Na pocetku, pre kriticara, verovatno nisam najbolja osoba da pisem na ovu temu. Napisane stvari treba prihvatiti kao moje razmisljanje, i prihvatam da ne budem u pravu.

Vec neko vreme postoji sukob na relaciji (bivsi) episkop rashko-prizrenski Artemije - ostatatak SPC, makar zvanicno. SPC je monolitna organizacija, iako postoje drugacija misljenja, nije lako saznati ih. Ko god je pratio, zna hronologiju dogadjaja, ali ajmo unazad.

Juce i danas je Artemije sa pristalicama upao u manastir Duboki potok na Kosovu i sluzio (nekanonsku) liturgiju u konaku, posto ga je iguman manastira

Reči koje će De Gol zapisati o Čerčilu i njihovom prvom susretu u svojim ratnim memoarima će biti čuvene iz više razloga. Te reči neće samo oličavati međusobno poštovanje dvojice državnika, već će dati definiciju onoga što treba da bude državnik od formata, kao i specifikovati složen odnos koji će državnici od formata međusobno imati. Opisujući Čerčila, De Gol će zapravo opisati samoga sebe, budući da su obojica u svojoj ličnosti imali retku kombinaciju karaktera državnika sastavljenog od širokog obrazovanja, dalekovide strateške vizije i operativne taktičke sposobnosti da tu viziju sprovedu u delo. Reči koje će De Gol zapisati o prvom utisku nakon susreta sa Čerčilom će biti svojevrsna definicija onoga što državnik treba da bude, kao i defnicija načina na koji on treba da posluži svojoj zemlji, štiteći interese svoje zemlje ne samo pred neprijateljima, već i pred saveznicima:

Putovati nije uvek lepo. Problem kod putovanja nisi uvek ti. Izgubljeni prtljag pa pronađen je najlepša vest  i sletanje u jednom komadu je uvek neopisivo iskustvo, ali neke stvari ne mogu da popiju pilulu optimizma sve i kad se baš guraju niz grlo. Nespavanje na primer, ili spavanje u krevetima sumnjivog kvaliteta i čistoće, ustajali dah koji se lepi za zube posle deset sati letenja i nekoliko sati pauze na aerodromima, slaganje/neslaganje sa društvom u kome se nađeš, nesanica, voda od koje te boli stomak, hrana od koje te boli stomak, neobjašnjive vrtoglavice i druge pobune organizma, opekotine od sunca, loši snovi i buđenje u znoju, loš izbor garderobe koji su ponela jedino zato što ne znaš šta bi sa njom u svom svakodnevnom životu koju nećeš nikada obući već ćeš je vratiti u plakar, i nije to fer, iz plakara u kofer pa nazad, i odjednom si rešila da baš sve obučeš (ne sve odjednom!) i dobar deo ti u stvari dobro stoji, mora da si ih zato i kupila, ali prosto ne putuješ dovoljno, a ni odevni artikli onda ne putuju, i niko ih ne izvlači sa njihovih mesta... Inače su mesta koja izabereš sasvim okay, i za krpe i za tebe. A neka su vrlo lepa. Kao Nica, na primer.

autor: Rodoljub Šabić

            "Najdrastičniji primer je Bezbednosno-informativna agencija. U njenom slučaju nije reč samo o kršenju prava na pristup informacijama u posedu organa vlasti, već o potpunom neprimenjivanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Bezbednosno-informativna agencija nije imala potrebnu komunikaciju sa građanima koji su joj se obraćali zahtevom za ostvarivanje svog, zakonom i Ustavom zajamčenog prava a ni sa Poverenikom, kao drugostepenim organom. Nije odgovarala na zahteve građana, nije se, na traženje

 Ako ima nešto od čega mi se na političkoj sceni diže kosa na glavi onda je to odlučivanje o tuđim životima kao da su figurice iz Lego kockica. Čitam malopre onog Primakova (sad privredna komora, eks MVP Rusije) koji je juče izjavio je "da Srbi iz južnih delova Kosova treba da se presele u severni deo, a onda da se pripoje Srbiji."

Kakav jasan i neskriven nastavak etničkog prekomponovanja regiona, kao da se posledica i užasa i nesreća

Kakav dan, ljudi moji. Imam utisak ko na Marsu da smo bili dr Vajs i ja. A nismo. Bili smo u porodilištu koje se specijalizovalo za fiziološki, neometani porođaj. Ali, to što smo tamo čuli i videli, samo me je uverilo da smo mi crne žene Srbije, sve zajedno s ovim našim lekarima Srbije, s neke potpuno druge planete. I to ne s planete iz ovog, nego nekog potpuno drugog solarnog sistema, milionima svetlosnih godina udaljenim od njih...

"Centro Nascita Margherita" otvoren je u martu 2007. godine, s ciljem promocije povratku fiziološkom, neometanom porođaju. U njemu nema lekara.

Lako se može videti i uočiti iz mojih pisanija da imam običaj da neretko koristim citate. Montenj kaže: Jer ja puštam druge da kažu ono što ja ne umem tako dobro da kažem, katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razumevanja.

.

Meni se čini da je neka velika farmaceutska interesna grupa ciljano proizvela vakcine za famozni H1N1 virus i počela da širi pandemijsku paniku. Mnogo je dokaza u nezavisnim medijima da je svinjarija od gripa samo plašenje naroda da bi se profitiralo na prodaji vakcina. U toj prljavoj zaveri profitiraju svi u lancu “od njive do trpeze”. Proizvođači, trgovci, posrednici, uvoznici, političari koji odobravaju budžete za vakcine, distributeri... Čak i mediji profitiraju zastrašujući narod koji im u strahu povećava tiraž i gledanost.

Sinoć. U Engleskoj. Nedostajaće mi. Jako. Imala sam  sreću da u poslednjih nekoliko godina često čavrljam s njim o aktuelnim i malo dugoročnijim temama. O Peščaniku.  I zbog poznavanja ovog velikog čoveka i upoznavanja sa njegovim delom, zbog njegovog specifičnog glasa i divnog osećaja za humor, skupiću snage da istrajem i dalje u nekim stvarima. Uprkos svemu što se juče

Za ovo bi i kod Žarka na maloj maturi pali!

Za očekivanje je da priučeni sportski komentatori, koji kao preporuku za posao donose potvrdu o dužini sedenja u kladionicama, ne znaju pravopis. Ali nisam očekivao ovako neznanje nekoga ko se bavi kulturom. Bruka jedna!

EDIT: Redakcije kulture našla jednu grešku!!! (Bilo bi dobro da nađu i drugu)

Izjava ovog gospodina vređa inteligenciju normalnih navijača Partizana.

Molim gospodina "Endemsku vrstu" da nauči neki strani jezik. Niti govori Engleski niti Ruski a želi da bude "faca".

- A što ste plakali? Ja bre nikad ne bih plakao zbog nekog političara.

Džaba njemu objašnjavati. Nikad on ne bi shvatio. Šta je on bio. I šta bi danas bilo. 

- I ja sam. Plakala. Bio je i muž i otac dvoje dece.

Ali šta tebi to znači.

****************************************************

Čitam nešto zvanična istraživanja renomirane firme "Rekla kazala" koja u moru interesantnih tema, čiji talasi zapljskuju novinske stranice, neretko obrađuje i srpsku veštinu ugradnje. Po njima, sve što se radi budžetskim parama mora da ima sertifikat "IMT".  Za "Ima li Mene Tu?" još kažu da je motor glavne privredne grane - ugradjivanje i društveni razvoj. Ugrađuje se u kubik, u kvadratni metar, barel, kilovat, put, most, prugu, lokomotivu, vakcinu, priključak, dozvolu, ... Samo je nebo granica. I to do nedavno.