Ako predsednik moje države, Republike Srbije, kaže: "Ni jedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja", za mene to može da znači nekoliko stvari (od kojih se neke međusobno isključuju, a neke i ne): a) ja nisam Srbin, jer sam Srpkinja, odnosno - predsednik Nikolić Srpkinje ne priznaje za Srbe, b) ima bar jedan Srbin (doduše ženskog pola) koji priznaje genocid u Srebrenici, a predsednik Nikolić to ne zna, pa mu treba javiti (što ovom prilikom i činim), c) predsednik Nikolić ne priznaje kao Srbina nikoga ko priznaje genocid u Srebrenici, što znači da ja, uprkos činjenici

Autor: Rodoljub Šabić

Jučerašnje pojavljivanje na You Tube-u snimka sa bezbednosne kamere postavljene u tramvaju na kome se vidi grupa mladića koja se ponaša vandalski i kida „famozni“ validator privuklo je dosta pažnje i komentara.

Većina komentara odnosila se na sadržinu snimka i, sasvim očekivano, svodila na osudu, kao što rekoh, nesumnjivo vandalskog ponašanja aktera snimka. Manji broj komentara se odnosio na sam fakt pojavljivanja snimka na internetu, podsetio je na to da se neka „pitanja“ u vezi sa video nadzorom (pre)dugo i neodgovorno „guraju pod tepih“.

S tim u vezi, moramo se podsetiti da nemamo baš nikakav zakon koji uređuje oblast video nadzora.

Pitanje genocida nad Jermenima i rezolucija u vezi istog ne napuštaju stranice turske štampe. Ponovo je moj gost Orhan Kemal Džengiz sa današnjom kolumnom u Today's Zaman-u. Između ostalog u jednom pasusu odgovara na pitanje na koje sam ja u komentarima na prošlom blogu nemušto pokušao da odgovorim, šta je najveća prepreka u suočavanju sa dosta jasnom istorijom.

Pošto je evro? Ne znam i ne pratim, mada bih morao jednom mesečno. Moja osiguravajuća kuća radi sa evrima u dinarskoj protivvrednosti.

Malo mi je muka uvek kad se govori o kursu. Naročito odvratnom mi se čini priča o nekavoj "psihološkoj granici". I sada, zamilsite, Narodna banka svojom monetarnom politikom treba da razbija psihološke frustracije nekih medija. Da, medija, jer se ta besmislica prenosi medijima.

"Kada će kurs evra dostići tu psihološku ganicu od...?" Iza tri tačke su bile razne cifre. Sve su dostizane i prestizane, a narod opet i opet zapadao

Narandžasto sunce njiše se na nebu kao odsečena glava, nežna svetlost rasplamsava se u klisurama oblaka, zastave sumraka lepršaju iznad naših glava.

Vlada mukla tišina i samo mesec, obuhvativši modrim rukama svoju okruglu, bezbrižnu glavu, luta pod prozorom.  

Plavičasti putevi proticali su pored mene kao mlazevi mleka koje je šiknulo iz mnogih dojki.

Zemlja je bila mokra od aprilske vlage. U crnim jamama blistali su smaragdi. Zeleni izdanci prošivali su zemlju sitnim bodom. I zemlja je odisala kiselinom kao vojnikova žena

Da se slična stvar nije nedavno dogodila u Nemačkoj, ili prošlog septembra u Finskoj, bilo bi lako reći da se besmislene,  nasumične pucnjave sa velikim brojem žrtava, kakva se juče dogodila u gradiću Bingemtonu, dogadjaju samo u Americi.  

"Američka policija nastoji da utvrdi šta je navelo vijetnamskog imigranta Dživerlija Vunga da upadne u imigracioni centar u Bingemtonu, mirnom gradiću u državi Njujork, i ubije 13 ljudi pre nego što je sebi oduzeo život"...  (Ako vam je ime gradića Bingemtona poznato, to je verovatno „zahvaljujući" bivšem članu košarkaškog

Sinoć gledam, a odjutros čitam kako rodbina i prijatelji preminule trudnice protestvuju ispred jagodinske bolnice.

Gledam, čitam, tresem se od plača i razmišljam: Bože, bože, koliko mora da je velika muka tih ljudi, koliko veliko mora da je njihovo nepoverenje u naš zdravstveni "sistem", koliko loše mora da je njihovo mišljenje o našim lekarima, kad su u svoj svojoj boli i gubitku osetili potrebu da protestvuju?

Eto, dokle smo došli.

A zašto i kako smo dotle došli?

 „Iako je kus ovaj pas ne grize.

 Tiho cvileći niti mesečine

 sedi na steni

 i gleda niz sjajnu dlaku mora.“ (L.K.)

  Maj ’75 bio je mirniji, mirišljaviji, topliji, ali i strastveniji, uzbudljiviji, maštovitiji...ili mi se čini.Tada je i naša krv bila vrelija, protočnija, udarala na svaki pogled, pokret, reč...od malog nožnog prsta do najvišeg čuperka na glavi pokušavala da izbije napolje, da se dokaže i pokaže među mnoštvom sličnih zaludnika. Skoro da i nije bio potreban povod da se nešto neobično učini o čemu će se ispredati priče, naslađivati...čime će počinilac biti okarakterisan kao hipik, drogeraš, seoska luda, a nikome neće pasti na um hemijsko-biloške-psihičke rekacije u mladom biću, potreba da sa nekim podeli sebe i ono u sebi, želja za približavanjem, za izjednačavanje sa drugima....To su bili naši jauci

Ozloglašeni "Shankill Butchers" harali su Severnom Irskom sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa Alsterskih dobrovoljaca, koja se suprostavljala organizaciji IRA, zapravo nije bila ništa bolja od njih, nama mnogo poznatijih terorista!

Šta više, njihova ozloglašenost i metodi s kojiim su se obračunavali s svojim neistomišljenicima bili su najgora zverstva koja je teško i prepričati. Ali, krenućemo redom, jer je to zapravo veoma

Meni nije jasno da iz nekakvog meni potpuno blesavog razloga vecina smatra da je 5 oktobar cist promasaj i poistovecuje period koji se odvijao do Zoranovog ubistva sa aktuelnim zbivanjima (ima i onih koji veruju da im je sada buducnost svetlija). Ja najiskrenije mogu da kazem da je posle 5 oktobra Srbija procvetala (sto naravno ne znaci da je to bio slucaj i kod svakog pojedinca) ali zemlja je krenula napred. Koliko samo ljudi u inostranstvu mi je cestitalo i pitalo za Zorana. Secam se stranih novina i Natase Micic koju su poredili sa Nikol Kidman.

To je ime „tražim pomilovanje iako vam ga ne bih dao". To je ime sudije koji stanovnicima Vranića kaže da im ne može dozvoliti da prisustvuju procesu za rehabilitaciju „jer to nije parnični proces". To je ime bacanja zaklanih muslimanskih žena, dece i staraca u Drinu, Lim. To je ime osobe kojoj se preko kurira šalju hvalisanja o takvim delima. To je ime svih četničkih ugovora sklopljenih sa NDH, svih toplih pohvala u izveštajima nemačkih oficira, svog provijanta i naredbi uručenih od italijanskih fašista.

To je ime poslanik SPSa koji je samo skulptura poslanika SPSa.

присетоми листајући . . .

а чак и да смисао не постоји,
љубав би га већ измислила,
под условом да је,
наравно било.

Da bi odgovorio na to pitanje morao bi da znam sta je Bosna i Hercegovina, šta predstavlja taj geopolitički prostor koga neki smatraju domovinom neki smatraju zemljom a neki smatraju ničim. To je to neminovno trojstvo koje nam se dešava ne samo u nacionalnoj podjeli nego i u podjeli mišljenjana

Od večeras, sa početkom u 20.30 B92 info možete pogledati 10 emisija BUKA koje smo sa našim sagovornicima uradili postavljajući im pitanje Ima li Bosne i Hercegovine ?

Prvu emisiju smo