Trailer za II deo dokumentarnog serijala "Religije, nacionalizam i kultura sećanja" pod nazivom "Osporena sećanja" u prvi plan stavlja svedočanstva žrtava i nemogućnost da 20. godina posle ratnih sukoba na Zapadnom Balkanu one dobiju pijetet a njihove porodice satisfakciju.

When I was a kid I used to pray every night for a new bicycle. Then I realised that the Lord doesn’t work that way so I stole one and asked Him to forgive me.” 

Emo Philips, CL

Za najbržeg robijaša na bicikli, a sve u sklopu robijaškog Tour de France koji se održava ovog meseca, nije predviđen žuti žersej jer neće biti ni generalne klasifikacije, a  računaće se samo timsko vreme. Trka je poprilično dugačka i ozbiljna, nekih 2400 km, prolazi kroz sve sportske tj. zatvorske centre, kojih ima ukupno sedamnaestnaest u Francuskoj, i završava se tradicionalno u Parizu ali bez šampanjca i prigodnog govora Premijera. Mešovito muško ženski sastav, skrpljen sa koca i konopca od sitnih lopova do ubica, takmiči se na etapama od zatvora do zatvora, gde se noći i menjaju ekipe kao i čuvari. Svega nekoliko njih će imati tu čast da odvoza od početka do kraja ovu jedinstvenu biciklističko društveno popravnu manifestaciju.

Sa zadovoljstvom i uz odobrenje autora, u celosti prenosim tekst g. Nebojše Katića u kome analizira ekonomske mere štednje Vlade Srbije. Nune

Gost autor: Nebojša Katić, poslovni konsultant, London

U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama - o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama.

Gost autor: Marko Karadžić 

Mandela

Pitaju me da li je interesantno biti u Kejp Taunu u ovom istorijskom trenutku.

I have been accused of being a bit single-minded of late, of ignoring my family, neglecting my sport and obsessing over what I believe to be an outdated system. I'm sorry if that's the perception I've been giving, but I continue to lose sleep over the lack of balance on this planet. I just can't help myself.

I dream of self-sufficient circular housing for everybody that produces its own energy through nano-carbon windows, solar panels and wind turbines; housing that collects and processes its own water, which travels from drinking taps, to hydroponics systems for growing organic fruit

U pripremi je zakon o zaštiti potrošača. Zaštiti slabijeg. Najljući protivnici zakona su turističke agencije sa Jutom na čelu i bankarski sistem sa Narodnom bankom Srbije na čelu. A izgleda pridužuju im se i trgovci. A bogami i javna preduzeća da ne kažem javni monopolisti. Bilo je 25 javnih rasprava. Interese potrošača zastupa ... Ispada EU direktive zastupaju interese potrošača. Njih 15. Mislim direktiva.

Ako bi NBS pustila dinar da slobodno fluktuira, kako se zalažu pojedini domaći ekonomisti, skoro je izvesno da bi se kurs formirao na znatno višem niovu od sadašnjeg. Naime, bez intervencija NBS, odnosno dodatnog ulivanja deviza iz deviznih rezervi na međubankarsko devizno tržište postajala bi mnogo manja spremnost banaka da ''otvaraju dinarske pozicije'', sve do momenta kada procene da će se kurs stabilizovati.
Povlačenje NBS sa deviznog tržišta nije realno, ne samo zbog bankrota koji bi zadesio brojna preduzeća, već zbog jednog formalnog zahteva: obaveze NBS da inflaciju

 Радозналост. Видети више, сазнати више, схватити више, искусити више. Стварати.
 И, бунити се. Борити се. Ићи против система.

Potaknut nedavnim izlaskom novog izdanja "Ala i Bauka", Anonimni autor zavirio je u svoja kriptozoološka istraživanja i zamolio me je da mu objavim ovo: 

U mom današnjem kriptozoološkom blogu pisaću o jednom malo proučenom, nekada dosta čestom, a danas gotovo iščezlom vilinskom stvorenju Balkana.
Reč je o Karakondžuli, formi lokalnog demona koja je milenijumima u sitne sate zagorčavala život „ljubiteljima čašice" ovih prostora.
I ako se danas, u vreme opšte svetske recesije i naše već tridesetogodišnje nacionalne depresije, u ovoj napaćenoj zemlji pije više nego ikada u prošlosti, izvorna Karakondžula ne može se gotovo nigde pronaći. 

i druge trice i skraćenice

(naknadno utvrđujem da je ovo tekst sa puno zagrada)

Papazjanija kao i obično. I preskakanje. U glavi. Asocijacije koje osim mene niko ne bi mogao da poveže u smislen niz. A ni ja ne garantujem da je smislen. Al' mogu da probam.

Za doručak, ručak ili večeru, uglavnom isto. Gulaš od kosovskog problema, začinjen pikantnim odnosima unutar koalicije uz mrvicu smirujuće borbe protiv korupcije. Za dezert pita sa komadićima materijalnog stanja Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa, komadima ličnih stavova Vojislava Koštunice i prelivom od pevačkog umeća Ivice Dačića. Služi se piće energetske stabilnosti. I uz takav obrok niko da primeti da je pribor za jelo od nikla, a hleb od domaćeg kukuruza.

Jednom prilikom je naš proslavljeni nobelovac Ivo Andrić napisao: "U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi." Čini mi se da se na našem brdovitom balkanu ove Andrićeve reči odjekuju i odbijaju od jednog naroda do drugog, spajajući ih i razdvajajući ih u jednom čudnovatom vrtlogu ljubavi i mržnje, rata i mira, ateizma i verskog fundamentalizma, komunizma i nacionalizma. Posle svega jedno ostaje sigurno, postoje stvari koje naše narode razdvajaju ali jedno ih spaja, a to je mržnja koja postoji između njih.

Nema tog Nišlije koji se nije proveo barem dva tri dana, kad se sve sabere, u Čairu, najvećem parku grada Niša. Crno bele fotografije svih nas mora da sadrže barem neku sa onog džinovskog tobogana i onog tunelčeta (retko kad prohodnog bez "nagaznih mina" ljudskog porekla). Ja imam 41 godinu i kad sam bio mali ti tobogani i ljuljaške su bile ofucanei pokrivljene. U zadnjih par decenija to je bilo jedino igralište za hiljade i hiljade najmlađih Nišlija. Mislio sam da će ti prepotopski tobogani i ljuljaške danas nadžive. Takav smo grad... Bili.