Londonski The Economist se već duže vreme bavi temom kada će ekonomija Kine prestići američku. Dve godine, koje se vide kao moguće, su 2018 i 2021. Naime, u prvom scenariju polazi se od toga da će prosečni rast GDP Kine u sledećoj deceniji biti 7,75% (SAD 2,5%), kineska inflacija (odnosno deflator GDP) 4% (američka 1.5%) i prosečna godišnja apresijacija juana 3%. U drugom scenariju, Kina usporava; realni rast je prosečno 5%, dok sve ostalo ostaje nepromenjeno. U tom slučaju Kina prestiže SAD 2012.
Međutim, nisu nemogući ni drugi scenariji.

Malo sam se odvikla od pisanja, jer su me neke  stvari u realnom životu baš okupirale i toliko mi vremena oduzimaju, da ne stižem da se zamislim. I to je dobro, jer čim počnem da razmišljam, skliznem u preispitivanje, pa u depresiju, pa mi dođe da crknem od muke što sam i nisam ovo i ono. A od toga vajde nema, sem što farmaceutskoj industriji skoči prodaja onih rozikastih pilula, a na blogovima i forumima se poveća broj čitalaca koji se u mojim pričama prepoznaju.

E, od toga mi bude još gore, jer to  znači da smo masovno otišli u tri lepe. Hoću da kažem, jedno vreme

žele vam

Tanja, Saša, Tamara, Urša, Pero, Gaga, Dijana, Nune, Branko i Jelica !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

************************************************************************

Što neko reče, sve srećne imperije slične su jedna drugoj, dok su sve nesrećne nesrećne na neki svoj način. Dobro, parafrazirao sam Tolstoja, koji je pre, u stvari, i mislio na porodice nego na imperije. Sad, kada su porodice u pitanju mnogi bi se možda sa rečenim i složili, dok bi kod imperija već po svoj prilici došlo i do popriličnog zatezanja. Jer, postoji više autora, koji se doduše i ne izjašnjavaju nešto preterano na temu sreće imperija, ali su sa druge strane manje-više jednoglasni kada je u pitanju njihova neumitna kob. Naime, po priči, sve poznate civilizacije i imperije dele u suštini sličnu sudbinu, prolazeći kroz šest karakterističnih faza, nastajući, trajući i nestajući na gotovo identičan način.

Gost autor: Tasadebeli

Не видимо се више... Али се чујемо и даље...

Полумрак Арене... Унутра 20 000 људи... Лево од мене отац и син... Отац са

штапом, рекао бих да има близу 70... Син има четрдесетак... Десно од мене

четворочлана породица... Мама и тата, син од десетак година и ћерка од 13-14, у

кожној јакни и са кожним наруквицама, која је све време на ногама и игра. Тата је

прати док мама седи загрливши малишана и цупкајући на седишту све време.

Доле у партеру неки момци и девојке у бајкерским јакнама са исписаним именима

својих бајк клубова из разних градова Србије... Поред њих опет неки фини и

неговани момци и девојке са бебастим лицима... Публика шаренолика, старости од

10 до 75 година из многих места у Србији, али и из Македоније, Босне,...

Jedan od argumenata za uvrštenje V. u Panteon magičnog nadrealizma je i osobenost da su tamo živeli najlepši Cigani na svetu. Ne znam da li se neko ikada pozabavio naučnim objašnjenjem tog fenomena.

Ovo je serija u nastavcima. Ministarstvo finansija je objavilo šture i selektivne informacije o stanju javnih finansija u junu 2012.godine. Deficit samo u junu oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Od početka godine deficit republičkog budžeta iznosi oko 110 milijardi dinara. Planirani deficit za celu godinu iznosi 125 milijardi dinara.

- морам да кренем, одлучи се где те водим. да ли ћеш у школу на представу или ћеш код бабе?

Uspela sam da iščašim nogu. U redu, moja trapavost je legendarna, ali toga puta prevazišla sam samu sebe! Krenula sam da iznesem najmlađeg sina do školskog kombija koji ga vozi u vrtić, u brzini nisam gledala kako silazim sa stepenika ispred kuće i...

Ali, bolje da počnem iz početka.

Maun je varošica na severozapadu Bocvane i naše trenutno prebivalište u vreme gorepomenutog događaja.

Za turiste, Maun je, najčešće „poslednja civilizacija pre odlaska u buš". Za ostatak Bocvane - grad na pesku.

To je pomalo paradoksalno, jer samo ime, Maun, na jeziku plemena Bajei znači „mesto na kome raste kratka trska". Naravno, trske odavno nema, osim u ponekoj ogradi, ali zato peska ima u izobilju. Nalazeći se na granici između delte Okavanga i Kalaharija, Maun je pun peska i palmi. Kad sam ga prvi put ugledala setila sam se „Panonskog mornara" - „Mog mora nema i ne znam šta da radim...". Zaista, Maunu samo fali more da bi bio predivno mesto za život.

Враћајући се блогу после многих путовања, недавно сам прочитао да Србија жели да задржи царину на неких 453 индустријских и пољопривредних производа увезених из Европске уније. Кажу то ће заштитити српску пољопривреду која неће моћи да се такмичи са европским фирмама. Но, да ли је то стварно у интересу грађана Србије?

Да објасним о чему причам. По уговору о Стабилизацији и придруживању (САА) потписаном са ЕУ 2004. године Србија треба постепено да укида царине на индустриску и добар део пољопривредне робе увезене из ЕУ до 2014.

Zoran Stevanovic

Ко зна како би мађарско естрадно небо данас изгледало да није било новијих српских сеоба које су становнике наше земље, у првом реду оне образоване и талентоване, расејавали у правцу севера.

U zemlji, to jest jeziku, naseg domacina ovde na US Openu, reci 'Grand' i 'Slam' same po sebi nemaju mnogo veze sa tenisom. Mada bi 20,000 ljubitelja tenisa koji se cuju kroz prozore ovog novinarskog centra te reci rado prisvojile, ima mnogo drugih sportova, industrija i institucija kojima te iste dve reci takodje puno znace.

Jedan od obroka koji mozete ovde u Njujorku da narucite zove se isto 'Grand Slam', i na jelovniku pise da je to najveci dorucak koji vam taj

- Hrana koju je pojeo Stamatović nije sadržala u sebi nikakvu salmonelu, digestivnu bakteriju, ili bilo koju toksičnu susptancu – rekao nam je načelnik Kliničkog centra Blagoje Spasović – Njegov organizam je prosto odreagovao na unos nepoznatih materija. To vam je kao kada neko ode na Tajvan ili neku tako egzotičnu zemlju, i onda organizam doživi šok usled konzumiranja hrane sa drugog kraja sveta na koju nije navikao.

Hologramski svemir, hologramski mozak, svijet kao hologram … iza ovih bombastičnih SF termina, koji vas  “sačekuju” sa stranica mnogih naučno-popularnih časopisa i sajtova, zapravo se kriju ozbiljni naučni radovi, koji sve više zaokupljaju pažnju stručne i laičke javnosti. Dodatnu konfuziju u cijelu priču unosi činjenica da postoje dvije nepreplićuće teorije o svemiru kao hologramskoj tvorevini, do kojih se došlo kroz različita teorijska razmatranja i promišljanja.