Vratila sam se s mora, što za ponekoga ovde nije tajna. Istina, iz Dubrovačko-neretvanske županije umesto iz Istre, ali to će mi poneki od ponekih već oprostiti. :) 

... Zamalo da počnem stvarno da vam pišem o moru. A zarekla sam se da neću, ne zato što o moru sve znate, nego zato što je svakom svoje more, a moje more je stream-of-consciousness, o čemu, opet, nikako ne valja blogovati. 

Ne, ovi dani su za mene prelaz; povratak u svakodnevicu & back to the future, a to je uvek manje-više lom u glavi, naročito posle mora, bar u mom slučaju. Ključna reč je, dakle, povratak.

Lom u glavi = jurim za propuštenim informacijama i koristim svaki trenutak da vozim po gradu i okolini i puštam gromoglasnu muziku sugrađanima, sviđalo im se to ili ne :). Druga ključna reč je, dakle, gromoglasno.

Znam da ima onih koji neće verovati. Ako. Znam da nema nikoga sem mene ko bi raspetljao asocijativni niz, ali ni to nije bitno. Bitno je da se meni ne spava (tako je počelo večeras, setila sam se Tife, "meni se ne spava, ne budi blesava..."), da se vrte asocijacije, YouTube i - energija.

Ma, ne možete ni da zamislite šta sam poslednjih dana sve uz taj YouTube pevala! :) Da preskočimo rok, džez i bluz svih provenijencija, stigla sam večeras, časna reč, i do Marije Šerifović i Željka Joksimovića (ZNAM, nemojte!!!), a zatvorila krug gromoglasnom dalmatinskom klapom.

Da sam mogla biti na ovom koncertu klape Maslina, ja bi' pivala iz sveg glasa, ne bi pismi bilo kraja. :)

Udarna vest na naslovnici B92 - Medojević.

Prva vest na naslovnici Info B92 - Medojević.

Otvoriš Blog, prva vest koju vidiš iznad prvog bloga - Medojević.

Šta nam je to novo saopštio Medojević? Da će tužiti crnogorsku televiziju na kojoj je juče emitovan intervju sa Stankom Subotićem (kojeg će Medojević isto da tuži, ako već nije). Iskreno rečeno, intervju je, baš kao što Jakša na svom blogu kaže, bio najavljen kao bomba, a ispao manje-više mućak. Ali, kako god, ako me nešto u celoj priči zanima, onda je to intervju sa Canetom, jer se pominju...

 Била једном...

Matej Zvir je stajao oslonjen donjim delom tela na metalnu ogradu pored puta. Seo bi na nju samo da se od struka nadole nije tresao kao vrbov prut na vetru. Jednom rukom je Matej pokušavao da prihvati drugu koja je bila lako savijena i bolela ga je onoliko koliko je on tog  trenutka bio prisutan u stvarnosti. A to je bilo tek navlaš. Matejeve oči su, iako široko otvorene, gledale u prazno i jedva primetnim pokretima bez treptaja se odazivale na pitanja ljudi oko njega. Ništa nije odgovarao, samo je povremeno klimnuo glavom, nesvesno pokušavajući da se osloni na ogradu od koje je njegovo telo odskakalo tresući se.

Dobro sam ja ispala, čak vrlo odlično, kada se uzme u obzir koliko baba je o meni brinulo. Dan i noć. Noć naročito, jer noću gmižu kojekakve karakondžule i akrepasti noćni stvorovi, koji nemaju pametnija posla nego da gnjave sitnu decu. Zbog toga su se, na smenu, horde baba starale o mom nejakom životu, dajući sve od sebe da budu brže i iznalažljivije od pomenutih napasti. Što se tiče brzine, tu su bile ometene fizičkim preprekama koje su se mahom manifestovale kao reume, onemoćalost, ubi me u krsta, žiga me pod rebra, sve mi ovde nešto klikće i grči me. Ali, kad se radi o inventivnosti i vladanju starim zanatima ratovanja sa vidljivim i nevidljivim neprijateljima, tu su babe vodile dve krivine prednosti i pred onim što van mašte nikada ni izašlo nije.

Anastasiji se je pogoršalo stanje. Većina medija piše da se radi o metastazama tumora, hordoma, koje su zahvatile njena pluća. S druge strane, još uvek nema potvrda da je to tačno, za sada nisu pronađene metastaze na njenim plućima. Jedino što se pouzdano zna je da je tumor počeo da se razbija nakon jedanaest protonskih zračenja. A onda je Anastasija pregledana zbog malaksalosti i tada je otkrivena voda u njenim plućima, koju sada ispumpavaju i pokušavaju da utvrde kako je došlo do toga, jer do sada problema sa plućima nije imala. Devetogodišnja devojčica je prekjuče prebačena na intenzivnu negu onkološkog dečijeg odeljenja državne bolnice u Pragu, gde se sada rade pregledi kojima treba da se utvrdi o čemu se zapravo radi.

Dve reči – smrtna kazna su najpominjanije reči ovih par dana u Srbiji. Kao i svuda drugde, vekovima unazad, bez obzira na geografiju i razvijenost društva, potaknuti besom, ljudi traže smrtnu kaznu kao naizgled jedinu meru nemerljivog zločina. A bes je, kao što Niče kaže, odraz nemoći. Očajničke nemoći koja se raširila Srbijom onda kada je objavljeno da je ubijena devojčica, Tijana Jurić. Nikada ne postoji dobar razlog da se ubije čovek, a kada se radi o detetu, onda je to zločin bez premca.

Piše: Vladimir Petrovic

Odavno se u Srbiji tvrdi da je " bravar bio bolji",  tome bi se danas moglo dodati - ne samo bravar, već i plastičar, a i pekar, lekar, apotekar, drvoseča, seljak,  licider, vunovlakač, abadžija, kazandžija.... Drugim rečima, baš svako bi bio bolji predsednik Srbije od aktuelnih političkih lidera.

Možda niste primetili, ja jesam - građanska nam se klasa i njena avangarda, poštena inteligencija, sve više okreću svojim korenima - narodnoj muzici. Ne mislim, daleko bilo, na turbo-folk "grand&pink" produkcije, već na onaj, nekad, prezreni žanr narodne muzike svih naroda i narodnosti počivše nam i od mnogih  popljuvane i popišane države.

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svega i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

Dodjem pre neki dan kuci i zateknem svog 39ogodisnjeg muza kako se igra sa helikopterom na daljinsko upravljanje. (Nekoliko puta ranije sam ga zatekla u Selfridges-u kako ceznjivo gleda police sa play station konzolama, ali se nikad nije prepustio impulsu i pazario nesto.) Kaze: “Kupio mi Richard.” “Ali zasto?!”, pitam ja. On seretski odgovara: “Pa, kad sam ja na primer u dnevnoj sobi, a ti u kuhinji, ja mogu da ti posaljem poruku helikopterom da mi doneses pivo. Naravno,

E, doživesmo (i preživesmo)  i to -- porodila se Georgina. :) 

U subotu je na B92 Info kanalu emitovana prva epizoda dokumentarne serije "Menjamo... porodilišta", snimane na tragu inicijative Branke Stamenković (Krugoline Borup) potekle na ovom Blogu 2008. godine, koja se pretočila u "Majku Hrabrost".

Za one koji su želeli da gledaju, a zaboravili su, nisu stigli, decu izveli napolje (lepo prolećno subotnje popodne je bilo), koje je nervirao asinhronicitet slike i zvuka (nešto su se tog dana izgleda kompjuteri pregrejali) ili nemaju kablovsku -- evo prve epizode, na komentare i kritiku (ovo i onima koji su možda gledali, naravno).

Petak oko 16 casova.
Zazvonio je mobilni,indentifikacija je pokazala da je poziv iz firme.”Dodjavola,negde mora da se ide”.-pomislio sam,a tek sam se vratio iz Washingtona gde sam 5 nedelja bio sef biroa,zamenjivao koleginicu koja je bila na odmoru.

Medjutim,javio se glas,ciji poziv znaci samo jedno-Zbogom.

I tako je ,bilo,kratko,surovo,bez reci objasnjenja. 

Posle 18 godina moje druzenje sa Sky News-om se zavrsilo. 

downgrade.....od 1.oktobra... 

Pocelo je slucajno,za vreme revolucije u Rumuniji.Kao sef za satelitski

O skopskom sam vec pisao:JULiJA `63

Taj je bio najveći, I prvi koji sam doživeo.

A  onda je krenulo…

Mart `64, amfiteatar, krupni profesor u izgužvanom , davnobelom mantilu, sa hirurškom kapom na glavi( bila mu je zaštitni znak, verovatno mu je služila I kao šlofkapa),  snažnim , krupnim glasom, potrebnim da se anatomija dobaci do poslednjeg, najvišeg reda,  počinje da govori o srcu..

Nas nekoliko pretendenata na jedno srce koje se krilo ispod čarobnih grudi zelenooke, medenokose  princeze Jadrana gledamo naizmenično na