Prerano pisem ovaj blog jer niti smo jos zvanicno postali kandidati, a jos manje da smo postali clanovi EU. Ali nekako imam potrebu da napisem par reci o tome sto ce, bez obzira na svo kocenje domace elite (one PROTIV, ali i one ZA), Srbija ipak nekako da se primakne korak blize ovoj "porodici".

Igrom slucaja zivim u drzavi clanici EU, ali i u drzavi u kojoj je opozicija prema EU takodje mozda najsnaznije izrazena od svih zemalja clanica, barem dok Srbija ne udje skroz. Naravno, rec je o Velikoj Britaniji. Protesti i zamerke Uniji se krecu od imbecilnih da ne smeju banane i krastavci da budu zakrivljeniji od evropskih propisanih precnika, do ozbiljnih od kojih je poslednji primer sprecena ekstradicija radikalnog imama Abu-Katade u Jordan, koju je odobrio britanski vrhovni sud, a zabranio evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Polemika je velika, zestoka, konstantna.

Hakerisanje manje više. Dokaz da Peščanik gađa i pogađa. I maši, jer ništa nije savršeno pa ni Peščanik. Nije ni poslednje utočište zdravog kritičkog mišljenja u Srbiji kako neki tvrde. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što peščanoidi učestvuju na forumima, blogovima, školama demokratije, pričaju durgima, objašnjavaju, ideja se širi. Govornici nisu neke ekskluzivno angažovane Peščanik ličnosti, već aktivni ljudi, profesori, javne ličnosti, novinari, aktiviste, političari sa radnim mestima,

Large version: LINK

Large Version: LINK

Update: Danas sam video novu "Delta DMD" reklamu. U pitanju su muške pčelice radilice.

U intervjuu za Kurir, ministar odbrane Bratislav Gašić je izjavio: "Bio sam na terenu, po njivama ih tražio sa ljudima koji su bili deo potrage, sve vreme se nadajući da su se ipak prizemljili. Do poslednjeg momenta sam verovao u to, dok nismo našli olupinu".

Danas u Palati Srbija premijer Aleksandar Vučić kaže: "Rekao sam da je bio u Kruševcu za ono vreme kada ste vi govorili da je čekao na aerodromu".

Ko nas od njih dvojice laže i zašto?

Neko mi zvoni na vratima... Moram da ide... Samo da nije komunalna policija.

OK, ovo oko Mionice, da probam da nacrtam:

Telekom je trebalo prodati. Jer je baza partijskog zapošljavanja i zlatna koka za uhlebljenje izabranih i zaštićenih. Kome to ranije nije bilo jasno a želi da ne zatvara oči dovoljno je da pogleda šta se sve dešavalo sa Jorgovankinim stanom. Poslednji je voz da se proda Telekom jer će sledeće godine on kupiti neku drugu Arenu, otkupiće neki drugi stan...

Telekom nije trebalo prodati. Prvenstveno jer on može predstavljati potencijalnu bazu industrije znanja. To što je on dugo pogrešno vođen ne znači da tako mora i ostati. Ko će promeniti odnos vlasti

Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.

Dnevnik nisam vodio nikad. To mi je uvek delovalo tragično prepotentno. Zapisivanje događaja iz sopstvenog života, uh! Šta tu ima da se zapisuje i pamti? I još gore! Da se kasnije čita!?... Jedan prijatelj mi je govorio da grešim i da treba zapisivati crtice: zvao Škarica i potvrdio za Zagreb, bio žur kod Sande u D. 48; sedeo sa Miletom i Galićem celo popodne...Iz takvih opaski može čovek, kaže taj moj drug, da rekonstruiše sve što želi.

Ja to nisam mogao. Zato nikad i nisam čitao tuđe dnevnike.

Sem kad sam bio u vojsci. Tamo sam otišao u trenutku vrlo nepovoljnom