ОКВИР ЗА СЛИКУ

     Свака прича може да почне било где. И било кад. Ова која следи има најмање три могућна доба и места свог рођења. И много начина да почне и да се оконча. Рецимо, година је 1668, а град се зове Делфт. У њему двојица тридесетше-стогодишњака, у некој од крчми која је била поприште „тулипоманије" - доба када се једна луковица лале ту могла продати по цени ваљане куће, и преко ноћи, играјући на цветној берзи, постати богат - разговарају о нечем важном. У невеликом Делфту сви се међу собом знају, па тако и ова два посетиоца. Иако понекад пргави карактер тамошњег народа осликава изрека „Стотину Холанђана, стотину ножева", за њих предање казује да су били пријатељи. Први међу њима, Антони ван Левенхук, кога историја не би памтила да је остао само оно што му је било намењено да буде - трговац текстилом, свом пријатељу описује последње призоре што их је угледао кроз сочиво свог микроскопа.

Ko slobodno misli,dobro rasuđuje

Broj nezaposlenih ljudi u Srbiji dostigao je  istorijski maksimum. Nacionalna služba za zapošljavanje evidentirala je oko 730 hiljada nezaposlenih.

A prema nezvaničnim podacima u Srbiji je bez posla više od milion ljudi.

Poslednjih godina, u Srbiji je mesečno bez posla u proseku ostajalo 3 000 ljudi, a bilans krize, koja je počela pre tri godine, jeste 240 000 otkaza!

Do kraja 2011. godine u Srbiji bez posla moglo bi da ostane i do 150 000 ljudi.

"Ovo nije poraz pred huliganima" - kaže predsednik Vlade Srbije.

Jok. Samo 3:0, par forfe.

Ovoj gospođi 

Odeljenje učiteljice Nataše

U moru hoćemo-ovo-nećemo-ono i vesti da ni 20 od 130 fantomskih agenicja za presipanje para partijskim lezilebovićima još uvek neće biti ukinuto, momenat gde vidiš da neko tamo negde svoj posao voli i shvata dovoljno ozbiljno da napravi ovako nešto je upravo razgaljujuć. 

Kako si ti popravio svoj kutak univerzuma danas?

S vremena na vreme, pojavi se vest koja nije samo vest.

U pitanju je vest koja ukazuje na nekoliko drugih stvari, ne samo na onu na koju se direktno odnosi.

Naravno, u Srbiji je svaka druga vest ukazuje na bar još nekoliko stvari, ali nekada se zaista pojavi biser od vesti, biser koji naprosto oduševljava koliko govori o nama.

Poslednja koja mi je upala u oko je ova sa tortama sa deponije.

Nemam blagu nameru niti da se ubeđujem niti da se naganjam ovde oko ideologije i metoda Muslimanskog bratstva. U beleškama na margini ću ponuditi literaturu (i) o tome, pa kome je stalo do učenja samo napred. Prema njima otprilike imam isti stav kao prema ovdašnjoj vladi, koji sam objavio u jednom od mojih prvih tekstova ovde, (vidi koincidencije!?) tačno u dan pre pet godina: Da se razumemo, osećam se dosta glupo braneći vladu koja mi u suštinskim stvarima nije bliska (suviše konzervativna iliti desna za moj ukus) ali čiji rad sam osetio (pa i na svojoj koži) kao bitno poboljšanje u odnosu na prethodnu. Osim toga branim je zbog demokratskog principa (daleko bilo da slepo verujem u demokratiju) ali ako smo dogovorili jedna pravila onda se ta pravila (barem po meni) ne mogu menjati u toku igre kako kom gubitniku (izbora) ili užirenom oficiru pada na pamet. No, to je nešto što ta "sekularno-nacionalisticka 'obrazovana' elita" ne može da shvati.

Ujutru sam otišao kod jednog profesora da se dogovorim o sadržini kursa koji sam želeo da uzmem kod njega. Predložio mi je da čitam jedan rad od oko sto pedeset strana i da mu svake nedelje iznosim detalje iz delova koje sam prešao. Rad je bio gusto napisan pregled cele jedne oblasti i svakako se nije moglo napredovati brže od oko deset strana nedeljno, zato što je često trebalo pogledati i udubiti se u primarne izvore da bi se dobila potpunija slika i smisao mnogih delova koji su u pregledu bili samo dotaknuti. Rad je zauzimao ceo broj jednog časopisa, a studenti nisu mogli da iznose stručne časopise iz biblioteke na duže od četiri sata, pa mi je bilo neophodno da iskopiram ceo rad da bih mogao da čitam na miru, onda kad imam vremena i koncentracije. Uostalom, čak i da se časopis mogao iznositi na duže, kopija bi mi ipak bila korisnija, jer mogu da popravljam štamparske greške i da slobodno stavljam beleške po margini. 

"Srpski đaci ostvarili su mali pomak na PISA testiranju, ali su i dalje ispod međunarodnog proseka i nalaze se na 43. mestu od 65 zemalja. Zabrinjavajući je podatak da je prosečno 40 odsto đaka u Srbiji koji su radili ovaj test funkcionalno nepismeno u matematici, a skoro 35 odsto ih je funkcionalno nepismeno." (odavde)

Nemačka je na 16. mestu.  Da ne bude da samo kritikujem, ima i dobrih vesti poput ovog GRAFIKONA gde se vidi da je Srbija popravila rezultat u odnosu na prošlu godinu.

Tazbina, pre 8-9 godina. U kafani se upoznajem sa ženinom braćom i prijateljima. 

- Ti si iz Vojvodine?

- Da

(desetak sekundi tišine)

- a šta hoće onaj Čanak?

Nije dobio odgovor na ovo pitanje. Mrzelo me je da odgovorim da sam potomak kolonista iz Kninske krajine i da bi me se familija kolektivno odrekla da sam "autonomaš". Uz to, niti mislim da je Nenad Čanak separatista, niti da njegovih 2-3% glasača predstavljaju značaj broj. Sa sličnim pitanjima sam se susretao i pre i nakon tog dana.

 gost: dr zura

"Samo su dva izvora ljudskih poroka: lijenost i praznovjerje , i samo su dva dobročinitelja : rad i um" - Lav Nikolajevič Tolstoj 

Zahtevam da policija i tužioci primenom zakonskih ovlašćenja pronađu i uhapse ovog kretena.

Ostalo je još malo vremena do izbora. Ušli smo u ovu trku vođeni principima i konkretnim programom, a ne istraživanjima javnog mnjenja. Posao koji je pred nama veliki i ozbiljan, ali ništa nije jače od ideje čije je vreme došlo. Ovu borbu moramo da iznesemo van standardnih okvira izborne kampanje, zajedno sa građanima kojima su reforme preko potrebne i čija podrška za te reforme je ključna. Naš program, konkretni zakoni, biće doneti zato što će iza njih stajati ne samo poslanici u skupštini nego i organizovani građani koji se za svoj interes bore političkim sredstvima.

смењен је драган ђилас. 

Moj prethodni tekst “Na Voždovcu se već lakše diše”, uznemirio je rukovodioce SNS-a koji su se složili da je to brutalan i prljav napad na njih. Vučić kaže da sam ih vređao, te da sam nepismen i loš čovek. Kaže da je dokaz za to moje pogrešno spelovanje reči “asfalt”. I dodaje Vučić: ”Ako Krstić kaže da sam ja glup i neobrazovan čovek koji je poslednjih 20 godina išao Šešelju po burek, ja to prihvatam…”

Izgleda da se nismo razumeli.

Glupost i neobrazovanost Aleksandra Vučića u tekstu se uopšte ne elaboriraju. Za burek se eksplicitno kaže: