I got a message on Viber 27 seconds ago. When do I respond? Immediately? What is the etiquette? Is there any etiquette?

People who have an active and useful memory of the 20th Century (like me for example) used to send letters to each other, a process by which weeks and months could pass in between missives. When we got email and could send a letter instantly without relying on the post office, we started to think about "response times". One company I worked for mandated a maximum 48-hour response time for emails. This was soon sliced in two and 24 hours became the etiquette. After that, you were being lazy. Or rude. Or both.

Sve je išlo nekako sivo, tog oktobra `45. Život je polako ulazio u nekakav kolosek ali je dotadašnji  bio temeljno razvaljen ratnim zbivanjima a novi je postavljan po sasvim drugačijim  principima. Novi planeri su trasirali staze po tudjim,  verovali su, jedinim ispravnim nacrtima ali su, u prevelikoj želji da se pokažu, iz nacrta koristili samo velike, primamljive rečenice; tako su parole postale putokazi. Krivine I skretnice su bile opisane samo sitnim slovima a o havarijama I masovnim gaženjima na jednoj pruzi koja je već bila izgradjena po tom nacrtu nigde ni reči.

Gost autor : Tijana Ajfon

Još jedan gol sa pola terena, lep kao i onaj koji je postigao Stanković u Đenovi. Ovoga puta u Jokohami. Međutim, gol nije priznat, a sudija je strelcu dodelio crveni karton. Strelac famoznog gola bio je trener Nagoje.

1-11. jun 2013.

Kmerski albatros

Sedim u prijemnoj sobi neuglednog hostela u Sihanoukvilu. Mesto je nadaleko poznato po plažama koje izgledaju kao na razglednicama iz tropa. Ali u junu nije sezona i jedva da ima turista. U ovom hostelu, ja sam jedini gost.

Izašla sam iz moje sobe u ovu 'zajedničku' zbog velikog ventilatora na plafonu. Ne znam zašto su u ovom delu sveta odustali

Jako davno su se dogodili moji prvi susreti sa Crvenim Morem i njih se sada sećam samo kada dobrano začeprkam po svojim fijokama u mozgu.

Pre neki dan sam nabasala na tekst nekoga ko je sve to doživeo po prvi put i momentalno me vratio  to vreme. Autor, na žalost ne želi da mu se ime spomene (iz meni totalno nepoznatih razloga - ali poštujem). Objavljen je na web site-u hrvatskog časopisa Scuba Life i uredništo mi je dalo dozvolu da ga u celosti prenesem vama.  Dakle, ovako je on doživeo Crveno More:

Dragi blogeri Novosađani -a takođe oni iz Kaća, Budisave pa i Temerina (zbog Milorada),

Srdačno vas pozivamo da nam se pridružite u knjižari “Most” 2. novembra u 19h (Zmaj Jovina 22) na promociji jedne lepe knjige.  Na ovom blogu sam objavila nekoliko priča svog oca, a njegov trud i upornost da u nedostatku laptop-a piše u tefter na kolenima  doprineli su  tome da na stranicama ove knjige (a nadamo se i u subotu pred vašim očima, uz dovoljno mašte u 3D projekciji), vaskrsne jedno predivno selo iz srca Nacionalnog parka Plitvička jezera, i svi njegovi stanovnici, Krajišnici, iz tadašnjeg posleratnog doba.  Nisu ni slutili da će ih dečak iz susedne trošne kućice koji ih je pomno slušao i posmatrao, nanovo u sledećem veku oživeti i udariti pečat na smisao njihovog  postojanja na ovoj kugli zemaljskoj.

Gost autor: petargli

Uzimam dve kese pune đubretom i krećem ka liftu ispred koga stoji kurir prepoznat u trenu. Poželeh dobro veče, trudeći se da oslobodim desnicu koja je nedugo zatim bila zarobljena u čvrstom stisku. "Pa ti si još tu, mislio sam da si se odselio, nisi uspeo?" Već sviko, nije mi bilo teško da ukratko objasnim zašto nisam. "Ti sigurno znaš, da li će stvarno one entuzijaste da pošalju na Mars?" Mars ...

Negde u ovo doba, u mojoj roditeljskoj kući, vladalo je izuzetno veselo raspoloženje. Pravo praznično. Roditeljica je relativno uparađena pokušavala da zadrži otvorene oči, dok sam ja padala glavom u ostatke već pominjane ruske salate. Što i nije bio veći problem, pomenuta je bila prilično mekana, jedino što je bilo zlo je problem da mi se kasnije povadi grašak iz kose i potroši cisterna šampona na moje razmašćivanje. Samo je Otac bio razdragan. I to nekako na rubu histerije, što ja doduše u tim godinama primećivala nisam, al sad kad se setim sve mi se čini da bi mu neka tabletica jako koristila u cilju prihvatanja realnosti.

Ne ukidajte emisiju TREZOR! - apel Fondacije Tanja Petrović

Fondacija Tanja Petrović je ogorčena vešću da emisija Trezor neće biti u programskoj šemi RTS-a od jeseni. Apelujemo na rukovodstvo Javnog servisa da svoju odluku preispita i izmeni, jer postoje brojni razlozi da ova emisija, koja „čuva trezore“ RTS-a, opstane i nastavi da se emituje na nacionalnoj frekvenciji.

Pera Živanović

...tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU ...

1. Napisao sam 7. februara sledeće:

Ovaj blog je namenjen svima -  ljudima koji misle da je