Iako su meni ravne zemlje, horoskopi, HARPovi i 5G „problemi" u sličnom rangu - vesela projekcija ljudske šarolikosti u preuvezanom svetu, HARP i 5G mi privlače nešto više pažnje zbog studiranja elektrotehnike, pa radio amaterstva, a i prosečnim ljudima je tema podosta ezoteričnija zato što se ne svodi na osnovne matematike i fizike koje smo svi učili u osnovnim i srednjim školama.

5G primopredajnici na stubovima i mobilni telefoni, pa ostali radio uređaji, komuniciraju uz pomoć elektromagnetnih (EM) talasa. Ono što nije svima poznato je da u EM talase spada svašta oko nas sa raznim popularnim imenima: radio talasi, infra-crveni zraci, svetlo, ultra-ljubičasti zraci, rendgeni ili X zraci, gamma zračenje, i svašta između.

Reči „talasi" i „zraci" su popularne, dok se u fizici, opet popularno, često priča o EM sili koja ima nosioce, fotone, i oni imaju dualnu prirodu - i talasi su i čestice istovremeno, ali to sad zalazi u kvantnu mehaniku.

Pa nas 5G stub ili mobilni telefon gađaju fotonima isto kao i zagrejani radiator, otvoreni plamen, „zeleni" fotoni pasivno odbijeni od lišća ili trave, svi sunčani zraci, rendgenski, i tu i tamo poneki kosmički zrak.

Energija fotona zavisi od njegove frekvencije. Mi razne frekvencije u vidljivom spektru svetlosti doživljavamo kao različite boje.

5G fotoni nose oko milion puta manje energije nego UV (ultraljubičasto) sunčani zraci koji nas pogađaju kad smo na otvorenom.

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?

Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!

Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!

I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.

I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...

Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan!

Ovog jutra, 12. marta 2015. godine blog b 92 osvanuo je bez ijednog teksta o njemu. Nijednog. Kao da je Zoran Đinđić dočekao smirenje i kao da više nije važno.

A tog jutra, 12. marta 2003. Demokratska stranka imala je jednocifreni procenat podrške u biračkom telu. Zoran Đinđić i manje, verovatno. Stranka je bila Žuto preduzeće i agentura, on sam mnogo više od toga. U zavisnosti šta se čita, gleda ili sluša mogao se, kroz opise i optužbe zahvatiti pun krug: od levičarskoig lunatika do liberalnog dželata. Nemačkog čoveka i agenta CIA do novootkrivenog velikosrpskog nacionaliste i šoviniste. 

Izvlačenje broja 6 ni malo ne ide na ruku Aleksandru Vučiću, jer su odmah krenule fore 666 - znak zveri na društvenim mrežama, ali ta satanizacija je već konstantna koja je samo kulminirala pred izbore. Tako je Aleksandar Vučić kriv za Srebrenicu, kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, kriv za atentat na Zorana Đinđića, kriv za NATO bombardovanje... plašim se da će na kraju ispasti da nas je Vučić sve pobio.

Dugo sam razmišljao da li da uopšte napišem ovaj tekst, jer treba uzeti u obzir da će građanska i liberalna Srbija odmah krenuti sa optužbama da sam drugi Nebojša Krstić, da radim za sendviče i botarim u slobodno vreme, čime pre svega guše slobodu mišljenja i govora, ali nakon jednog tvita i fatalizma koji je sve jači, odlučio sam da rizikujem, pa šta bude.

Moderacija, može autorska za kontroverznu i hiper - produktivnu blogerku taube, beskompromisnog borca za blogodemokratiju, pravo na svoju reč i pravo na tuđu reč, te osvedočenog borca protiv etiketiranja?

Sa'će, samo što nije. U našoj kući vlada dramatična napetost. Ja sam za dobro jutro sebe u lice iznenadila prsom kupatilskog osveživača. Naopačke obrnutog. Narednih nekoliko dana ću razveseljavati Žmua feromonima agrumaste Svežine Mediterana. Mada, na današnji istorijski dan u znaku Uspavane Pepeljuge i sedam patuljaka, to bi moglo da se protumači kao moj doprinos opšteplanetarnoj razdraganosti.

Ne znam kako vi, ali ja svakog dana prelistam sve novine. Nije to ni jeftina, ni prijatna aktivnost. No računam, ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne marim za izlaske, ne kockam se...ovo svakodnevno jutarnje unošenje štamparskog olova u organizam jedini mi je porok. Šta me tera u njega? Mislim, osim želje da u tom mozaiku uticaja i interferiranja saznam ko koga, ko kome i ko s kim. Pa najviše tzv «istraživačko čitalaštvo». Ono se od istraživačkog novinarstva razlikuje u tome što je fokusirano na potragu za inteligentnom formom života u srpskoj javnosti.

Ove nedelje

se nastavlja se (i završava, nadajmo se) US Open, 

počinje Evropsko Prvenstvo u košarci u Sloveniji, 

a nastavljaju se i kvalifikacije za SP u fudbalu...

Dan ružan. Mučan. Gotovo samrtan. Koji vonja na uranijum. Dan koji se nije završio. Krenuće podsećanja, slike vatre... No, šta se kod nas zbilja obeležava 24. marta? Da li je to samo puko podsećanje na ratnu kampanju koja je otpočela nad nebom Srbije, podsećanje iz koga će proizaći nekoliko uobičajenih zaključaka o agresoru i nevinom, uz priču o pravdi i nepravdi, kao i uz priču o velikom otporu mnogostruko jačem protivniku - Ili se nešto ovih godina ipak malo izbistrilo, u smislu da bi se možda konačno moglo sagledati ko je sve i kako doprineo da se nakon niza ratnih okršaja

Danas, 07.06.2013. godine, s početkom u 13 časova, na terenu koji nosi ime po francuskom teniseru, novinaru i nekadašnjem predsedniku teniske federacije Filipu Šatrijeu, igra se jedan od najvažnijih mečeva u teniskoj 2013. godini, a možda čak i jedan od najvažnijih sportskih mečeva uopšte ove godine. Jedan od onih mečeva koji su ponajmanje značajni zbog toga što pobednik ide u finale drugog gren slema sezone, a mnogo više zbog toga ko su učesnici i šta će današnja pobeda značiti svakome od njih.

S jedne strane imamo Novaka Đokovića, prvog igrača na ATP listi, kome jedino Roland Garros fali u kolekciji gren slemova, a s druge strane Rafaela Nadala, apsolutnog kralja šljake poslednjih nekoliko godina, koji se posle duže pauze zbog povrede vratio na terene. Iako će pobednik, ko god to bio, morati da u nedelju odigra još jedan meč da bi osvojio titulu na RG, čini se da niko ne uzima za ozbiljno šanse druge dvojice finalista, Davida Ferera i Žoa-Vilfreda Conge, da osvoje titulu, već se upravo meč između Novaka i Rafe smatra za finale pre finala.

ili nam ona samo služe da lečimo svoje komplekse?

Sigurno nisam jedini koji poznaje roditelje koji su upropastili školovanje i detinjstvo svoje dece zato što su u njima "prepoznali" genijalnog fudbalera, tenisera, muzičara... Sve drugo su stavili na stranu, forsirali njegov "talenat" i teže od dece podneli trenutak istine. Ostavili su decu polupismenu i sa ukradenim detinjstvom.

Ima slučajeva i kada ta deca uspeju. Zanimljiv je primer hrvatskih skijaša, sestre i brata Janice i Ivice Kostelića. Način na koji je njihov ambiciozni otac trenirao sa njima u nekim bi se državama

Odrastala sam uz narodnu muziku, volim je i danas. Posebno one nepravilnih ritmova, s juga, il sevdah sa zapada. Volim i da naletim na dobre kafanske muzičare pa da se pustim, da ne pitam šta košta. Najvolijem da onda po spletovima obiđem svuda okolo, od svega po dve-tri, redom polako, pa ako imam sreće pogodi i se ono što se retko čuje a treba i znati izvesti.
Opet, ni tada ni tada nikad, ni kao stotu na redu, ne bih poručila Tomu. Dobro, bih onu što sam sad saznala da je pisao za Silvanu, al samo tu i samo ako mi je cilj da se ljudi okolo razgale, ne za svoju dušu.
I