ovo gore moze biti tesko, ali ja cu se potruditi. par primera, isrgnutih iz konteksta, osvetljenih sa lepse strane i gledajuci ih kroz ruzicaste naocare:

Ovo je kontraspisak Spisku Naših. S pomenutim Spiskom i sa svim spiskovima slučne sadržine ne valja se šaliti jer zavitlavanje s takvim pojavama umanjuje njihovu opasnost, a latentnu nasilničku pretnju neistomišljenicima koju takvi spiskovi predstavljaju, čini prihvatljivom. A opet, kako se odnositi prema ordinarnim glupostima koje Spisak sadrži? Znači, mora kontraspisak.

1. Napisao sam 7. februara sledeće:

Ovaj blog je namenjen svima -  ljudima koji misle da je

Na današnji dan pre 18 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije ušle su u Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. Tokom 87 dana opsade na grad je padalo

Demokratski politički forum, koji deluje u okviru Centra za demokratiju ,organizovao je debatu pod nazivom "Antifašizam u Srbiji- juče i danas".

U svojstvu jednog od uvodničara dr.Branka Prpa je predstavila dve knjige Banjičkog logora sa popisom 23.637 žrtava. Tom prilikom je, između ostalog, iznela:

«Beograd je jedini prestonički grad u Evropi sa četiri logora na gradskoj teritoriji. Jajinci su mesto gde je sahranjeno, pobijeno u masovnim grobnicama, po našim procenama, oko 68.000 ljudi. Ta brojka ide i do 80.000, zbog toga što je vršena asanacija terena. U ova dva velika toma su stala sva imena sa jednom vrlo redukovanom informacijom: ime, prezime, pol, često ali ne uvek nacionalna pripadnost, majka, otac, oženjeni, neoženjeni, profesija i streljan, odveden, itd. Dakle, to su definicije koje su u banjičkim knjigama vođene o logorašima tokom 1941-1944. godine.Ta dva toma su zapravo zbirno izdanje osam knjiga Banjičkog logora koje su sačuvane kao knjigovodstvo zločina, kao knjigovodstvo smrti Uprave grada Beograda, dakle, Nedićeve kvinsliške uprave.»

Postavlja se pitanje kakvu poruku o svom odnosu prema antifažizmu i fašizmu, prema žrtvama fašizma, šalju država Srbija  i grad Beograd ako je do nedavno slika Milana Nedića stajala u svečanoj Sali Vlade Srbije a slika Dragog Jovanovića  evo još uvek u Sali Skupštine grada. Šta reći ako visoki funkcioneri javno govore da tu nije ništa sporno.

Ilustracije radi, jedan učesnik u debati je upravo izneo tu „ sitnicu“, koja ne služi na čast demokratskoj i postpetooktobarskoj proevropskoj Srbiji. Naime, da se u svečanoj sali Skupštini grada Beograda nalazi slika Dragog Jovanovića, koji je bio upravnik grada Beograda i upravnik logora na Banjici za vreme okupacije i da je do pre godinu dana na sajtu gradske vlade stajalo –žrtve komunističkog terora. Na konkretno pitanje kako je to moguće visoki funkcioner gradske skupštine i DS je, na zaprepašćenje prisutnih, odgovorio:

” Mislim da to više ne stoji na sajtu, ali na sajtu svakako stoji spisak ljudi koji su vršili tu funkciju gradonačelnika, nije se uvek tako zvala. Na tom spisku se nalazi taj g. Dragi Jovanović i njegova slika se nalazi na zidu gde su poređane sve te slike. Ukoliko bi ta slika bila skinuta, tu bi bila jedna vremenska rupa između prethodnog i onog sledećeg.

„Njegova svetost patrijarh Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas u snu, u 10:45 časova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštila je VMA. Sahrana u četvrtak u manastiru Rakovica.“

Neka mu je večna slava i neka počiva u miru božijem.

Dugotrajna bolest, informacije i dezinformacije o nagađanju oko naslednika, iskazivanje neizmerne ljubavi, odanosti i zaklinjanja i mnogo toga ima dosta sličnosti sa situacijom u vreme bolesti i smrti Tita.

O tome sam u oktobru prošle godine napisao tekst u potpaljublju, a mislim da je sada u potpunosti aktuelan.

Dakle,

Ovo je samo jedno od mnogih pripovedanja koje se može čitati i kao dečja priča ili naravoučenija ozbiljnije razmatrati. Kako koji vole, nek izvole.

Svi smo mi kao deca mnogo puta slušali, a kasnije i čitali naše junačke narodne pesme iz prekosovskog, kosovskog i postkosovskog ciklusa, buna i ustanaka , herojske borbe u 1. i 2.svetskom ratu, priče iz prošlosti o stradanjima ali i pobedama  nad svakim zlom.  Uglavnom, uvek su naši, a to znači i mi, bili pametniji, mudriji, duhovitiji, časniji, jači, lepši i..... sve naj, naj. Oni koji se nisu mogli prikazati takvima nisu ni našli svoje mesto u nadahnutim pričama i pesmama.

Evo jedne priče koju smo kao deca mnogo puta slušali,

Svedoci smo sveopšteg zaklinjanja iza nacionalnih interesa bilo da se nešto prihvata ili odbija, bilo da se napada ili brani, a da niko pri tome ne kaže jasno šta su nacionalni interesi Srbije.Konkretno, sada se nacionalni interesi na Kosovu i Kosovo stavlja iznad i ispred svega pa i te sumnjive EU.Podsećanja radi, državna zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) objavila  je 10. oktobra 2005.godine  početak pregovora sa EU, pa su 3.maja 2006.godine bili suspendovani, pa 31.maja 2007.obnovljeni da bi 10.septembra 2007.godine dve strane usaglasile tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 29.aprila 2008.godine SSP je potpisan u Luksemburgu, a Skupština Srbije je 9.septembra 2008.godine usvojila Zakon o potvrđivanju istog.

Celi proces je vođen imajući u vidu Srbiju bez Kosova, a počet je za vakta Koštuničine vlade, što je i navedeno u čl.135 SSP, koji glasi:„Ovаj Sporаzum se primenjuje, s jedne strаne, nа teritorije nа koje se primenjuju ugovori kojimа se osnivаju Evropskа zаjednicа i Evropskа zаjednicа zа аtomsku energiju i u sklаdu sа uslovimа utvrđenim tim ugovorimа i nа teritoriju Srbije, s druge strаne.

Ovаj Sporаzum se ne primenjuje nа Kosovu koje je trenutno pod međunаrodnom uprаvom u sklаdu sа Rezolucijom Sаvetа bezbednosti Ujedinjenih nаcijа 1244 od 10. junа 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitаnje sаdаšnji stаtus Kosovа niti određivаnje njegovog konаčnog položаjа premа istoj Rezoluciji.“

Fragmenti tekstova u “novonastalim” okolnostima 

● Cena koja se za ignorisanje i negiranje istorijskih grešaka plaća uvek je visoka. S tim što su računi za ponavljanje grešaka svaki put sve teži, dramatičniji i posledično dalekosežniji. Cena koja nam se u vidu skupštinske Rezolucije i najava diplomatskih sukobljavanja vladajuće Srbije (čitaj:Koštunice) sa državama koje bi priznale nezavisnost Kosova upravo ispostavlja jeste cena gubljenja perspektive ovog društva (čitaj: njegove evropske budućnosti).  

● Posledica gubljenja te perspektive jeste i radikalizacija Srbije, odnosno  njeno guranje u naručje Tomislava Nikolića i Srpske radikalne stranke. Bez ideje, bez vizije, bez jasnog političkog plana ili makar liste prioriteta vlast u Srbiji proteklih godina najuspešnija je bila u negiranju realnosti. Sve postoji osim stvarnosti, i sve je bilo preče od iste. Kultura pamćenja za koju je odgovorna društvena elita jedne zemlje ovde ne postoji ─ baš kao što još uvek ne postoji ni sama društvena elita. 

Kada me je nedavno gordanac zvala da učestvujem na tribini koja se 26. novembra održava u Boru i koja za temu ima žene i Internet, prvo sam pomislila: Pa, kud za moj rođendan? Izvinjavam se, brzo sam shvatila kako je sebično što sam prvo na to pomislila, ali morate razumeti da će viševekovna tradicija proslave moga rođendana biti narušena i pitaj milog boga kakvi će se kompleksi jednoga dana povlačiti po genima generacijama dece, jer su u tom jednom danu njihovi roditelji, a moji prijatelji, bili izloženi takvom šoku. Ali, ajde to. Slaviće se sledeći vikend, bar će plata da kane u međuvremenu.

Svinjski grip, teroristi, Al Kaida, ... Nove reci nastale u zadnjih par godina. Spontano ili namenski? Pa kome se kako svidja da veruje. Neko veruje da su se one zgrade sa masivnim celicnim konstrukcijama urusile jer je zapaljeno avionsko gorivo istopilo celik. Meni licno malo neobicno sto je tacka topljenja celika daleko iznad maksimalne temperature koju moze da razvije spaljeni kerozi, sto su se su pale kao stari kaput u sopstvenu katastarsku parcelu, i jos nekoliko drugih nelogicnosti. Ali nije ni bitno.

Jedna od posledica novoizmisljenih reci je pojacana bezbednost svega i svacega. Sada na aerodromima ne samo sto mogu da znaju da imate parker hemijsku olovku i da li secete nokte na nogama nego mogu da vam, kao perverznjaci,  gledaju kroz odecu mereci vam raspolozivi intimni pribor ukljucujuci i neinvanzivne metode merenja je temperature tela. A sprema se zakon koji osim skaniranja zenice uvodi obavezno uzimanje brisa iz telesnih supljina pri uzletanju i sletanju.

Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje. 

Upalim TV da pronađem gde mogu da vidim Noleta, i na moje iznenađenje, shvatim da sam okasnila - izgleda da je ovaj put lako pobedio Nadala.

Vrtim dalje kanale, kad na TV'Pink' film 'Kozara' i pobegnem glavom bez obzira... Uključim neki muzički kanal i dohvatim se peglanja. Al' ne lezi vraže, 'Kozara' mi i dalje u mislima.

Neću da je gledam. Odlučno NE!

To je jedan od filmova zbog kojih sam u detinjstvu mnogo puta sanjala da me jure Nemci, sakrivala se u snovima iza nekakvih drvenih taraba, žbunova, gledala kolone Nemaca koji prolaze i viču 'Halt!' i govore

Jedne godine, usred sankcija, vraćala se naša juniorska kik-boks reprezentacija sa Evropskog takmičenja u Italiji. ''Lasta'' im je bila jedan od sponzora i odvezla ih do Budimpešte, ali, kad je trebalo da autobus pođe po njih, isprečio se problem - nije mogao prazan autobus, bez putnika da uđe u Mađarsku.

Tako mi se nenadano pružila prilika da na dan skoknem s prijateljicom do Budimpešte, popijem jednu kafu u ''Kempinskom'', pojedem kolač u čuvenoj poslastičarnici kojoj zaboravih ime, da se uz pesmu s ekipom koja je tada donela neki rekordan broj medalja vratim za Beograd,

Operacija Trijumf

Edit: moj komentar