* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju. Osim što me mrzi.

Soba u prizemlju, na uglu. Zgrada sa kraja pedesetih. Trokrilni prozor, dobrim delom propo, duva kroz njega, pa se zimi dole stavi staro ćebe. Grejanje - mala TA peć.
Stan pripadao cimerkinoj babi koja je imala svoju veću sobu i svoju veću peć, al joj se nije bacalo u trošak, pa zime provodila kod rodbine (leta na moru, izdavala sobe, al nije to važno).
Osim te dve sobe, ostali deo stana nema mogućnost grejanja. Ne-ma. Ni kupatilo.
Kad se posle vikenda il još gore posle praznika vratiš, obično predveče sa torbama, u stanu je ladno kao na ulici.

Iako se na ovom blogu retko pise o sexu, a posebo, onako otvoreno, ja sam odlucila da pokrenem jedno pitanje. Volela bih da i vi ne budete stidljivi i da mi kazete da li sam u pravu ili ne. Naime, pricala  sam pre neki dan sa drugaricama dok smo cirkale koktele u jednom od kafica u gradu o tome s kim je koja trenutno, u kakvoj vezi i naravno, dodjemo i do sexa. U glavnom, one koje su vec duze u vezi kazu kako se sve svelo na "aj da i to odradimo" dok su one koje su u vezama novijeg datuma kazu da su jos u fazi ispitivanja, ko sta voli, kako itd.

E sad, 

                                         Rekoh i spasih svoju dušu (Dixi et salvavi animam meam)

U slučaju da nismo sami u svemiru, oni koji budu svratili ili zalutali kod nas ostaće u rebusu pred nerešivom zagonetkom – kako su toliki ratovi galopirali našom planetom, vođeni većinski od strane muškog roda? Kako je moguće da su toliki muškarci uspeli da izginu od hladnog i toplog oružja, kad im je prehlada sve vreme visila nad glavom? Kako su uspeli da se izbore sa kijavicom koja, u mirnodopskim uslovima, ugrožava opstanak tog senzibilnog pola?

Nije samo to što je Bo ženskog roda. Ni to što sam ja iste polne pripadnosti. Ne. Radi se o preživljenom i doživljenom, o decenijskom iskustvu. Opšte je poznato da svaki, pa i najmanji, potres zdravlja muške osobe izaziva tektonske drhtaje širom planete. Ukoliko ipak dođe do najgoreg – viroze ili prehlade, Majka Zemlja prestaje da se vrti oko sebe, staje i zabrinuto se naginje nad slinavog bolesnika, brižno osluškujući njegov slabašni kašalj.

Posle testa iz matematike, ćerka je došla kući sva usplahirena. Ona je, inače, odličan đak i dobar matematičar i na ivici suza rekla nam je: „Ja sam se ovoliko spremala i vežbala, a testovi su mogli da se kupe za 1.000 dinara". Supruga i ja nismo joj verovili i ona je, da bi nam dokazala da govori istinu, nabavila testove. Interesantno je i to da su joj preko društvenih mreža drugarice slale zadatke da ih reši, a ispostavilo se da su svi ti zadaci bili kasnije na testu.

Pricam sa mojim sinom Viktorom o kembecenjima u SPC, Artemije, monasi, frka, kao, da bude u toku, jer znam da ne prati i da ga ne zanima, a on me pazljivo saslusao, pa kaze:

- Too stupid to understand science? Try religion!

I jos mi rece da ima i istoimena FB grupa...

:)

Grof Djuraz : Blues ratnog veterana

Sjedim pokraj kontejnera
Čekam premijera
Da ga pitam gdje mi je večera
I što mu više ne trebam?

Novine pišu da je u ratu
Prodavao cigare i naftu
On i njegovi drugari laktaši
Sada su pravi bogataši

Ref:

Dok sam krvario na ratištu
Prodali su moju firmu
Noge su mi ostale na Ozrenu
Kako sam bio glup
Kako sam bio glup..

Nisam se plašio bombi
Snajpera ni mudžahedina
Al mi dušu kida
Sin mi je diler heroina.

Ref:

Ćerka

„...To watch apes dressed in human clothing and mimicking human manners--an old standby in films and television shows--can make some human viewers uncomfortable, writes the noted primatologist Frans de Waal. Somehow, by doing so, the apes are crossing some line in the sand, a line that speaks to issues of culture, which humans alone are presumed to have….” 

piše reviewer knjige „The Ape and the Sushi Master“ F.B.M. De Waal-a. Knjigu nisam pročitao nego su me do nje doveli Google drumovi dok sam čeprkao ne temu empatije, a pošto sam pročitao poslednje Kurzweill-ovo mišljenje o veštačkoj inteligenciji, pre neki dan, na šta me je danas podsetila vest o kineskom transu na temu nanotehnologija. 

Malo zamršeno, na prvi pogled, iako se meni sve više čini da bi “six degrees of separation”, u kom nema nešto previše ontološkog, pošto ga nema previše ni u nekonzumiranoj, prostoj separaciji, trebalo da bude zamršenije od, recimo, tri stepena separacije u kojima lako možemo da završimo budemo li previše Googlovali. 

Nekako je sve povezanije sa svim, bar se meni često čini, mnogo kraćim putevima nego što bi se reklo na prvi pogled. 

Aleksandar Vučić je prvi ministar odbrane Srbije, uključujući i Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG koji je posetio Nemačku.Ovo je istina iza to treba odati priznanje Vučiću.

Umesto da se to naglasi ovih dana možemo pročitati u novinama udvorničke naslove kako je Vučić dočekan u Berlinu kao niko do sada, te da je „posle bivšeg  predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, treći srpski političar za koga je Nemačka priredila takav doček i koji je u Berlinu primljen uz počasti Bundeswehr-a“. Tačno, evo pogledajte svečani doček. (kliknite na doček)

Lepo je što se odaje priznanje i Titu kao srpskom političaru, ali nije dobro da se ne kaže da je to nešto što protokolom sleduje Vučića kao minsitra odbrane prilikom posete Ministarstvu odbrane Nemačke. Dakle uobičajena praksa kao što bi i kod nas bilo kada dolazi strani ministar odbrane.

Sećam se... Poslednjih nekoliko dana stare godine u školi niko nas ne bi terao da odgovaramo, samo smo pravili zidne novine sa crtežima jelki, Deda Mraza, irvasa i, naravno, poklona. Trideset prvog u kuću bi odnekud bila donesena bugarska jelka na sklapanje, marke „zakržljala u razvoju“, okićena jednocifrenim brojem rasparnih ukrasa. Bio bi uparađen i okrugli sto u maloj trpezariji i prekriven svečanim čaršavom sa izvezenim trešnjama. Na počasnoj galeriji, na centru stola, dostojanstveno stoji masivan crni svećnjak od kovanog gvožđa sa tri debele sveće, opkoljen ruskom salatom, pitom sa mesom i prasetinom. Stražu drže nabildovana pogača, naseckana čajna i mlad sir. Možda i neki slani štapici sa susamom. Ne sećam se, bio sam mali. Na televizoru „ei kolor deluks“ čudno veseli Dnevnik, koji vodi niko drugi do Čkalja. Terciraju pripiti Žika Kakosebešepreziva i odavno izlapeli Nikitović.

Kada sam poceo da pišem blog rekao sam sebi da ću pokušati da izbegavam politiku, zato što mislim da nemam dovoljno samokontrole za tako osetljivu stvar. Ali.....

Zaista  ne mogu više da ćutim, hoće na dupe da mi izađe. Hoću bre da kažem šta mi leži na duši, sad pred Jovanjdan kada treba da izaberemo novog vođu, pa kom obojci kom opanci!

1. Ne mogu da razumem da će 30 i nešto procenata biračkog tela, dakle

Iz štampe je izašlo treće izdanje izdanje knjige „Ale i bauci“ A. Peragraša (izdavač Dosije studio). Kao što je već rečeno u prvom delu, u pitanju je reprint posebnog primerka drugog izdanja (2002) koji je slučajno pronađen, pre nekoliko godina u lagumima beogradske tvrđave  i koji je po svemu sudeći pripadao jednom vampiru! U prilogu fotografija vampirovog boravišta, mesto nalaza knjige. Uz saglasnost A. Peragraša, ekskluzivno prenosim drugi deo donekle skraćenog predgovora:

Pred očima anestezirane javnosti obavlja se treći krug prodaje tzv. demokratske Srbije. SPS i SNS, koje su formirale vlast zahvaljujući Tadiću i DS koaliciji, izgleda da su napravile aranžman i sa Draganom Đilasom.

Iako vladajuća garnitura "zbog volje naroda" najavljuje raskidanje koalicija sa DS u gradovima gde su formirali vlast, predstavnici SPS, SNS, čak i Dinkić, istovremeno svuda poručuju da nema razloga da raskidaju saradnju sa Đilasom u Beogradu i da ga smene sa mesta gradonačelnika. Hvale ga gde god stignu.

Zašto je Dragan Đilas prihvatljiv vladajućoj garnituri kao partner, a njegova stranka nije, i kakva je dugoročna kombinacija sadašnje vlasti i Đilasa u pitanju, ostaje da se pokaže.