Kad biste hteli ukratko i na brzinu da opisete Ameriku onda bi najlakse bilo da je

nazovete  zemlja ponasanja…To BEHAVE  umesto to BE. Sve je samo ponasanje…

Ponasanje u prodavnici, ponasanje u skoli, ponasanje u saobracaju, ponasanje na poslu, ponasanje na ljubavnom sastanku, ponasanje sa prijateljima, ponasanje, ponasanje, ponasanje…koje se vremenom pretvorilo u O-ponasanje….Imitaciju zivota.

 

Prosecni Amerikanci oponasaju svoje televizijske serije, svoje zvezde i poznate licnosti, dok filmske zvezde

Grad Beograd izgradio je Gradsko sklonište za napuštene pedere. Sklonište je smešteno na Ušću, koje je poznato kao cruising area za beogradske pedere. Sklonište je sagrađeno po evropskim standardima, te je prilagođeno držanju i smeštanju napuštenih pedera grada Beograda. U skloništu se nalaze razne kategorije pedera, a zajednička im je sudbina da su neželjeni.

Veliki broj pedera biva izbačeno iz svojih domova, jer njihovi roditelji i staratelji više ne žele da se brinu o njima. Oni završavaju na ulici i time se narušava dobrobit, fizički, zdravstveni i mentalni status napuštenih pedera, lična sigurnost i zdravstveni status i sigurnost opšte društvene zajednice.

 

Koliko puta ste čuli da su muškarci džukele? Razlog tom epitetu je što vole seks od pozadi

Pornići su od prinčeva na belom konju, koji su se zadovoljavali vanbračnim seksom posle tri meseca držanja za ruke, napravili „muške svinje" koji od svojih partnerki očekuju da izvode razne akrobacije, perverzije i da ih redovno puštaju na zadnji ulaz. Pojedine žene razmišljaju o toj opciji, ali ih brine misao da li će ih partneri posle toga poštovati.

Ali, kad se sretnu dve gej „muške svinje" tu nema mesta za misli o poštovanju, jer obojica znaju da od poštovanja nema ništa, niti je poštovanje cilj seksa, već kvalitetan orgazam. Ali, kako ga postići.

Često imamo u gej filmovima seks scene u kojima se dvojica frajera spontano dohvate, jedan skine gaće, okrene leđa i kaže „dobro mi došao", drugi odgovara „dobro te snašao", krenu da rade radnju i sve ide k'o po loju. Žao mi je, ali to su bajke. Da bi se uživalo u analnom seksu, potrebne su pripreme.

Jedan deo UK javnog sektora se zove Civil Service. Ja ne znam kako se ove dve reči prevode na Srpski, ali evo kratkog, proizvoljnog i uskog objašnjenja:

    - Civil Service zapošljava oko 400,000 ljudi od ukupno oko 6 miliona ljudi u javnom sektoru. Znači, nešto manje od 7%.

    - Oni su apolični u poslu iako, naravno, svaka vlada vrši pritisak neke vrste na mnoge pojedince koji su pri vrhu Civil Service piramide.

    - Oni su, najčešće, ona pamet koja objašnjava kako neka država može da funkcioniše i pored toga što političari, najčešće, nemaju ni minimum iskustva i znanja potreban da se vodi i mala firma, a kamo li cela država. Tipične organizacije koje pripadaju ovom delu javnog sektora u UK su (kopiram nekoliko od mnogih, sortiranih po imenu, za mnoge ne znam šta tačno rade):

I da li je to uopšte pravo pitanje?

ili

. par crtica o Petrovaradinskoj tvrđavi ili Varadinu (ili Péterváradi vár, Peterwardein) koja se ustvari zove - Đava (ne znam tačno kako se to "Đava" pravilno piše, ali znam kakva je, kolika je i koliko je snažno to ime i profil njene siluete uzdignute na 40 metara visokoj steni nad Dunavom duboko i neizbrisivo otisnut u svima nama sa leve i desne strane Dunava, u Nova Sadu i u Petrovaradinu) - 

Prvo se živelo na - Đavi, tako tvrde istorijski i arheološki artefakti. Današnji Novi Sad se  pominje u XVI veku, Gerardius Mercator beleži naselje pod imenom "Bistritz", kasnije se naziva imenom "vodeni grad" nastao na mostobranu preko puta Đave (gradili ga mnogi mi, razni i šareni), sve dok nije 1.februara 1748. Elibertacijom dobio svoje današnje ime (jedno od mnogih, na više jezika) i status slobodnog kraljevskog grada. Svaki momak Fruškogorac (tako kažu) nije se mogao oženiti dok nije napravio "novi sad" (novo grožđe, novi zasad loze).

Dočim - na Đavi i oko nje su ljudi živeli, kokanda, oduvek. Dokazi o praistorijskim naseljima sežu do 4500. g. pre n.e., (a verovatno i ranije, razne ljudske fele nastanjuju ovu hrid, lepo mesto za život, rekla bih).

Đava, kakvu je danas poznajemo, izgrađena je tokom XVII i XVIII veka po ideji i planovima francuskog maršala Sébastien Le Prestre, Seigneur de Vauban kasnije Marquis de Vauban (15 May 1633 – 30 March 1707)

On je nikada nije video.

Možemo mu samo reći "Voban, gari, miran budi gde god da si, odličnu si građevinu smislio!"

 

 

Stajao sam na uglu Dobračine i Cara Dušana, veče je bilo umereno sveže i suvo, tramvaj broj 2 klatio se ka Zoološkom vrtu, svetla u Prvoj beogradskoj bila su delimično pogašena, jedan pas je stajao kod semafora i gledao u mene, a ja sam stajao i gledao u psa.

Kao i milion puta dosad, nekima je zabavnije da troluju i hvataju se za svaki zarez i uzvicnik, nego da diskutuju na temu. Do pre mesec i po dana ni jednog bloger anisam obrisao niti banovao. A onda sam poceo, jer vise nisam hteo da trpim. Moja stvar moje pravo.

Danas sam resio da banujem 

vracarca (salonskog nacionalistu, zbog eklatantnih vredjanja i laganja na moj racun o temama koje smo odavno prosli

d_sandica (zato sto je nekoliko puta branio lik i delo ratnih zlocinaca i sto svaku temu pokvari mrznjom prema svemu sto nije srpsko)

schweppes92 (zbog konstantnog

Ne znam sta da kazem, osim da je ovo potpuno nenormalno

 Ucenik tukao profesorku

EDIT: Posto je snimak skinut sa jutjuba, evo kako je bilo:Ucenik, ko od stene odvaljen, stoji ispred profesorske klupe i smeker nece da se pomeri dok mu prof. ne pokaze dnevnik. Ona nece da mu ga da, on se tu muva i pokusava da joj ga uzme. Onda u jednom momentu, ona ga odgurne da bi prosla, jer joj on sve vreme blokira prolaz, a on je

Veoma jednostavno pitanje na koje je jednostavno dati i odgovor.

 

Pišem ovih dana neki izveštaj, da ispunim obavezu koja me ne raduje niti inspiriše, ali mi od ispunjenja tog posla mnogo šta zavisi. Ukratko, ropski posao kakav svi ponekad moramo da obavimo. Ovaj moj uključuje i dosta čitanja o maničnim i depresivnim stanjima, pa sam naišao na jedan fenomen koji se može direktno primeniti na moj trenutni slučaj, a verujem i na mnoge koji ovo čitaju, makar ponekad u životu ili na život sam. Uostalom, prosudite sami.

Nekada su se  u Beogradu održavali veliki i značajni međunarodni skupovi i time smo se ponosili. Onda jedno vreme dugo nije skoro niko ni u posetu hteo da dođe, čak ni fudbalski klubovi i tada nam je bilo krivo, bili smo ljuti na njih što nas izoluju, što ne dolaze.

E sada kada se u Beogradu održavaju ponovo veliki međunarodni skupovi predsednika, ministara, načelnika generalštabova ili nesvrstanih, opet nekima smeta. Nekima smeta što će biti jubilarni sastanak ministara nesvrstanih ali još nisu počeli anti-kampanju, dok je protiv jedne druge konferencije kampanja u punom jeku, s puno patriotizma i dezinformacija.

Beograd će će od 13. do 15. juna biti domaćin jednog važnog međunarodnog skupa koji ima vojni, politički i bezbednosni aspekt i  predstavlja priznanje Srbiji, njenoj spoljnoj politici, vojnoj diplomatiji i međunarodnom imidžu njenih oružanih snaga.Radi se o skupu pod nazivom „Strategijska vojna konferencija za partnere“ (SMPC 2011), važnoj međunarodnoj konferenciji koja će okupiti načelnike generalštaba 28 država članica NATO, 22 države Programa Partnerstva za mir kao i 19 država Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative i drugih pozvanih država poput Indije, Brazila, Australije, Japana, Novog Zelanda i Pakistana sa ciljem da se razgovara o bezbednosnim izazovima

Evo DSS objavi proglas kako je Srbija ugrožena i uz sasluženje patrijarha zatraži da Srbija odustane od EU i spasi se, spasi nas i zadržimo Kosovo tako što ćemo tihovati, a patrijarh nam poruči“ da živimo svojim životom, teškim i mukotrpnim, kojim smo živeli 500 godina“ , naravno ne misleći na sebe i vladike koji vodžipove i imaju vile i dvorove.

 

 Gledam i slušam ovih dana kako nas raznorazni stranački funkcioneri, osvedočene patriote, spisatelji, akademci i akademici, stranke i udruge,  SPC pa i sam patrijarh udaraju u zdrav razum.DSS koristi svaku priliku da se javi da je narod ne zaboravi, njeni  stavovi su odavno poznati po tome što imaju malo veze sa realnosti i budućnosti Srbije, u koju se toliko kunu, ali oni su okrenuti njenom članstvu i simpatizerima. Međutim, čudno je da patrijarh, čiji su vernici članovi raznih stranaka, čak ih ima više u ostalima nego u maloj DSS, zapravo govori kao član GO DSS.  Saopštavaju nam kako nam je loše i kako će oni nas i vaskoliku

 

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.