Črnomelj je, za one koji to još uvek ne znaju, blizu Novog Mesta koje je nekad bilo poznato po fabrici kupaćih kostima «Polzela». S druge strane, blizu je tadašnjoj administrativnoj, a današnjoj državnoj granici s Hrvatskom sa kojom ga pored druma povezuje i železnica koja je za ondašnje prilike bila neuobičajeno prijatna, čista i prozračna.
Ajde da pokrenem temu (kad vec svi cute) koja se u vecoj ili manjoj meri tice svih nas.
Zasto ovo rade?
Kolevka za macu (Cat's Cradle)
Kolevka za macu - klot
Godine 1963. Kurt Venegat je stampao SF roman, Cat's Cradle, čiji glavni junak, Feliks Heniker, Nobelovac i fizičar po struci, učestvuje u otkriću atomske bombe. Feliks je inače izmisljena ličnost, ali je njegov lik baziran na istinskim osobama kao sto su bili Evard Teler i Stanislav Ulam, na primer, koji su učestvovali u Projektu
Većini stanovnika na prostoru bivše SFRJ nisu potrebna nikakva istraživanja, analize ni naučna dokazivanja da bi im pokazalo kako žive. Zna narod dobro šta je sve prošao i dokle je došao ali zna dobro i oseća na svojoj koži onu mudru narodnu da se kasno kajati.
Eto na B92 je objavljeno kako istraživanja pokazuju da većina u četiri bivše jugoslovenske republike, danas nezavisne države, danas živi lošije nego pre 91. Istraživanje „Javno mnenje. 20 godina kasnije“, zajedno su sproveli ljubljanski Dnevnik, zagrebački "Jutarnji list" i B92.
U tekstu se navodi da:
Dolazak članova tročlanog predsedništva BiH u Srbiju je svakako državnički potez Vučića, bez obzira na protokolarne procedure i razloge odsustva predsednika Nikolića. Beogradski susret Vučića i trojice članova predsedništva BiH poslao je snažnu poruku koja jasno glasi:“da Drina više nikada ne bude krvava, da ne bude krvava ni jedna reka ni potok, da ne bude logora, jama i masovnih grobnica.“ Jednostavno, budimo ljudi, razgovarajmo i dogovarajmo se. Koji su dometi i može li se zaista vidljivo krenuti u normalizaciju ili će rečeno ostati samo fraze za datu priliku?
Mislim da je to bila i dobra prilike da se pokrene inicijativa da sami formulišemo i usvajimo zajedničku deklaraciju- rezoluciju o pomirenju, jer pokazalo se da nas drugi uvek mogu posvađati ali se pomiriti možemo jedino sami.
Inače, toliko sam se tog dana nauživao slušajući novinare i razne analitičare i političare u direktnim prenosima i specijalnim emisijam pa i građane na ulici kako govore afirmativno o bratstvu i jedinstvu ,čemu su se koliko do juče ti isti izrugivali.Ispade da je bratstvo i jedinstvo nešto što se podrazumeva i opet je
састав на тему . . . . . љуљај ме нежно
мојега познаника воју с’почетка боравка намалти су финансирале женске овдашње јер је умео да им угађа баш све захтеве ,нарочито оне о којима ме срамота писати.
Imala sam 7 godina kad sam za rođendan dobila jednu slikovnicu sa bajkama. Ne znam koliko ih je bilo unutra ali jednu pamtim i danas. Radilo se o siromašnom poštenom mladiću koga je odgojila majka sa puno odricanja. On je bio vredan i poslušan, i u tom životu teške realnosti došlo mu je vreme da se ženi. Na sledećem imanju živele su tri sestre, sve neudate.
Dakle evo dramskog zapleta: Pored nas seda par.
U talasima nadiru secanja sa raznih elektrijada. To je ono vreme kada sam imao kosu, trbusnjake, igrao kosarku i mukotrpno sticao nadimak "Zivotinja". Kao dete iz profesorske porodice morao sam da prevazidjem splet okolnosti sto sam lepo vaspitan i pridruzim se ludilu Elektrijada kao da sam Djavo iz Tasmanije licno. Ne hvalim se ali skoro da se i ne stidim. Promicu slike ludog provoda, sportskih takmicenja, piva, ladne morske vode, piva i jos piva. Secam se i preterano dugih putovanjea autobusmo koje je prolazilo kao za tren. Promicu i slike pripitomljenih kolegenica sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta koje su vazile za neukrotive. Da ne budem lazni moralista ali sa osmehom se secam uvazenih kolegenica dok preko mojih ramena, sa razmazanom sminkom, razgledavale plafon moje hotelske sobe. Secam se i svog iznenadjenja kada sam tek nakon trece elektrijade skapirao da postoji i takmicenje u znanju. Pitao sam jel to nesto novo uvedeno. Posle sam naravno rekao da se salim. Malo glupo da lider studentske organizacije nije upucen takve detalje.
Ne znam da li ste čuli ili pročitali, ali protekle nedjelje na rimskom aerodromu uhapšen je jedan crnogorski zvaničnik. Rim je posljednjih godina često emitovao poruke koje su sumnjičile dobar dio vladajuće nomenklature za razna udruživanja, ali uglavnom kriminalna, ne i ratna. Ovog puta vječni grad se oglasio povodom zločinačkog ratnog poduhvata. Nije, dakle, uhapšen Milo Đukanović (45), političar, već Ilija Brčić (56), kapetan. Postupajući po Interpolovoj potjernici koju je za ovim oficirom, sada crnogorske vojske, raspisala Hrvatska, talijanska policija je na “Fjumićinu”,
Pred vama je jedan kraći tekst kojeg sam napisao pre više od godinu dana. Nikada ga nisam objavio na ovom blogu. Iako sam u svojim tekstovima i sam nekoliko puta kritikovao kontraverznu ličnost Sv. Nikolaja Velimirovića, jedan dramski pamflet mi je ukazao na potrebu da napišem nekoliko reči u nešto drugačijem kontekstu. Svima su dobro poznati moji stavovi sa kojima sam pokušavao da ukažem na kritičku uravnoteženost, poštovanje sagovornika u cilju produktivnosti dijaloga. Odlomkom koji sledi želim da ukažem na potrebu da kritičko mišljenje uvek moramo izražavati