Po drevnom mitu kralj Mida od boga Dionisa po sopstvenom izboru kao nagradu dobio je specijalan dar: da sve što dotakne pretvori u zlato. Njegovo ushićenje trajalo je, kaže dalje legenda, do momenta kad je shvatio da se zlato koje nastaje kad bi dotakao hranu - ne jede. Onda je boga molio da čudesnu moć uzme natrag.
Izabrani kralj republike Srbije, Aleksandar Vučić od usuda i građana Srbije dobio je gotovo istovetan dar. Samo što njegov dodir ne proizvodi zlato, već, da prosti poštovano čitateljstvo - feces. I to od svega, sem od ljudi oko njega. I ne zato što su oni na njegov dodir i moć koju ima otporni - o ne! Već zato što mu, kao takvi, dolaze. Gotovi, sažvakani, svareni, izbačeni. 

Ako me računica ne vara, negde u oktobru ove godine navršiće se 20 godina od smrti Miljenka Smoje. Onima koji će me odmah upitati: "Šta se to nas smatra" odmah i da odgovorim: "To je značajan jubilej jer je Smoje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih domaćih pisaca svih vremena."

Kosovski mit je vrednost na kojoj se gradi duhovnost ljudi sa ovog prostora. Kao i svaki mit neretko je u sukobu sa realnošću. Kao i svaki mit podložan je interpretacijama i zloupotrebama. Kao i neki drugi mitovi nalazi se u pravnom dokumentu (ovaj mit konkretno u preambuli srpskog Ustava).

Mnogi mediji za proteste u Resniku vezuju reč rasizam, za nalepnicu "raseljavam Rom" takođe su vezali reč rasizam. A ja se  samo pitam koja je razlika između Resnika, nalepnice i onoga što radi Dragan Đilas i zašto niko uz ime gradonačelnika Beograda ne veže tu strašnu reč RASISTA!!!

Predrag Azdejković

www.azdejkovic.com

 (za sve je kriv Predrag Brajović)

"...A Hohohond se mršti kao da iz zemlje izvlači
čelične sonde
I nikad ne kaže
Ni "dovde"
Ni "donde".

Juče i danas mediji objavljuju apel gospođe Ivane Mišić, pomoćnice ministra zdravlja, da se ne plaše da prijave slučajeve korupcije u zdravstvu. Ona je navela da se ti slučajevi mogu prijaviti dežuranom zdravstvenom inspektoru putem telefona 011/333-4003, radnim danima od 8.30 do 16.30 časova ili direktno policiji.

Zaludna Krugolina

Neću da dužim, neću da pametujem...

Državni sekretar za Kosovo izjavio za RTS da su Srbi na barikadama organizovani, da je obezbeđeno i gorivo za taj posao i da smo se, zapravo, podsetili devedesetih!

Jupiiii, možda će sada naši carinici da se tuku za koju smenu više na Jarinju i Brnjaku, a i mi miševi bismo mogli da povadimo kante za gorivo i štekove za boksove Malbora... Čisto dok se vojska naoružava...

15-og septembra 1963 godine ekplodirala je bomba u Baptistickoj Crkvi na 16-toj ulici u Birmingamu, drzava Alabama. Poginule su 4 devojcice i niko nije odgovarao za to. Ovaj dogadjaj je oznacio preokret u Pokretu za gradjanska prava 60-tih i pomogao da se donese Civil Rights Act 1964 godine.

1970 godine mladi Bill Baxley je postao Drzavni Tuzilac u Alabami i odmah je otvorio taj slucaj iz 1963 godine. Naravno da su pripadnici Ku Klux Klana protestvovali pa cak i pretili novom Drzavnom Tuziocu.

Zašto li ga Rusi zovu sunčani Krim? pitao se mladi Eduardo, gledajući kroz prozor svoje hotelske sobe. Zima u Odesi te 1898.godine nije se razlikovla od prethodnih.  More, luka i gradski krovovi  već danima se uvijaju pod teretom guste magle. Kada se magla podigne otkriva još sivlje oblake i žućkastu kuglu koju  ni jedan Napolitanac ne bi nazvao suncem.  Nostalgija za rodnim Napuljem, za plavim morem, još plavljim nebom i sjajnim suncem pritiskivali su Eduarda više nego gusta magla Odesu.  Dok je pisao suze su mu tekle iz očiju, a note iz srca.

Dok se nosilac propale politike, sateran u ćošak, bori da sačuva srpski narod od koalicionih partnera svoje partije koji bi da sve srpsko pobju i rasteraju sa Kosova, Baš kao onomad Dragutin Zelenović u skupštni Srbije dok su ustaše klale po Stocu a opozicija tražila izbore. I baš kao Dragan Jočić onomad kad je opozicja pitala o Legiji a Hilandar goreo - izdajnici opet otvoreno nasrću na sve svetinje, raspoređeni tako da izgleda da ih je mnogo iako ih je šačica, po jedan na sedam kvadratnih metara..  

Postoji li Srbija i život u njoj izvan kruga dvojke ─ i da li Beograd razmišlja o tome da većina Srbije upravo njega danas vidi kao simbol i simptom vlastitog propadanja. Ma kako ovakvo razmišljanje bilo osnovano ili ne, činjenjica je da je ono veoma često. Dve trećine budžeta Srbije troši se u Beogradu, jednako kao što se i sve odluke vezane za ostatak Srbije donose upravo tu. Krug dvojke i ostatak Srbije ne pripadaju istom vremenu i često tako tragično ne razumeju jedno drugo. 

Da ne bude zabune i ja sam živeo u Beogradu dosta dugo, i mnogo volim taj grad. Taj moj lični Beograd niko ne može da oduzme ─ ipak, ne mogu a da ne citiram i reči koje je početkom godine izrekao Magični Ćira, sarkastično primetivši da: Kad bi danas bombardovali Beograd, zbog političkih pizdarija i kvazidiplomatije naše i ostalih vlada, ljudima iz srpske provincije, iz tzv. unutrašnjosti bilo bi toplo oko srca. Rekli bi da je Beograd to i zaslužio...

Kažu o pokojniku sve najbolje... Jes' đavola! To važi samo za obične ljude. Javne persone ne zaslužuju primenu tog pravila na njihova trupla (i duše, ko veruje u te stvari). Zapravo, dužnost preživelih, kada su istorijske ličnosti u pitanju, je da naprave makar pokušaj poštenog bilansa njihovog lika i dela, a u krajnjoj liniji, ako iz pijeteta prema njima živima to do tada nisu uradili, da kažu bobu bob, a popu pop.

Zadnjih par dana na raznim blogovima pomalo pričamo o tome koji su fotoaparati najbolji. Preporukama su se najviše istakli NNN i ecce-florian.

NNN kaže:

Ima li u Srbiji medija koji je u stanju da sazna prave i proveri objavljene elementarne činjenice o saobraćajnoj nesreći u kojoj je teško povredjen ministar policije Dragan Jočić?

Ima li medija koji smatra da je za gradjane važno da saznaju i razumeju kako je moguće da na autoputu, gde je dozvoljeno kretanje od 120km na cas, ovo vozilo

udari u neko nesrecno pseto, prevrne se i poptpuno smrska? Šta o brzini vožnje i bezbednosti govore "tragovi kočenja od