"Najlepše molim idijota koji mi je blokirao karticu da je odmah odblokira"

 

Kao ozlojeđen korisnik usluga Raiffeisen banke i relativno čitan bloger i kolumnista, pre 8 dana, uputio sam otvoreno pismo banci na koje ni do danas niko od "nadležnih" nije odgovorio.

31. mart 2006. 

Prirodom posla, putujem raznim prevoznim sredstvima. Najčešće avionom. Bez lažne skromnosti, imam običaj da kažem da neko ustane i krene tramvajem na posao, a ja ustanem i krenem dalje avionom. Mada, svih prethodnih pet godina dok sam radio u Jugoistočnoj Evropi, najveći broj putovanja bio je "prašinarski" - vozom ili putevima, autobusom ili kolima. Priznaćete, to baš i nije bilo lako. Dešavalo mi se čak da stopiram izmedju sprskog i bošnjačkog dela Bosne davne 1998. godine, ili da dva puta putujem kolima sa beogradskom registracijom po Kosovu (bez Metohije) 2002-ge. Luda glava.

Preko polovine stanovništva Najrobija živi u siromašnim četvrtima, grupisanim pre svega na severoistoku i jugoistoku grada. Nastala su intenzivnim doseljavanjem stanovništva iz ruralnih delova zemlje. Slivaju se kolone sirotinje u prestonicu očekujući da će tu naći život bolji od bede koja ih je pritisla. Kada se vidi i zna sva strahota življenja u ovim ubogim kućercima, može se zamisliti kakva ih je tek muka oterala iz njihovog rodnog kraja.

Prevedeno na crnogorski. Nijesam moga' odoljeti 

Ko će s mojim stihovima
šetati sutra kroz predvečerja?
Po liku moje nade ko svoj će da iskleše lik?

Svejedno, svejedno.
Sad ležimo u ovoj dolini
opasani ćutanjem i borovima.

I važno je samo to da si kraj mene ti i da to dolazi kiša.
Kiša!
Ne tenkovi! (1956)

Ja.

Čuje se kiša kao Art Blakey solo...

Gledam razlivene boje.Pastelni pejzaž.

devet godina je prošlo. još uvek traje predkrivični postupak u tužilaštvu.

Priča jedan Beograđanin, neki dan da se čuo sa drugarom što živi kojekuda po Evropi a koji je svratio u Beograd pa da se vide i piju kafu a i kazao mu ne misleći mnogo o tome da drugar nije lokalac već dugo,  onako na brzinu da je super ideja i da viđenje bude u “Ruskom caru” oko jedanaest pre podne mada tamo nije bio od pre koju godinu, Prosto mu se javila reč od pre i drugar kaže ok i posle se javlja i kaže da nije tamo našao tu kafanu već neko italijansko mesto na početku Knez Mihailove i pita gde je sada “Ruski car” pa da ide tamo da čeka. Vidi Beograđanin da je zbrljao stvar, evo dolazim,  čekaj na ćošku i dođe i uđu u to što se zvalo “Ruski car” ali sada nazvano i prekršteno u “Vapiano”.

Gradonačelnik prestonice i Podpredsednik vlade namerili da dovedu konačno Beograd na obalu Save (o Dunavu ništa nisu rekli mada i tamo ima nekih obala) što je nesumnjovo dobro i korisno za grad. I nisu prvi, njih dvojica se upisaše u dugi niz onih koji su to hteli ali su ih razne nedaće u tome omele. Još je Gospodin Broz imao takve namere u povodu Nesvrstanih, pa je bio Beograd za Treći milenijum, naravno neizostavno se umešao i onaj Mrkonjić sa Europolisom, ima i još nekih ideja i pokušaja ali ko će svega toga da se seti, bilo je urbanističkih konkursa, radila je na tome i Akasdemija nauka i mnogi drugi ali sve se pokazalo neučinkovito. Ipak posle svih tih pokušaja, projekata sa maketama i studija ostalo je materijala od koga bi se ako se ozbiljno prione poslu mnogo toga moglo i sada primeniti, kao neki polaz a da ne bude kao uvek u nas – ajde sad sve ispočetka, pre nas ionako ništa nije bilo.

A ne treba zaboraviti i ono najvažnije što reče svojevremeno Gospodin Škalamera da će se taj silazak na reke teško desiti jer se Beograđani vode boje a posebno reka, genetska stvar postala vremenom jer su sve nevolje odvajkada sa reka dolazile i gradu štetile.

Razgovor dva uvažena dužnosnika od pre neki dan me je podsetio da  sam pre četiri godine pisao o Savskom amfiteatru, pa da podsetim kako je to bilo.

ona je u b. nedica, ja u d. maksimovic, deli nas beogradska, vidjamo se po kucama, sudaramo u kraju, a bogami tu i tamo zasednemo i u neki kafic u lokalu, uvek nov, hvala bogu ima ih, svako malo po neki ducan zatvore i kafanche otvore, kako je krenulo uskoro cemo po lebac u delta shiti da idemo... al nisam htela o tome, nego o ovome: kad mi napise email, moja drugarica, uvek me razveseli,

«Ovo je «poi», probaj, fenomenalno je», rekla mi je Katarina i tutnula mi u ruku gužvu kanapa sa lopticom i lepršavim, dugačkim, fluorescentnim trakama. A onda smo, kao dva električna zeca skakutale i federirale u Kaćinoj dnevnoj sobi u ritmu muzike za ples, što bi rekao Jura Stublić.

Trebalo mi je vremena da uskladim noge, ruke, loptice, trake, sve misleći i na to da

Večeras, u Mikser Hausu u 18h O'karijeri(se), workshop: voditeljica Maja Mrkalj

20h. FRP putovanje: CyberGamming AntiEvolucija, vodi gamemaster AcA Milošević, Klub C22 i ekipa eksponata-igrača, od Mankele do WoW

22h TECHNOKRATIA recommends New Clubbing Stars Closing Party
БЕГЕФАНК predstavlja DJ BKO & Lou Benny
Najveća domaća clubbing atrakcija LIVE!

-------------------------------------------------------------------------------

Večeras, 11. decembar, u 18h Mržnja na Internetu, okrugli sto: govore Magda Janjić, NIN, Miloš Vasić, Vreme; Boban Stojanović, Queeria Centar

U 20h Blogerčine, blogersko blogoveče „licem u lice", bez muzike, nagaleriji, kao što sam obećala:) 

Lokacija: Mikser Haus, Karađorđeva 46, ulaz slobodan

 malima je hladno oko srca

 

 

 

 

 

 

 

 

97th Tour de France

UPDATE -  Vreme Contador-a, Mission Impossible za Andy Schleck-a

Nije uspeo Andy Schleck da nadoknadi vremenski zaostatak u odnosu na Contadora na važnoj 17- toj etapi – usponu na Col du Tourmalet. Strategija njegovog Saxo Bank tima je bila jednostavna – jak tempo, naročito zadnjih 10km, čime su eliminisali sve glavne konkurente sem Contadora. A Contadoru takav tempo nije bio težak za praćenje i čini se da je vrlo agilno odgovarao na ubrzanja Schlecka zadnjih par kilometara, i na kraju je  vrlo velikodušno ustupio Schleck-u prvenstvo prolaska kroz cilj i osvajanje etape (ali sa vremenskom razlikom od 0 sec).

U petak, 7 maja, nastavljen je pad vodećih svetskih berzi, dok se evro konačno stabilizovao i blago oporavio, na blizu 1,27 sa ispod 1,26 dolara. Čini se da se stvara atmosfera za odlučnije mere EU i ECB, te da sudbina evra, tema kojoj se poslednjih dana posvećivalo dosta pažnje u pesimističnim izjavama nekih svetskih ekonomista, neće biti dovedena u pitanje (taman ECB intervenisala na deviznom tržišut ili pak promenila svoju odluku da ne kupuje problematične državne obveznice, tj. kreira novac). Inače, čitavu sedmicu obeležilo je dramatično pogoršanje situacije na globalnom,

Kada počnem da kukam kako su stanovnici leve obala Dunava građani drugog reda, često mi zameraju da sam previše lokal patriota i da preuveličavam stvari. Ok, možda sam lokal patriota, ali stanje je toliko očajno da ga je nemoguće preuveličati.

Jutros sam, srećom, krenuo znatno ranije na posao i ponovo sam upao u katastrofalnu gužvu na Zrenjaninskom putu. Uzrok gužve je sudar na Pančevačkom mostu, a dok ovo pišem verovatno još mnogi čekaju da dođu