Ова моја исповест је написана и објављена на српском Интернету пре шест година. Том приликом су бројни мејлови открили да има још много људи, од клинаца па до старијих, који су прошли или пролазе кроз слични унутрашњи конфликт. И данас упознајем људе који пролазе кроз слично и који жуде за мало унутрашњег мира. 

Danas je punih 68 godina od kada je Beograd konačno oslobođen od nacističke okupacije.

Povodom 68.godišnjice oslobođenjа Beogrаdа u 2.svetskom rаtu predsednik Srbije Tomislаv Nikolić je,  uz prisustvo počаsnog strojа i orkestrа Gаrde Vojske Srbije, predstаvnikа borаčkih udruženjа i predstаvnika аmbаsаdа Ruske Federаcije, Ukrаjine, Belorusije i Azerbejdžаnа u Republici Srbiji položio venаc na  nа Spomen Groblju oslobodilаcа Beogrаdа u 2.svetskom rаtu. U spomen-knjigu predsedik Srbije je tom prilikom upisаo:

“Dok postoji jedаn grаđаnin Srbije, jedаn Srbin, dok postoji ljudsko sećаnje, učićemo decu dа trebа dа se trude mnogo kаko bi oprаvdаlа život i slobodu koje ste im podаrili“.

 

Vence su položili i predstаvnici Ministаrstvа rаdа i socijаlne politike, Ministаrstvа odbrаne, Grаdа Beogrаdа i Sаvezа udruženjа borаcа Nаrodnooslobodilаčkog rаtа Srbije.

Naravno, nije bilo pripadnika tzv.“drugog antifašističkog pokreta“ kao ni patrijarha i drugih velikodostojanstvenika SPC koji radije veličaju one koji su bili protiv partizanskog pokreta. Oni drže opela i pomenene onima koji su veličali lik i delo Hitlera. Sramota.

Dika i ponos ove zemlje, Velimir Ilić, danas je prevazišao čak i samog sebe, ma koliko se to ─ imajući u vidu prethodno iskustvo s navedenim magistrom i ministrom ─ činilo nemogućim. Umesto preuzimanja odgovornosti za lošu organizaciju Mitinga od 21. februara i nereda koji su – usled te i takve “organizacije” – usledili, Ilić je za nerede koji su tog dana izbili u Beogradu optužio je "izdajničke grupe", na čelu s Liberalno demokratskom partijom!

U izjavi koja prevazilazi sve ono što je ovaj nesrećni čovek na mestu ministra za kapitalne investicije do sada izjavio, Ilić je LDP optužio za širenje mržnje, ocenivši kako je “za Srbiju sramota što ta politička opcija postoji”. “Obrazloživši” ovo na sledeći način: “Ustvari, oni nisu ništa svoje uložili u ovu državu, ne znam kakvi su njihovi koreni i poreklo u ovoj Srbiji i zato je ne cene”.

Na pitanje da li ova izjava znači da ljudi koji misle drugačije od aktuelne vlasti u Srbiji više nisu bezbedni Ilić je odgovorio: "ne možemo da branimo ljude koji idu i vode akciju da Kosovo nije naše da ih ne pretuče neko ko je došao sa Kosova".

U najboljem maniru Gorana Matića, Ivana Markovića ili njegove slavne prezimenjakinje, Velimir Ilić pozvao je na linč političkih neistomišljenika u ovoj zemlji.

 

 

Imam problem. Tamo gde se leđa prestaju pristojno zvati. Problem je u tome što to uopšte imam. Već par godina, kreatori i ostala banda, rade na tome da ja to nemam. Da imam napred dve koske i pozadinu desetogodišnjeg dečaka. Sa tendencijom smanjivanja i ostalih delova. Naročito ramena. Cilj – sedmogodišnji dečak, neuhranjen.

Daklem,

Najskuplju srpsku reč definsao je pesnik Matija Bećković već u naslovu jednog svog predavanja održanog 1989. godine na Makvori univerzitetu u Sidneju, a u povodu proslave šestogodišnjice Kosovskog boja. Predavanje je imalo niz repriza u crkvenoškolskim opštinama u Melburnu, Džulongu, Kanberi, Adelaidu i Brizbanu. Iste godine, na istu temu i pod istim naslovom Bećković je, onako kako sam on to ume, govorio na vidovdanskim svečanostima u Dizeldorfu, Osnabriku, Parizu, Bermingamu i u mnogim mestima diljem Jugoslavije. Tekst tog svečarskog govora objavljen je u Književnim novinama,

(stetnost neumernih kritika i napada na Borisa Tadica na ovom blogu od strane nekih pristalica LDP-a)

Uvodno objasnjenje: jos pre neki dan sam mislio/rekao da nemam nameru da iskoristim svoje (od pocetka novog bloga steceno pravo) da postavljam teme. Pre svega zato sto nemam vremena za to ... ali ni prevelike zelje. Ali evo promenio sam misljenje i to iz dva razloga:
a) Zbog cinjenice da se u poslednjih nekoliko dana pojavile cak cetiri teme koje kritikuju predsednickog kandidata Borisa Tadica i to od strane osoba koje na ovom blogu zastupaju stavove njegovog protivkandidata

Okreni obrni, gotovo svaka priča dođe do toga šta ja ne mogu da oprostim, šta ja ne mogu da otrpim, šta meni diže živac, za šta ja ne mogu da oćutim, za šta ja mislim da bi trebalo neko da robija... i tako do u beskraj.

Kao društvo, uspostavili smo razne norme. kodekse i zakone, ali se i dalje svađamo oko svega. Za nekog je nešto normalno - za drugoga nije. Za nekog je nešto svetinja - za drugoga nje. Neko misli da je ok reći sve što misliš, drugi smatra da se neke stvari ne govore...

Jedno

Za Taiji u Japanu bilo je ranije i više od dva svedoka, ali se sada i filmadžija 27 godišnji Ali Tabrizi dopisao na tu listu sa novim Netflix documentarcem Seaspiracy. Prica počinje tamo, na licu mesta, sa scenama masovnih ubijanja delfina, i nastavlja sa preteranim ribolovom, pomorom, na plavorepe tune, kitove, ajkule... Glad za profitom, podržan novim tehnologijama traženja i pronalaženja, i usisavanja ribljeg fonda, bez obzira na opšte eko posledice po mora i okeane , su glavne karakteristike današnje Industrije komercijalnog ribolova.

Uprkos svim onim pojednostavljenim tumačenjima da je ishod izbora u Hrvatskoj pre svega dokaz jednog zabrinjavajućeg trenda u kome poslednjih godina u Evropi narasta desnica.., tumačenjima u sklopu kojih će se naravno praviti i nekakva paralela između Hrvatske i Srbije, u smislu da je i tamo i ovamo sada na delu družina iz 90-tih godina (s tim što u Hrvatskoj još treba sačekati i skorašnje parlamentarne izbore, čiji se pobednik sada lakše može pogoditi) – u prvom planu ipak ostaje vest da je na čelo Hrvatske došla jedna žena.

Evo me posle nekoliko nedelja opet u ulozi "filtera" sa interneta. Ovoga puta nisam mogla da odolim, a da ne podelimo mišljenja o nekim stavovima Penelope Trunk, i istraživanjima na koja je ona naišla. Ona je Amerikanka, vrlo uspešna žena, pokretač nekoliko web servisa, koji pomažu kompanijama u izboru kandidata, i savetnica, koja piše u preko 200 novina i magazina, širom Amerike - Time magazine, Boston Globe, San Francisko Chronicle idr. Meni se jako sviđa kako ona na njenom

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

 gost autor: stef

 

Ovo je naš treći Superbol i prvi put Docs ima „zdrav“ komp; to je najvažniji fun facts o ovom Superbolu koji imam. Oni manje bitni su: da je prviremeno suspendovan rimski broj, kao dodatak imenu, i kako će Lejdi Gaga da peva američku himnu. Informacija za svaroga: na poluvremenu su Koldplej, Bijons i očekuje se (neočekivano iznenađenje) Bruno Mars.

Поново се помиње стадион. То је добро, Србији треба један добар фудбалски стадион који испуњава све строжије стандарде које постављју ФИФА и УЕФА. Ствар, међутим, иде у сасвим погрешном правцу. Ништа чудно, али веома разочаравајуће. Тако то обично бива кад се кроз стадион пројектују много шире аспирације, поготово оне о „националном“.

Dakle, mož' da ratujemo s Austrougarskom, mož' da ratujemo s Nemačkom, mož' da ratujemo s NATO-om, mož' i Rusiji da kažemo istorijsko "ne", ali ne možemo da izađemo na kraj sa ovim našim domaćim "ratnicima"?! Mnoooooogo su jaki!!??

Danas mi nedostaje Sloba, časna reč. On je bar imao MUDA. Za pogrešne stvari, to stoji. Ali bar nije bio ŠONJA kao vi! Crni vi, i svi mi s vama zajedno, ako Sloba izgleda super u odnosu na vas!

Koja ste mi vi država, i