Skituljko na plaži

Po principu verovatnoće, bilo je samo pitanje vremena kada će nam se desiti da nas neko pokrade. Jer, kada spavaš na otvorenom i sve što ti treba za život nosiš u četiri plus torbe, pre ili kasnije neminovno je da budeš žrtva nečijih dugih prstiju.

A pomenuta “plus” torba je za cikloturistu zapravo najbitnija. To je ona ručna torbica koja se montira na volan bicikla i nikada se ne ostavlja na njemu, makar se od svog dvotočkaša udaljavali samo par koraka.

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam

Koliko li je ovo kaznenih poena? I zna li neko koji je ovo Kragujevčanin?

Ако си се упутио према циљу и путем почео да застајкујеш и да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никад нећеш стићи на циљ, говорио је Достојевски. Ипак, ма колико човек био свестан чињенице да је заокупљеност оговарањима која га прате јалов посао, мало је међу нама оних који ће поред тих прича проћи и не трепнувши наставити даље.

Mrzim dočeke naših sportista. Ako ne računamo onaj doček košarkaša 1995. godine, koji je bio spontan i iskren, sve drugo je bilo isiljeno copy/paste sTanje. "Igra rokenrol cela JUGOSLAVIJA" i ostale dobro znane limunadice, Dejan Cukić i čuveni balkon. Telegrami čestitki od svih poznatih političara, funkcionera. 

A sad neuspeh, četvrto mesto. Tek četvrti na svetu, pih! Kad nisu prvi kome trebaju? 

Najmlađa ekipa na turniru, strašno pokradena u polufinalu od strane sudija, dala je sve od sebe. Timski duh, srčanost, borba za svaku loptu. I umesto da sada kad im

                Jutro... neka planinčuga... neki proplanak... ne mrdamo već danima odavde... izgleda da su nas opkolili... dobro jutro... đavola je dobro... ima li ko cigara... daj jednu... jebi ga, zadnja ti je... ma neću, aj'd na deljaka... partizanski, ha... ha... gde su ovi, šta kaže straža... jel' mrdaju...

Naslov bi mogao da glasi i manipulisanje narodom putem masovnih medija, ili instrumentalizacija masovnih medija ili Narode snago moja, narode marvo moja

Narod je uvek radije slušao slatke laži nego gorke istine, što su vladari i političari, bez obzira na sistem, to uvek koristili i danas koriste da bi bili na vlasti, a svoje interese prikazivali opštenarodnim.

Zahvaljujući savremenim sredstvima masovnih komunikacija sada  je manipulisanje javnim mnenjem mnogo lakše i, naravno, maksimalno je prisutno u svim sferama. Iako se koriste naučna dostignuća iz oblasti socijalne psihologije i  psihologije političkog ponašanja, na političkoj sceni ima dosta slučajeva koji se pre mogu svrstati u oblast psihijatrije.

Zato ne treba da čudi kada građani za mnoge političare kažu da “se nose“, a ne ponašaju.

Noam Chomsky je napisao Strategija manipulisanja ljudima putem masovnih medija, kako na globalnom , tako i na nacionalnom nivou. Ta strategija se otprilike svodi na to da  javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti, a ljude je potrebno  ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk.

Evo tih 9 tačaka njegove strategije, a svako može da u okviru njih nađe i mesto naše političke scene i pozorišta.
„1. Upotreba  nevažnog

Nova vanstandardna usluga u porodilištu "Narodni front":

Blago nama ženama!

drug.clan:

Posto se desilo bas ono cega sam se ponajvise plasio osecam obavezu da se oglasim ovde na blogu (iako sam trajno banovan) i na toj mogucnosti se iskreno zahvaljujem Njanji (kao i na prethodnim prilikama koje mi je pruzila da istaknem uzasno stanje u kome zive ljudi na Haitiju).

Pre skoro mesec dana je nekoliko mojih prijatelja opet boravilo na Haitiju i potvrdilo strahove koje smo imali u vezi sa "obnovom" Haitija. Stanje u toj siromasnoj zemlji u kojoj pre 6 meseci zemljotres ubio 300 000 ljudi i ostavio 1.8 miliona bez krova nad glavom je i dalje uzasno, drzavna pomoc je skoro presahla, od obecane obnove skoro da nema nista a nailazi period uragana kojima je ostrvo veoma sklono (pre neki dan je lokalna oluja unistila kamp u kome je zivelo nekoliko hiljada ljudi koji su u prolece pristali da se presele iz grada u izolovane planine).

Ili 'Uticaj tranzicionih procesa na povećanje porodičnog nasilja u Beogradu'

Milozvučne reči su ordenje kojim islužena vojska gubitnika samu sebe nagrađuje, dok još ne želi da zna za ishod svoga vojevanja.

Vojskovođe i redovi, kraljevi i podanici, oni prerano izbrisani iz knjige živih i oni tek upisani – svi bi da barem jednom osete slast tog znamenja koje prija, ali i navodi na stranputicu.

Za cenu se ne pita. Dok iz dana u dan ritualno prinose po jedan deo sebe na žrtvenik, veruju kako čine pravu stvar. Blještavilo tog znamenja ume da zavede, nahrani i opije čula nebrojenim vazdušastim oblicima.