Tokom dugogodišnje pandurske karjere, bez obzira na posledice, nisam dozvoljavao da me niko „ono“ u zdrav mozak.  Normalno, prvo je trebalo da imam zdrav mozak a drugo da znam šta je „ono“. Ovo što se danas dešava je klasičan primer kako je jedna interesna grupa uspela da pred očima svetske javnosti u mozak „ono“ ceo narod. Ta interesna grupa koju nevešto i neznalački naše javno mnjenje naziva „navijačkim grupama“ može da „ono“  zato što očigledno nekome to „ono“ prija.

Osim jednog kolege koji je baš pravi fan, ostali su ili blago nezainteresovani ili smatraju da je F1 jedno od početka do kraja namešteno takmičenje kojem najviše zameraju "timski rad", tj. eventualne naredbe o propuštanjima i slične kalkulacije. Pa kad nemam s kim, da podelim sa vama utiske sa ovogodišnje poslednje trke i uopšte..

U nedelju, 30.05.2010. godine, navršilo se godinu dana od smrti Natalije Tešić.

A priča još uvek nije ni blizu epiloga. Zašto? Zato što institucije ove zemlje služe samo i isključivo za ukras, a zaposleni u njima za svojim radnim stolovima sede samo i isključivo da bi mogli da pokupe "pomoć" zbog premale plate od 790 eura.

Od avgusta 2009. godine čeka se veštačenje Medicinskog fakulteta.

 : onokad imaš više haljina nego ofingera. I cipele su utesnile za trećinu broja, ali ih voliš, i malost ti dođe kao vaša tajna...

Kada si prepušten na milost i nemilost velikom broju nepotrebnih rečenica, izgovorenih od strane nepoznatih ljudi čije društvo nisi želeo, na malom prostoru.

Ili te danima opseda želja da vidiš nekoga koga ne možeš videti.

Na Javni konkurs za generalnog direktora Javnog medijskog servisa Srbije prijavilo se ukupno 15 kandidata. To su Branimir Grulović, bivši direktor „Studija B" i dopisništva „Rojtersa" za Balkan, Gvozden Jovanović, predsednik UO „Svetlost" iz Kragujevca, Aleksandar Tijanić, sadašnji gen. direktor RDU RTS, Dejan Stanković, voditelj TV "Košava", kao i deset osoba koje meni nisu poznate: Zoran Radinović, Svetislav Nedeljković, Vesna Štrbac, Slobodan Nakarada, Nenad Nikolić, Gordana Bralić-Bingulac, Stojan Stojčić, Igor Ristić, Todor Simeunović i Milan Milićević. Naravno,

Priča po sećanju

Đanija znam od svoje petnaeste godine, on je legenda Šest kaplara mada nas je ostalo malo živih a ove nove generacije klinaca pojma nemaju kako je to izgledalo pre više od četrdeset godina. Pokojni Doktor Rale, inače jedan od njegovih najboljih drugova i lični lekar, 1965 godine je Šest kaplara nazvao: Solo sity – majmunsko ostrvo. Đani je napravio tablu sa tim natpisom, prikucao je za letvu, a onda su je njih dvojica zabili u zemlju pored Dunava, blizu plaže koju smo napravili i na kojoj smo provodili celo leto. Osim zgrade CK i Izvršnog Veća sve do opštine Novi Beograd, bila je pustara ispresecana jezerima kako smo zvali ogromne bare prepune riba. I sa druge strane, tu gde je danas Sava Centar i Hajat, Geneksovi apatmani, sve je to bilo jedno veliko jezero. Gaga vaterpolista je ulazio u vodu i gacajući po mulju umeo je da između nogu stisne ogromnu šarančinu. Šest kaplara je zaista izgledalo kao ostrvo u toj peščanoj i vodenoj pustinji. Bili smo upućeni jedni na druge i družilo se nekoliko generacija. Danas razlika od četiri, pet godina ne predstavlja ništa ali onda kada sam ja imao petnaest, Đani, Sloba, Peca, Aca Pandur, Zoran Riđi, Žile...imali su po dvadeset godina. Čamuga, ja, Vlada, Ceca, Šomi... gledali smo u njih kao u bogove. Imitirajući ih počeli smo da pušimo, da igramo poker, bogami i da nategnemo po koje pivo. Doktor Rale i Đani su iz samiške u njihovom soliteru donosili po nekoliko gajbi piva, vezivali ih konopcima i spuštali u Dunav. Nikada nas nisu terali od sebe ali nam nisu davali da pijemo više od dve flaše.

Sad u nedelju su izbori u susednoj Hrvatskoj, doduše za Evropski parlament, što bi mi promaklo, da nije posebno interesantno da se Piratska stranka Hrvatske ne nalazi na ponudi ovih izbora, što je regionalno gledano, za Piratski pokret veliki korak napred. Odmah me je zainteresovalo...

Kako piratske preko evropskih granica nesmetano sarađuju, a i internet je imun na granice, naš Piratski pokret se aktivno

Има ли уређење града икакву вредност у земљи која је пре непуне две деценије преживела сурови грађански рат а данас је изнурена економским проблемима и где је заједништво у кризи?

У оквиру своје едиције видео записа " Business 360 Future cities", америчка ТВ мрежа CNN објавила је репортажу Ричарда Квеста из Кигалија, главног града Руанде. Прилог говори о напорима власти и становништва да свој град одрже чистим, чиме се такође постиже значајан резултат у грађењу заједништва у заједници.




Есеј будуће архитетке Милице, јун 2012

Na aprilsku temu, konkursa za Naj-maminu priču, Naša prva šetnja stigla je prva priča:

1. Radujemo se svakom izlasku

Glasanje je otvoreno 72 sata od postavljanja priče na našem blogu.
Glasanje se vrši davanjem preporuke (klikom na oznaku PREPORUČI u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.

Ostali, koji žele da se oprobaju u pisanju i učestvuju u našem konkursu mogu nam slati priče na: maminaprica@bitkazabebe.rs

Dragi građani Srbije, ja bih da vas obavestim. U toku je velika kampanja laži o meni i mojima. Sve je laž i čisto podmetanje. Zlonamerno. A u cilju otklanjanja poslednje odbrane našeg suvereniteta i za ukidanje preambule Ustava.

U laži su kratke noge. A i u podmetanju. Zato moram da vas upozorim i obavestim.

         U Pilicu je živeo neki učitelj tako snažne mašte da je, dok čita molitve prekriven šalom i molitvenim  kaiševima, bio u stanju da zamisli kako ima snošaj i doživljava ejakulaciju. Bogohulna sekta je to smatrala tako velikim podvigom da ga je izabrala za svog glavara (I. B. Singer: Rob)

Када је још једна у низу водитељки забавних ТВ емисија најавила да завршава писање књиге, популарна Фејсбук коментаторка Покојна Милева је на свом профилу написала како долази време када је књигу лакше написати

Ne znam više da li zbog hroničnog bunila od zaspivanja u sofi dok uveče gledam TV, gde više nisam siguran da li je žena, ja ili prepametni TV izabrao Almodovarovog Matadora i telepatskog Banderasa, i nisam siguran kako se neznano i niotkud pojavio shape shifter u zaboravljenoj priči Star Treka za vreme istog tog bunila, ili zbog A.C.Graylinga i "... Philosophy, for all its apparent abstractions and technicality, is realy just a membrane away from ordinary, everyday practical concerns..." (pročitao na poleđini jedne druge knjige pre neki dan dok sam komentarisao na drugom blogu, nisam nikakav znalac), ili zbog Ničeove fascinacije naglim, širokom  i dubokim pomerajem u vrednosnom sistemu kako se pojavilo hrišćanstvo (transvaluation), pre neki dan mi pade na pamet misaoni eksperimenat.

I taj eksperimenat je tema bloga, jedino što sam ja zauvek fasciniran našim asocijativnim umom, pa otud i prvi pasus, gde tako lako skačemo sa teme na temu, bez obzira na kvalitet i vezu između tema, i gde na prvi pogled jedna od banalnijih sekundi u našim životima ume da pokrene lavinu koja nas posle okupira dan, dva, nedelju dana ili mnogo godina.