Osim americkih vesti ovog jutra u Bojziju mozete da cujete i nase vesti. U hotelu se pored uobicajenih CNN vesti cuo i glas kolege sa RTS kako opisuje slavlje nasih navijaca posle jucerasnje pobede Ilije Bozoljca i Nenada Zimonjica protiv brace Brajan. Kad u dvorani dodje red na intervjue za nasu televiziju, obicno se razglas iskljuci da ostatak publike ne slusa intervju na jeziku koji ne razumeju. I jutros ovde nas jezik nije bio na televiziji, nego se cuo sa kompjutera jednog od mnogih nasih navijaca koji su jutros uz dorucak prepricavali jucerasnji mec i analizirali sta i kako ce danas da

Nasilje je konstanta ljudske istorije. Od pećinskog doba sve do doba lasera i svemirskih brodova. Ljudski rod je možda napredovao u tehničkim postignućima i otkrivanju univerzuma, ali su mu navike ostale nepopravljivo iste. Nasilje je nekad stihijsko, kao u doba kada su se jurili čopori naših šarmantno violentnih prapredaka. Nekad nije i ne mora da bude. Država kao institucija je izmišljena upravo zato da nasilje ne bude stihijsko, već da u njemu bude reda i da njega budu pošteđeni oni koji hoće da mirno žive i rade, a da se nad svima drugima primenjuje uz pomoć pravnih obrazaca i po zakonu. Pravna država je jedno od najvećih dostignuća civilizacije. Država kao šerif. Ugledni ljudi sa kredibilitetom kao sudije, ne u svoje lično, već u ime sistema. U takvom sistemu bilo ko, šta god mislio o nekome drugome, mora da drži ruke u džepovima, a da "pesničenje" ostavi državi. U Srbiji su u proteklih nekoliko dana napadnuti u malom, tipično našem, lokalnom, pesničenju jedan ministar (Tasovac) i jedan pomoćnik ministra (Šuvakov) i, ako je verovati medijima, izvukli su deblje krajeve. Ima onih koji se slade, ima onih koji se groze, ima raznih mišljenja, jer mi - ko mi - o svemu mislimo u sto kolona. Međutim, šta god ko mislio - ovo je jako loše za sistem. Koji upravo muku muči, već bezmalo decenijama, da se legitimiše kao sistem u pravom značenju te reči. U kojem će se svi građani osećati sigurno.

piše: Rodoljub Šabić
Mala "gužva" koja je izbila nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu, po nalogu Poverenika za informacije učinilo javnosti dostupnim ime postupajućeg zamenika tužioca i broj predmeta u famoznom slučaju Savamala, brzo se smirila.
Logično, jer su i "dušebriznici" koji su gužvu izazvali morali brzo da shvate da je zaista sasvim besmisleno tvrditi da se objavljivanjem imena bilo kog nosioca javne funkcije ugrožava njegova "privatnost" i "samostalnost", kao i da se objavljivanjem broja predmeta "utiče na njegov tok".
Uostalom i da nisu

Zamislite da ste vlasnik kafane. Poznate i velike kafane u koju dolazi puno ljudi i koji tu ostavljaju puno para. Zamislite sada da treba da angažujete nekog da vam pruži neku uslugu, recimo nek vam to bude izrada web sajta kompanije ili recimo programiranje softvera za obradu narudžbi ili nečeg tako već sličnog. Recimo da znate da taj posao mogu da vam završe dvojica programera, neka se recimo zovu Mika i Laza, a da vi sad treba da odlučite kog ćete angažovati. Recimo na primer da vam Mika za taj posao traži 100 dinara, a Laza 110. I recimo da ste sigurni da će obojica podjednako kvalitetno obaviti posao. Kog ćete angažovati?

When I have fears

When I have fears that I may cease to be

Before my pen has glean'd my teeming brain,

Before high-piled books, in charactery,

Hold like rich garners the full ripen'd grain;

When I behold, upon the night's starr'd face,

Huge cloudy symbols of a high romance,

And think that I may never live to trace

Their shadows, with the magic hand of chance;

And when I feel, fair creature of an hour,

That I shall never look upon thee more,

Never have relish in the faery power

Of unreflecting love; - then on the shore

Of the wide world I stand alone, and think

Till love and fame to nothingness do sink.

Međutim par komada skupe garderobe koji neobično štrče iznad ostalih odevnoh predmeta sa sobom nose drugi problem. Kako sad kad izlazimo u noćni provod da obučemo bilo šta drugo? Komad garderobe deset puta skuplji od bilo kog drugog iz ormara te doslovno doziva da ga obučeš. Moja maslinasto zelena majica "Ed Hardi" ima na grudima glavudžu tigra dok je Jovanina haljina crno bela u zebra stilu. Da budem iskren nisam ni primeto da je par odlazaka na večeru ili u diskoteku sa suprugom ćelavi kolumnista krupne građe odeven uvek u isto, najskuplje dok je njegova prelepa supruga maskirana u koko šanel zebru od 800 američkih novčanica.

Letnji dan, Jonsko more, rano popodne. Tandrčak je zaspala, leži u hladu, spava snom na kojem joj prosto zavidite. Dečija, nevina posla... Jedinstvena i ja smo je smestili u najdeblji mogući hlad, opušteno - užurbano se spremamo da iskoristimo vreme dok i pundravci spavaju zajedno sa Tandrčkom, da pročitamo koji redak. „Books and summertime go together." Ne znam zašto ne i ostala godišnja doba, ali lepo zvuči kada se leti kaže. Čitanje ne prolazi bez pauzi za milovanja usnule kćeri nežnim pogledima i razmena osmeha kada se roditeljski pogledi susretnu. Uživam u lenjosti tela i budnosti duha. Iz taverne zadužene za našu plažu diskretno dopire 

Moja malenkost će izložiti referat pod naslovom "Uticaj interneta na afirmaciju religiozne svesti".

Уочио сам недавно да српска влада, опет, покушава да изабере директоре јавних предузећа преко јавног конкурса. То је вредно сваке хвале јер је професионални менаџмент критична тачка модернизације ове важне јавне имовине. А одавно је прошао рок да се то уради јер су многи од садашњих директора у статусу „вршилаца дужности" већ

"Kada jebes, da li uzimas ucesce u jebacini, ili jebes?" - Milovan Jaukovic o nepotrebnim novinarskim postapalicama, tipa uzeo ucesce u dijalogu.

Dugo sam se, Mile, lomio da li da svoje poslednje pismo tebi pocnem onim tvojim legendarnim citatom. Ipak shvatio sam, na kraju, da ne bih o tebi pisao onako kakav zaista jesi bio, kada bas tu tvoju misao :) ne bih stavio kao nekroloski uvod. 

Nekroloski uvod!?

Jedna subota. Cela nedelja u žurbi i poslu. Naredna obećava još više.

Noć pre stigao kod drugara Raše, u Francusku. Kuća iz 1820. godine, renovira je ciglu po ciglu već 20 godina.

Jutro, pun ranac papira i posla koje bih voleo da odradim ne bi li se izborio sa životom.

Gazdarica Seka stavlja lonče. Odlazim na terasu, sa pogledom na Visoku Savoju. I onda...

SLOGAN SLOGANA

BOJKOT, bre!

I zašto mi birači, pardon, glasači nemamo svoje izborne slogane? Pa ne postojimo mi birači, pardon, glasači zbog stranaka, već obrnuto: stranke postoje zbog NAS birača, pardon, glasača!

Hram majmuna

Na terasi omladinskog hostela u kojem sam odsela, uveče upoznajem Ana-Mariju, mladu Austrijanku koja je ovde došla na treking. Razmenjujemo iskustva o znamenitostima nepalske prestonice koje smo posetile. U dolini Katmandua nalazi se čak sedam različitih mesta koje je Unesko uvrstio u svetsku kulturnu baštinu. Na Uneskovoj listi, svih sedam objedinjeni su u jednu celinu –