Čudan naslov za temu intelektualnog angažmana. Preuzeo sam ga od čuvenog Edvarda Saida, Palestinca hrišćanske vjere, predavača sa Kolumbije, koji je u Londonu, u sklopu „Ritovih predavanaja“, 1993., govorio kako su današnjim intelektualcima „izvađeni zubi“ i kako se njihov zadatak sveo na „proizvodnju pristanka“. A intelektualac bi trebao, rekao je tada Said, biti „posebno biće, neko ko govori istinu, hrabar i gnjevan pojedinac, za kojeg nijedna ovosvjetska sila nije previše krupna ili zastrašujuća da je on ne bi podvrgao kritici i nemilosrdno pozivao na odgovornost“.

Foto: Uprava carina

Umoran sam. Svake godine isto, novi protivzakoniti pokolji ptica uz upotrebu vabilica koje jesu zabranjene za upotrebu, ali nisu, valjda, za posedovanje i prodaju (npr, ne smete da se fiksate, ali je posedovanje i dilovanje dozvoljeno i poželjno, dok god plaćate porez, ili plaćate koga već treba da platite), pa se tako nude u svim lovačkim radnjama (slika dole je iz beogradskog Snajpera), kao i pumparica sa po 5-10 patrona (zakon dozvoljava do dve patrone). Inspektori su po pravilu zauzeti na drugoj strani kada dobiju prijavu krivolova, aktivistima se preti oružjem, a policija pet dana nedeljno ne radi ništa, pa onda vikendom i sama ide da puca u prepelice i grlice (ok, kao pojedinci, ne kao javno preduzeće).

ко'што једни умеју уживати нуз тањир макош теста, други сакупљајући значке или пак трећи слушајући исландску музику, Б. је себе препознала курчетином се бавећи онако дојаја.
јооојми,кад сећање,та варљивост намами . . .

„... noć je ušla u nas
i nasa srca su prazna
ali ne, sve je ružan san
jutro će promijeniti sve..."

Ako, u svetu u kome jesmo, nestane pojam pravde, istine, časti, poštenja, ljubavi... u svom izvornom obliku, šta će od tog sveta ostati? I kakvog smisla i razloga može čovek pronaći, da u tom i takvom svetu o(p)stane?

Kada sam krajem prošle godine prvi put čula novi album Jello Biafre osetila sam nešto što nisam dugo. Kao kada sam kao klinka otkrivala novu muziku. To mi se danas, i pored mnogo više nove muzike, gotovo uopšte ne dešava. Kada sam pre neki dan pročitala da Jello svira sa svojim novim bendom Guantanamo School of Medicine 7. septembra u bivšem bioskopu City Academic

Zvrn, zvrn (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja zvonjave telefona)

- Da

- Liljo, ti si?

- Ja sam, ko je to?

- Nada ovde.

- O Nado, nisam ti prepoznala glas, nešto si promukla. Odavno se nismo čule. Otkud ti?

- Nemoj ti meni o Nado!!! Znaš.

- Što si tako besna?! Jel PMS? Hehehehe (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja smeha), ti to nemaš. Tebe je odavno pregazio klimaks.

- Slušaj me ti kučko jedna. Da si mi ostavila Slavka na miru.

- Ti ćeš da mi kažeš.

- Slušaj me dobro, ako ga ne ostaviš ima oči da ti iskopam.

- Ti si bre ljubomorna što sam se ja prva setila da mu damo ulicu.

- Ima kosu da ti počupam, a te šiške ima da ti odsečem tupim makazama.

- Nemaš ti hrabrosti za to, osim ako nisi popila nešto, pijanduro matora.

- Ratna huškašice, kad te sretnem ima ti da dobiješ ulicu.

"Some say you got a rotten soul. But I said 'Janey loves rock 'n' roll.' Said you ain't got time, you're a long time dead. Ain't got time to mess my head with you...." Spiritualized.

Primerak najviše kopnene životinje na zemlji stigao je iz grada u kojem je svojevremeno 16.000 policajaca ulicama jurilo Džordža, gde je košarkaš sa brojem 23 na leđima fascinirao ceo svet, ali i gde živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Iz dalekog Čikaga, žirafa je završila u gradiću čiji predsednik voli da sluša Mocarta, a dobrodošlicu i doček simpatične životinje organizovao je jedan od aktuelnih srpskih kompozitora, poznat i po tome što zbog njegovog sukoba sa dvoje

 Nema potrebe da otvarate tekst jer ga ispod nema, ali hvala Vam na čitanju : )
Jednostavno : ne zaboravite Budućnost. 
Neki bi trebalo i Tada da rade nešto Pametno.

"U ovom protestu, umesto da demonstrante samo na trenutak vidite iz trolejbusa ili automobila kako mašu zastavama, srešćete ih gotovo u svakoj „šetnji“ po Internetu. Umesto zastava i uličnih grafita, ugledaćete stotine svakojakih sajtova i narazličitijih web-portala koji su postavili banere sa pozivom da se spase Petnica."
http://www.savepetnica.com/

"Procenjuje se da će posle sedam dana potpisivanja, ovu prvu elektronsku peticiju potpisati ukupno oko 8.000 ljudi, dok će broj potpisnika izvan Srbije biti bar 3.000."
Zajebali ste se. Biće ih više. (Unfuckable )

«Započeli smo ovu akciju revoltirani činjenicom da se Vlada Srbije i njene institucije olako odnose prema jedinstvenoj, vrhunskoj obrazovnoj instituciji u zemlji», kaže dr Milovan Šuvakov, jedan od članova neformalne grupe «Čudesna šuma», inače istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu. «U startu nismo ni slutili koje razmere će ovo dostići, mada smo bili pripremljeni na sve. Našli smo snažan računar sa dobrom vezom ka internetu, optimizovali skripte kako bi izdržale veliku posećenost i potom pratili posetu», kaže Šuvakov, objašnjavajući kako se nada da će, uz spašavanje Petnice, ovom peticijom bez papira dodatno podstaći državu da više obrati pažnju na obrazovanje koje je «dugoročno gledano, direktno ulaganje u buducnost».
izvor
update

Idemo ! 

Interestingly, after over a decade's presence here in Serbia, I begin to take things for granted which might jar the senses of a visitor to this strange planet. Now that my family from America is coming to visit, I begin to look at things through their eyes. And I wonder at the sight.

nekad vikendom odemo do placa. lepa je kuća mada retko ko i ulazi. tamo idemo samo leti, kad je lepo vreme, pa nema nešto previše svrhe ni ulaziti u zatvoreno. toga imamo i u stanu. uglavnom se uđe dva puta: da se izvade sudovi iz ormara i iznesu na sto pod senicom i kasnije da se prljavi unesu, operu i spakuju za sledeći vikend. nekad tamo i kafu pijemo pa to obezbeđuje treći ulazak. šporet je star, radi mu samo najmanja ringla pa kuvanje par kafa zna da potraje. dok se čeka ključ može se i čitati. jer ima se šta. ta stara lepa kuća je uglavnom neki magacin sada. sve što ima

Karikaturista Mića Miloradović

Profesor

Online tribina o kulturnim politikama u SFRJ i državama nastalim nakon njenog raspada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 29. novembar 2021.

Učestvuju: Miljenko Jergović, pisac, Dino Mustafić, reditelj, Radina Vučetić, istoričarka, Teofil Pančić, novinar i Duško Radosavljević, politikolog.

Urednik i moderator: Nebojša Milenković, muzejski savetnik MSUV

Da li kad pomislite na Jugoslaviju i vi prvo pomislite na njenu kulturu i umetnost — i da li se, kad je SFRJ u pitanju, uopšte može govoriti o jednoj, jedinstvenoj kulturi — ili je upravo kultura generisala destruktivni nacionalistički naboj koji je tu državu na kraju razorio?

Je li SFRJ zbilja bila najautonomnija i najotvorenija ne-komunistička komunistička zemlja na svetu, kako je o njoj 1966. pisao američki magazin Tajm ili je pak reč o zemlji u kojoj su slobodoumne ideje i rigidne i apsurdne zabrane funkcionisale istovremeno?

Bio sam na odmoru. Resetovao se. Uživao u odmoru. Tamo i nazad besmisao onoga što se naziva Srbijom. Sve to u nekoliko slika. A ja nisam slikao.

nadal će 2017. godinu završiti na prvom mestu atp liste po četvrti put u karijeri.