Since Kosovo declared independence Belgrade has become a warzone. Radicals are burning and looting, and ordinary people are confused - five days ago they were concerned with Kosovo, today they are concerned with the possibility that drunken hooligans may smash their heads with rocks. Kosovo is far away, radicals are just around the corner, breaking windows and setting buildings on fire.

The Belgrade riots are a symptom of a failed political movement. Nationalism has nothing to offer, no strategy, no plan, no political vision. Unlike Gazimestan in 1989, where Milosevic faced a crowd much bigger, crowd consisted of people that were calm and determined, Kostunica today faced people without a clue. Unlike Milosevic who promised war and revenge, Kostunica has nothing to promise, nothing to offer. He can only complain.

MMF razgovaro sa sindikatima. "Objasnio" im da nema para. Sreća naša sindikati slušaju MMF. MMF rekao sindikatima da smo izgubili 400.000 radnih mesta. Sindikati šokirani. Mislili da je samo 200.000.

Ima para u budžetu. Arče ih nesposobni kadrovi na partijski biznis. Para nema za sindikate javnog sektora i nerzumne zahteve za plate. Para ima za reforme. Da pogledamo gde su.

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Nakon što sam podneo ostavku na mesto Ministra privrede, Dušan Pavlović, koji je bio savetnik u mom kabinetu, je tražio izdavača za knjigu koju je pisao o našem boravku u vladi Srbije. Štivo je svima izgleda bilo interesantno, ali su rekli da ne smeju da objave knjigu. Autocenzura i sveprisutan strah praćen dirigovanim tabloidnim blatom, medijskim mrakom i odsustvom bilo kakve smislene kritike supermena iz Feketića, obesmišljava demokratiju u Srbiji i pravi farsu od izbora. Ja sam mislio da je društvo naučilo lekcije medijskog mraka 90-tih. Izgleda da sam se prevario.

http://video.google.com/videoplay?docid=5547481422995115331

 Ako niste gledali- evo prilike, za subotu uveche ili nedelju popodne, pa se javite s komentarom.

Slušam likovanja DSS i ideološki im naklonjenih novinara i analitičara oko “uspeha” koji je Beograd izvojevao nastavkom pregovora o Kosovu. Vidim da se polako prelama i kad će koji izbori, pre ili posle neke nove  značajne faze u pregovorima. Osećam da se i relevantnoj međunarodnoj zajednici opet šalju signali tipa, nemojte sad preko kolena evo idu predsednički pa loklani, nemojte da dajete radiklima šansu naglim odlukama. Dokle? I šta se, u stvari,  i ko tačno,  dobija?  A šta, i ko u stvari,  gubi?

Još  sam proletos

Kod Rusa izbora skoro da i nije moralo biti. Ja tebi premijeru ti meni predesdniče, ja tebi premijeru... I tako narednih 60ak godina koliko je novopoloženi Medvedev procenio da mu Putin treba, a  i on njemu da nastave započeto. Poznato, etablirao Sloba, apsolvirao Milo.  

U Srbiji se još ne zna da li će ih biti. Izbora, ne Slobe i Mila. Raspad nije na liniji opozicija- vlast već  vlast-vlast. Stranka vladajuće koalicije najavljuje bojkot izbora! Mislim, ko je kriv za situaciju, oporba?  Ista ta takva Srbija ima šanse da u januaru i potpiše Sporazum o asocijaciji

Onoliko koliko sredovečan muškarac može da zna kako je biti porodilja, toliko i svako ko nije sredovečan muškarac može da zna o tome kako je biti sredovečan muškarac. Takvi će sa posebnom nelagodom pogledati film Husbands (Muževi), ostvarenje iz haotičnih sedamdesetih, kada su se još snimali filmovi koji su zaista i govorili o nečemu. Film je zapravo teško preporučiti bilo kojoj ciljnoj grupi: sredovečni muškarci će se naći pred uvidom u bez imalo sentimentalnosti

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.

         A do deset?

A kako stojimo sa pridevima?

Deca vole čudne stvari. A tek odrasli...

Subotom igram basket. Tj. igrao sam do nedavno - uvek, a sada samo onda kad uspemo da se skupimo da nas ima više od trojice jerbo smo malo omatorili i osuli se kao sportisti. Jutros se desilo da nas ima u tom, za basket, nepopularnom brojnom sastavu – upravo trojica, Kulja, Boske i ja.

And it seems to me you lived your life
Like a candle in the wind...

(Elton John - Candle in the Wind)

Koji manijak! Nije stavio kremu za sunce.

Svi smo mi čuli za razne "manijake", "fantome", "ludake" ili kako ih već okolina iz milošte zove, ljude nemirnog duha koji se lako upuštaju u rizične poduhvate, ili se bave ekstremnim sportovima i dinamičnim

         Gost autor - alselone

"Truth is stranger than fiction, but it is because fiction is obliged to stick to possibilities; truth isn't." 
— Mark Twain

Bošongo, Bantu pleme, veruju u boga Bumbu. Na početku Bumba je živeo sam u vodi. Onda se jednog dana razboleo i povratio Sunce, Mesec, zvezde i Zemlju. Pošto mu i dalje nije bilo bolje, sledećeg dana je povratio devet životinja: leoparda, orla, krokodila, ribu, kornjaču, munju (nju su kasnije