijemni ispit za Akademiju likovnih umetnosti, sedeli smo na prvom spratu Akademije u Rajićevoj, leđima okrenuti Kalemegdanu. Prvi s leva je bio Bob (Slobodan Roksandić), do njega Vecko (Veselin Drašković), zatim Zoki (Zoran Vuković), ja i do mene Đura (Radivoje Đurović). Predsednica komisije za prijem bila je Ljubica Cuca Sokić, pomoćnik joj je bio Dragan Lubarda. Tri dana smo radili ugljem akt, dva dana portret, takođe ugljem a poslednjeg dana smo radili šta smo hteli i znali akvarelom ili temperom. Model nam je bila Adela uz gospođa Ružu najpopularniji model.

Dok sam bila u Srbiji i u susedstvu, nisam stizala da pišem. Svakoga dana sam putovala,

uglavnom biciklom a kasnije malo i autobusom, gotovo svake večeri sam imala tribine,

a pre i nakon njih susrete sa starim i novim prijateljima. Na kraju dana, kada bismo se moji

domaćini i ja razdvojili, umesto na spavanje, sedala sam za kompjuter i odgovarala: na mejlove,

 poruke, davala intrevjue... Tako se za tri meseca skupilo materijala i materijala za najmanje

jedan podebeli roman. Koji ću možda napisati, jednog dana. A nakupilo se i teškog umora.

Za tri meseca na Balkanu fizički i psihički sam se iscrpela više nego za tri godine pedalirajući

kojekuda po svetu.

И ми, као и остали народи под овом небеском капом, имамо своје особености, скројене од врлина и мана. Који од та два тега односи превагу на животној ваги за тачно мерење онога што смо дали и онога што смо добили, тешко

"I don't know what to say except to you, my audience, thank you, and instead of goodbye, how about so long?"

Овим речима одјавио је емисију Лари Кинг - легенда америчког радио и телевизијског програма. Након четврт века само на CNN-у (од педесетак у медијима уопште), неких 6000 емисија,

(Odlomak iz rukopisa putopisnog romana)

Prve slike Pjongjanga. Priljubila sam nos uz staklo minibusa niz koje se sliva kiša i pomno poput kakvog špijuna, kako se povremeno osećam, prikupljam prizore o kojima ću kasnije pisati.  

Prazan autoput, bez ijednog jedinog vozila. Slika koja je neprihvatljiva oku naviklom na prezagušene kineske puteve, pa ona, ta dva kratkovida oka, trepću u neverici, dok se glava izvija prema prednjem staklu i vozaču, u nestrpljivom očekivanju da se tamo u daljini najzad pojavi neki automobil. A stvarnost uvek iznenadi, pa

Постављање правих људи на право место јесте једна од првих лекција пословног менаџмента и данас се једнако односи како на приватни тако и на јавни сектор. Наш недавни извештај о економској мобилности, пословима и родним разликама у Србији, који

U dobra stara vremena se lepo znalo kako izgleda kontinentalna klima. Za peticu iz poznavanja naročito prirode i manje društva je zimi bilo hladno,  laste su donosile proleće, leta su bila izdržljivo topla, a jeseni naravno blagodarno bogate. Onda je odnekud stiglo globalno zagrevanje praćeno toplim gredama, rupama koje su na nebu probušili frižideri i dezodoransi, večni ledovi na naslovnim stranama su počeli da cure. Ko je znao i umeo se koliko odmah ugradio u unovčavanja najavljenog sumanutog leta koje je u to ime počelo da udara nasumice, gde stigne, i iz sve snage. Zbog toga je zima odlučila da pokaže zube sve do sedmica. Zauzvrat je kontinentalna klima odlučila da dobije nervni slom i svede se na dva godišnja doba, one prolećno-jesenje međusezone je ukinula do daljnjeg.