"Čitavog mog života su prizori iz prirode činili da se radujem kao dete."
"Ničega u životu se ne treba plašiti. Samo ga treba shvatiti."
          

Google joj je danas posvetio stranicu - Marija Kiri, prva u mnogo čemu i prva u onom svemu što je ženama njenog vremena bilo nedostupno, zabranjeno, van dohvata i ruku i snova koje su žene imale o svemu onome čime su  želele da se bave i šta da rade.

Njen rad i doprinos istraživanjima i otkrićima u fizici je neprocenjiv i nemerljiv, teze koje je postavila, eksperimenti koje je (uprkos svima i svemu) izvela su nezaobilazan temelj danšanje moderne fizike, ali ne spominjem je danas zbog toga, spominjem je zato što joj je posvećen Google i što joj se time odaje zasluženo priznanje o kojem ona sama i sve njene savremenice nisu mogle ni da - sanjaju.

Danas, 17.10.2010. nakon dugih priprema, mnogih muka ali i velike podrške, tačno u dan po planu (što je retkost u srpskoj produkciji) počinje snimanje TV filma "SESTRE", čija je tema trgovina ljudima. Ovaj datum izabrali smo zbog skretanja pažnje javnosti da je 18.10. EVROPSKI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA koja predstavlja najgrublje kršenje ljudskih prava - zločin koji ljude pretvara u robu. Srbija je dugo godina bila zemlja tranzita i krajnje destinacije, ali poslednjih godina postoji povećana trgovina domaćim državljankama. Uspešna borba sa organizovanim kriminalom, koja je u interesu svake zemlje, podrazumeva i uspešno osmišljene programe prevencije.

Sveti Lisabonac nije od onih namrgođenih svetaca, što kada se naljute umeju da budu strogi, pa čak i surovi. Dobroćudnom svetom Antoniju nijedan zadatak nije suviše sitan i nijedna molba besmislena. Zato na njega računaju gladni, kljasti, siromašni i ugnjeteni. Na primer, zapaženo je da nema boljeg načina da se nađe izgubljena stvar nego da se obratite svetome Anti. Čak nije nužno da ste izgubili nešto zaista vredno. On će vam jednako pomoći pri traženju igle zapale u tepih, zaturenog venčanog prstena ili kad vam se dete izgubi među pijačni tezgama ili ne možete da ugledate auto na parkingu. Posebno je umešan u rešavanju porodičnih briga. Uvek je tu da vam pomogne da nađete sebi bračnog druga, da rešite kućne razmirice, da zaimate dece. Ali ljudi kao ljudi, umeju da zloupotrebe dobrotu. Matore devojke znaju da, kad već izgube nadu da će se udati, okrenu sveca naglavačke i priprete mu da ga neće postaviti na noge sve dok im ne nađe čoveka po njihovom ukusu. A one udate kojim Bog ne dâ poroda, umeju da iz naručja svečevog ukradu malog Hrista i ne vraćaju mu ga dok ne zanesu.

[Буди против, само буди човек]

На 11. Европском фудбалском првенству те године, четвртфинална утакмица са Холандијом је почела изненађујуће добро. Организација игре и отпор који су наши пружали, и поред психолошке предности противника, били су чврсти. Чак, запањујуће добро, штавише саврешно, организовани. Чекало се да се види да ли ће наш тим успети да оствари неку шансу и дочекало се. Тај први, савршени период игре је крунисан врло добром акцијом у 15. минуту, када је Милошевић наместио зицер, а Мијатовић промашио. Од тог момента се игра Југославије распала, Холанђани су после само девет минута стигли до првог гола и до краја утакмице дали још пет. Сећам се коментаторових речи да је сав узрок пада игре у том једном промашају. А мени је та утакцима деловала као да је тим одлучио да ће игра или бити савршена или никаква, па је, на прву акцију која је срушила савршенство, одустао. Иако неизнађујућ, пораз је, својом драстичношћу, био срамотан.

...

Pričaju dva dizelaša 2070 godine:

-          Jeli b’ate jel’ znaš kako su zvali Munze pre 70 godina?

-          Kako b’ate?

-          Zemun b’ate, Zemun.

...

Sedim tako i razgovaram sa jednim svojim prijateljem. On je za ove, ja za one. Razgovaramo o tome koliko su ove dve „Alo kralju“ devojčice uspele da ponesu sa sobom i pitamo se gde su sada? Da li uopšte

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali

Nomen est omen. Ja sam dobio ime po mom pradedi Milanu. Koliko su mi rekli, on je samo saznao da sam rođen. Tih par dana koje sam proveo sa njim zajedno u ovom životu, iako se nikada nismo videli, me krstilo. Da smo se ikada sreli, ovako bi izgledao naš razgovor. U snu… 

“Ako ikada radiš nešto, radiš ga da izgleda kao da ga nikada neće biti. Stvari moći se poznaju po svojoj doslednosti i energiji, a ne po tome što su različite. Stvari u snovima se ne razlikuju. Svaka ima svoje obličije, i svaka ima svoje značenje. To je toliko jednostavno.”

- Čekaj,

Ceo dan radim, pa sam sa detetom, pa radim, a između redova svakodnevice iznova i iznova iskrsavaju reči (i slike) jedne prijateljice, kojoj je poslednjih dana jako teško. I ja bih, BIH - god damn kondicional! - da kažem nešto delotvorno, uradim nešto rečito, iscedim iz sebe nešto što jeste tu, ali... I kod tog god damn "ali" stanem.

Sve o svemu znam, i o njenoj potrebi da neko bude pored nje i o svojoj potrebi da joj budem šta god joj sada treba, ali i o svojoj nemoći. Nemoć se tiče pre svega one najgore svesti da dobra volja, dobre vibracije, lepe reči, positive thinking nekad ne mogu da utiču na tok stvari.

Blokada. Ni makac iz začaranog kruga. 

Kako iz začaranog kruga? Jednostavno, begom. Lakša je i Srbija, i moja jezička politika, i ribanje šporeta, o baćuški da ne pričam, Facebook je odušak... Ma, sve je lakše.

Mislite li, zaista, da slika o Jugoslaviji zavisi od mog jednog filma. Ako tako stvarno mislite, onda se zabrinite za sudbinu Jugoslavije.                                                 Dušan Makavejev 

Bavim se filmom od sredine šezdesetih godina i uvek su okolnosti za nas bile loše. I to je nešto što je sasvim prirodno. Međutim, ako neko udara glavom o zid i ako to čini dovoljno dugo, napraviće udubljenje u zidu.                                                       Želimir Žilnik

Saopštenje Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine povodom zatvaranja galerije u Novom Sadu:

U Novom Sadu (gradu koji pretenduje na titulu Evropske prestonice kulture) zatvorena galerija suluva, do daljnjeg!!!

Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), umesto poziva na izložbu, poziva javnost na reakciju povodom skandalozne situacije usled koje smo ponovo prinuđeni da prekinemo rad galerije Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine na neodređeno vreme. Po drugi put u 45 godina koliko postoji naša galerija, a 65 godina od osnivanja udruženja, odlučili smo se za ovakav korak zbog izrazito kritičnog stanja u kojem se galerija SULUV-a i udruženje nalaze.

Da li su mogući gradovi bez građana? ...Zašto ovde više ne postoji (politička) elita...Šta je sve u Srbiji ubijeno ubistvom Đinđića... Kako se Srbija prepustila Vučiću...O mrcvarenju Vojvodine...  O despotskim principima funkcionisanja političkih stranaka, medijima, belim listićima i nestanku ideje građanske Srbije... O tome kako društvo bez alternative na kraju postaje društvo bez perspektive... 

 Kada je bio potreban državi Srbiji i njenoj politici (šta god to značilo) na KiM Oliver Ivanović je bio uz tu politiku (ma koliko ista bila konfuzna i neučinkovita), otuda je licemerje zvanične Srbije koja je danas potpuno imuna ili nemušto angažovana oko njegove sudbine više nego loša poruka svima koji na istom tom Kosovu i danas, uprkos realnosti, još uvek veruju u Srbiju.

Zvanična Srbija otuda bi odmah morala da insistira da se, ukoliko za to postoje dokazi, protiv Olivera Ivanovića pokrene istraga - u suprotnom Srbija bi morala zahtevati da hrabar i pošten čovek Ivanović bude pušten da se brani sa slobode.

Danas se u Srbiji po prvi put slavi Nacionalni Dan Knjige. Na današnji dan, doduše po novom kalendaru, 1832. Godine je Dimitrije Davidović, knjažev sekretar, diplomata, ustavopisac i političar, čestitome knjazu Milošu Obrenoviću uputio pismo u kome mu je, savremenim rečnikom rečeno – predstavio projekat Narodne Biblioteke Srbije. Do sada se ovaj dan slavio kao dan pomenute institucije i svih njenih ogranaka koji se kapilarno Srbijom šire, a od danas i kao dan knjige u Srbiji.

(Edit: Narodna Biblioteka Srbije do 6. aprila skuplja knjige za biblioteke Pirota i Leskovca. Svi koji imate knjige bez kojih možete da živite, odnesite ih u Narodnu Biblioteku Srbije, čitaoci Pirota i Leskovca će vam sigurno biti zahvalni. )

Naravno, tim povodom i u to ime su, kao što red i običaj slavlja nalažu, održana brojna predavanja, izložbe, promocije, stručnjaci su se skupili u skupove, bilo je i koncerata, deca su saterana u biblioteke. Dakle, sve kao što treba.

Zaključak će, kao i obično, biti sažet: Ljudi danas ne čitaju dovoljno. Što je tačno. Višak je samo jedna reč, »danas«. Naime, ljudi nikad nisu čitali dovoljno, jer da jesu, ne bi pisci i pesnici krepavali od bede, tuberkuloze i ostalih boleština koje prate bogate duhom i siromašne materijalnim dobrima.