pre dvadeset i sedam godina...

Mladen je nakon sastanka rekao da moramo da uhvatimo voz za Evropu. Jer ako ne uhvatimo voz za Evropu, onda ćemo ga propustiti i nećemo uhvatiti voz za Evropu. Ako ne uhvatimo voz za Evropu, onda nećemo ni otići u Evropu. Stvari su Mladenu više nego jasne. Zato on gleda da sve češće ne propušta voz za Evropu, pa je više tamo u tuđini, gdje sunce tuđeg neba grije sasvim korektno.

Bio nam je Carlo. Carl

Interesantno je kako reč „generic" („opšte", „nebrendirano", ...) ima negativne konotacije u Engleskom slengu - inferiorno, zapušteno, prljavo, izgužvano, manje važno, ...

I kako je brend postao jedna od mračnih sila koje prožimaju moderni, civilizacijski „univerzum", a sveprisutna i magnetski privlačna.

Slučajno je PCR (Paul Craig Roberts) iskoristio reč kao opšti obrazac u članku o kapitalizmu kada je dao primer prodaje nemačkih podmornica Grcima za novac koji su pozajmili od Nemaca, a koji Grcima nije bio potreban nego je politička "elita" bila podmićena da bi ga pozajmila. Dalje ide priča, što PCRova što moja, kako nije svaka kinta od tog novca projekcija napravljene vrednosti vrednih Nemaca, nego je izvučena iz "kvantnog vakuma", pošto je to moguće na najvišim nivoima vlasi prostim pritiskom na kompjutersku tipku.

  ...kaže Cane Trifunović, voćar iz Bukovice. Već dve decenije od svojih šljivika živi, dobio je i brojna priznanja za proizvodnju šljive i rakije. Kroz suze govori da "nema ništa, i ovo malo što je ostalo će za dva tri dana da opadne i satruli".

Trifunović i njegova porodica imaju desetak hektara pod šljivom.
"Čemu? Sve sam uložio, voćnjak me koštao milion i po. Osigurao sam, na svu sreću, ali šta dalje? Ovo je tuga, ranke moje više nema. Ova šljiva je retka, malo ko je gaji. Imao sam najbolji prinos u Srbiji. Imaju rakete da ispaluju na

Ujedinjena crkva na uglu Šerburn i Karlton ulica balansira zahvaljujući solidnoj gradnji iz 19-og veka
između raznovrsnih kongregacija - crnih adventista, korejanskih prezbiterijanaca, opskurnih misionara, homoseksualaca iz kraja, beskućnika i volontera, meditacionih Budista, rekreacionih mačevalaca, plesača i gimnastičara...

Naš predsednik kaže da niko ne gradi koliko i mi... Da li zato što su se ostali već izgradili? Ili je glavna razlika u tome kako se gradi? Evo kako to izgleda u jednoj beogradskoj ulici kada majstori donesu harmoniku dok renoviraju ulicu... Žurka može da počne!

"Oh shit, f...f....f...." pomislila sam 20 km pre granice sa Srbijom.  Naime, kao brižno-perfektna majka, domaćica, spremajući se da provedem par nedelja u Srbiji pripremila sam bukvalno dvesto stvari koje su mi u zadnjih mesec dana navirale u snu i javi, od lekova, zelenog kartona za auto, zdravstvenog osiguranja, garderobe za toplo i hladno vreme, bojica za crtanje u kolima, poklončića za rodbinu i drugare, sendviča, vode i keksa, jedino se po običaju nisam setila te jedne ali najvažnije stvari - da pogledam detetu u pasoš.  Da sam to uradila videla bih da je detetu američki pasoš

GE

U petak je General Electric objavio izveštaj za I kvartal 2008. i crne slutnje - najave da će se kriza iz finansijkskog sektora preseliti i u druge sektore su se obistinile. Posle objavljivanja poslovnih rezultata akcije GE su pale skoro 13%. Tako je za 6,5 sati trgovine akcijama druge po veličini svetske korporacije "isparilo" 34 milijarde dolara.

.

I, dok smo se mi bavili nekim važnijim stvarima, Prva dama Amerike nedavno je bila u poseti Bocvani.
Što, samo po sebi, ne bi bio razlog da se piše blog, da nisam onomad naletela na tekst u Mmegi Online, jednom od vodećih novina tamo, o jednom događaju tokom njene posete koji je, što me ni malo ne čudi, izazvao potpuno oprečne reakcije kod meštana i kod stranih posmatrača.

Ali, da ne bih ja mnogo filozofirala - prevela sam tekst, a original imate ovde:
http://www.mmegi.bw/index.php?sid=7&aid=31&dir=2011/July/Friday1

  Mišel Obama pokazala Botho (poštovanje) magvinjama (krofnama) i čipsom

Jednim poznatim simbolom, Mišel Obama, prva dama SAD-a, nedavno je dotakla srca Mocvana, kada je, baš po Secvana običaju, ušetala u običan restoran brze hrane, da proba magvinje i čips u Močudiju.

Naravno, mnogi u Bocvani poželeli su da je srećni restoran u Močudiju mogao da posluži prvu damu SAD-a nečim tradicionalnijim, kao što su Pane gusenice ili magvinje sa serobeom (škembićima) - da, tim bogatim, sočnim delikatesom koji potiče od kravljih iznutrica!

Josh od vremena kada se choveku ispravila konstrukcija koja drzi ledja i siva masa ustanovila razumnu skoncentrisanost, charobna formula je bila predmet cheznje. Kroz vekove uvek bivala nanovo strasno trazena i nikada pronadjena. Mozda zato jer su ochekivanja bila preteshka-vechna maldost, neprikosnovena moc, besmrtnost,...i time pokazivala jednu od glavnih chovekovih slabosti, da uvek zeli neshto shto ne moze da dosegne. Uvek jacha ta potreba za nechim na kraju duge u odnosu na ochigledno i tu ispred nas.

A evo jedne charobne, iako davno pronadjene, obichne i veoma dostupne, a opet