Ili ti "Pečenje rakije na selu"

Gost autor, a da nije ni svesna Negoslava Stanojević

PEČENJE RAKIJE NA SELU

--- ili o tome kako se provlačimo još malo, pekući rakiju u domaćim uslovima, dok Evropa ne počne da nam prebrojava i to koliko smo kazana ispekli
     Oduvek sam se pitala zašto se  postupak dobijanja rakije zove pečenje, kada se pre radi o kuvanju odstajalog voća, u ovom slučaju šljiva.

U susret petogodišnjici ubistva Zorana Djindjića, čiji se organizatori i dalje nalaze u vrhu srpske vlasti, gde neometano, i uprkos jasnoj volji gradjana pokazanoj i na poslednjim izborima, rade na pripremi ubistva Srbije, hrvatska televizija je napravila ovu emisiju. Na čast nama, Srbi, da nam komšije pokazuju šta je istina i šta je obaveza medija, na čast neka nam je, narode, ko nam vlada od kada je ubio onog koga živog nikada nije mogao da pobedi.

Zoranove ubice sada nama rade o glavi, budite se ljudi, spavaćemo kad budemo mrtvi.

Ovde ću sukcesivno postavljati

Pri bludnoj svesti i pomućenoj pameti, ja, Predrag M. Azdejković, rođen leta gospodnjeg 1978. na polaganje rize Presvete Bogorodice 15. jula u neprijateljskoj Nemačkoj od nepoznatih roditelja, a usvojen od Rista Radovića i Jelenka Mićevića, koji su me vaspitavali, izdržavali i sve do njihove smrti voleli kao sina rođenog, u pero porodičnom advokatu Slobodanu Milivojeviću diktiram ovaj testament.

Dragi moji mnogobrojni ožalošćeni,

Znam da vas moja prerana smrt u cvetu mladosti nije mnogo iznenadila, jer ste se često pitali kako me do sada nisu ubili. Jedino što mogu da vam kažem jeste da su me Bog i porodična slava Prepodobni Sisoje Veliki čuvali. Ali mi se čini da me sreća napušta. Neprijatelj se približava. Stežu obruč oko mene. Osećam im smdrljivi dah za vratom.

Dok sam čitao jubilarno stoto preteće pismo, u kome mi Dragan iz Beča kaže da sam „raspala pederčina“ (sve mi diraj, ali izgled nemoj) i šta sve pišu u facebook grupi „Стоп квирији“ i „Extradite THE FAGGOT Predrag Azdejković“, odlučio sam da je vreme da sačinim testament, jer kada dođu po mene biće kasno.

Počeo je Kopaonik biznis forum 2015. Kažu da ima oko 600 učesnika, došla je celokupna elita (i ona koja podržava premijera, kao što je podržavala i one bivše ali i ona koja nije baš tako puna podrške, ali se ne oglašava previše). Nisu bitne same poruke ovog igrokaza koji se ponavlja već neko vreme, ja bih komentarisao igrače. Kao što sam rekao, celokupna elita je tu, a ona uključuje predstavnike vlasti i onog što bi se moglo nazvati "akademskim sektorom". Ono što mi je zanimljivo je da je proteklih godina došlo do promene igrača koji su vlast (nekad su tu bili drugi ministri, drugi guverner) ali partneri ekonomisti ali i novinari ostaju isti: Bajec, Đuričin, Labus, Šoškić, Savić, Ćulibrk... tu je čak i Cvetković ,ovog puta ne kao vlast već kao ekspert/konsultant...

Dok sam ovih dana gledao prednovogodisnji, novogodisnji i postnovogodisnji program na srpskom kavblovskom sistemu shvatio sam zasto se nase drustvo nece upristojiti jos dugo, dugo godina. Kada sam video narodnjake na B92 (izvinite momci, ali uz duzno postovanje, to je za mene skandal) samo sam se kiselo nasmejao. Dakle, to je to - rekoh sebi. Rece to i moja supruga, koja me zaprepasceno pogleda u stilu " what the fuck", dok izmedju logoa medijske kuce koja nam je bila pojam za urbano, kulturno, alternativno itd i turbo kulture mi danas stavljamo znak jednakosti.

Ok, dovukao je onomad

Mesto zlocina Fête de la Musique (Zeneva), negde oko ponoci.

Ucesnici u zlocinu Gazda Milutin i Spiridon.

Procitam danas u novinama jednu vest koja me je zaprepastila. Dva tipa sa Havaja (jedan advokat, sa elementarnim obrazovanjem iz fizike - to mu je bio fakultativni predmet kad je studirao na Berkliju, a drugi neki mudrac opste prakse), pokrenuli tuzbu protiv Fermilab-a, CERN-a i jos par vodecih slicnih institucija, a u vezi stavljanja u rad LHC-a (Large Hardron Collider-a). Taj ubrzavac cestica se vec godinama zeljno ocekuje u svetu fizicara i drugih naucnika.Ljudi se nadaju da ce tom masinom

Pre par dana, uz pompu i skromne svečanosti, ispraćen je Track Palin, sin guvernerke Aljaske, Sare Palin, da se pridruži američkoj vojsci u Iraku, u Dijali, najopasnijoj pokrajini te zemlje. U maloj crkvi u Fairbanksu odrzana je prigodna svečanost blagosiljanja nevelikog vojnog kontingenta,

uskoro će sa posla da dođe kući doći moj voljeni, najlepši, najzgodniji, najpravedniji Žmu. U lakoj dimnoj izmaglici, čiji smrad prevazilazi napuljski, postrojiće nas sve. Mali Radojica će da propeva odmah i prstom će pokazati na svoju rođenu majku, koja ga je rodila, čuvala, odhranila i koja ga voli najviše na svetu. Žmu će da spusti torbu i pred celim

U ovom blogu ćemo pomešati žabe i babe zbog njihove povezanosti sa snegom, ekologijom i kebabom.

Kao prvo, moje drugo dete šalje smsove iz sibirskih prostranstava londonskih aerodroma. Princeza je, kao što to princezama uostalom priliči, ostala zarobljena iza sedam šuma, sedam gora, malo mora i metereološkog doživljaja formata zatrpavanje. Zajedno sa njom je i ostatak ovdašnje malobrojne gimnazije, koji se uputio na ekskurziju u bratsku Britaniju, ni ne slutivši da je u paket- ponudu uračunata i najhladnija zima poslednje decenije u ostrvskom kraljevstvu.

Ipak, ako me išta teši u ovoj bajci u razvoju je činjenica da je Princeza deo porodice sa troje dece. Prema mišljenju bez sumnje stručnog savetnika vlade pomenutog kraljevstva, pojave vrlo neekološkog karaktera:

„Radnici beogradskih centara za socijalni rad održali su juče jednočasovni protest ispred ustanova u kojima rade, kojim su, kako kažu, želeli da skrenu pažnju državi, ali i javnosti na „teške i nebezbedne uslove u kojima rade““

To juče je bilo nakon što je za samo nekoliko dana još jedna majka ubijena u centru za socijalni rad, s tim što je ovaj put ubijeno i dete. U državi koja pati od nemanja dovoljno dece i majki koje bi ih radjale.

Ne znam za državu, ali moju pažnju su privukli. Prvi put vidim da socijalni radnici protestuju. Zato što su ovaj put, zbog njihove loše procene, povredjene njihove kolege. Nikada nisu izašli na ulice da se bune što su njihove stranke povredjene ili ubijene. Zbog njihove loše procene. Jer, kad se radi o njima, u centrima zaposlenima, kažu da već dugi niz godina upozoravaju da rade u nebezbednim uslovima. Znači – nekontrolisanim. Da probam da zaključim – oni znaju da rade u nekontrolisanim uslovima, ali u njima zakazuju kontrolisane susrete svojim strankama. I preporučuju sudovima da donesu odluku o kontrolisanim susretima sa problematičnim strankama u nekontrolisanim uslovima. Je l to to?

Oni koji su diskutovali sa mnom u vezi Kosova znaju da sam bio (i ostao) protivnik Ahtisarijevog plana. A jedan od glavnih argumenata mi je bio da ni jedna normalna i pristojna drzava ne moze svoje sopstvene gradjane sa severa Kosova dobrovoljno predati u narucje (ili bolje reci pod kontrolu) teroristima, kriminalcima i zlocincima na celu sa Hasimom Tacijem. Kako stoje stvari aktuelni dogovor izmedju Dacica i Tacija mi taj argument izbija iz ruku: kosovska vojska nece imati pristup na sever Kosova a policija ce i po sastavu i po komandi biti srpska. Zato sam sklon da ovakvo resenje smatram prihvatljivim:

                                                                                  Osetljivima i onima sa urodjeno jakim rodoljubivim osećanjima ne preporučuje se čitanje ovog bloga

Postoji mnogo knjiga i filmova na temu ljubavi prema domovini. U književnosti su tome naročito doprinosili - pesnici.

A od malih nogu su nam govorili da je domovina svetinja. Sećam se, kao što se sećaju i mnogi drugi, da su nas u prvim razredima pučke škole, naglašeno učili  o domovini i rodoljublju. Govorili su, pored ostalog, da je domovina "nešto  najvažnije na svetu", nešto "što se voli više od majke", više od devojke/mladića (što je eufemizam za  ljubavnicu/ljubavnika), te da za domovinu treba da u svako vreme budemo spremni dati život, i tako to. 

velika je nepoznanica FWB( freiends with benefits),
ili nije. ali klizavo jeste.

Grad koji ne sustaje!

Da, počelo je. Ma koliko neko cinično ili sarkastično komentarisao broj protestanata na Trgu Nikole Pašića, gde je 15. oktobra 2011. Beograd spasao svoj obraz i buntovni duh pridružujući se svetskom pokretu otpora pohlepi, počelo je.

Jedna od najburnije pozdravljenih govornica, gošća iz Švedske, rekla je suštinsku stvar: novi, slobodni poredak za koji se borimo neće biti piramida moći, već društvena mreža.