Gledao sam prethodnih nekoliko subota «Prvi glas Srbije» na TV, pa imam neke utiske koje bih podelio s vama.

Meni je ta emisija zanimljiva, sad kad razmislim, najviše zato što postoji stalni dualizam između simpatičnih pevača amatera i nesimpatičnog žirija sastavljenog od dvoje pevača profesionalaca i jednog kompozitora.

E sad, to što su pevači takmičari meni simpatični, a žiri nije, stvar je ličnog afiniteta. Verovatno i načina na koji ja procenjujem TV lica i sasvim je moguće da se mnogi ne bi složili s mojom ocenom.  Ali drugo sam nešto hteo.

Ko je pobednik rekonstrukcije? Ona još traje, ne zna se ko će naslediti smenjene ministe, direktore itd, borba za titilu heroja promena u vladi vodi se svakodnevno na naslovnim stranama novina, ali ishod utakmice sve je jasniji.

Mnogi misle da je pobednik – Dačić. Pokazao se, misle oni, odlučnijim. Doveo je Vučića pred svršen cilj, odlučio da izbaci Dinkića, čak i po cenu pada vlade i novih izbora. Time je prekinuo agoniju u koju je rekonstrukcija srljala od samog početka, pre više od četiri meseca.

SPS, trenutno, kažu istraživači, ima rejting negde oko 11 ili 12 procenata.

Dva su teksta, danas, potakla zanimljivo i važno pitanje: kako je to ispalo da je Aušvic nacistički, Jasenovac ustaški, a Srebrenica srpski zločin?

Zato prenosim oba, Dežulovićev iz sarajevskog Oslobođenja i Ćirjakovićev iz Politike.

Pročitajte, zanimljivi su.

Glavna vest na naslovnoj strani sajta B92 glasi: 5. oktobar - 13 godina razočaranja

Ako nekome nije jasno o cemu se radi neka uzme digitron u ruke pa neka racuna.

Ja cu neke vrednosti zauvek ceniti.

Hvala ti Zorane! 

Meni nije jasno da iz nekakvog meni potpuno blesavog razloga vecina smatra da je 5 oktobar cist promasaj i poistovecuje period koji se odvijao do Zoranovog ubistva sa aktuelnim zbivanjima (ima i onih koji veruju da im je sada buducnost svetlija). Ja najiskrenije mogu da kazem da je posle 5 oktobra Srbija procvetala (sto naravno ne znaci da je to bio slucaj i kod svakog pojedinca) ali zemlja je krenula napred. Koliko samo ljudi u inostranstvu mi je cestitalo i pitalo za Zorana. Secam se stranih novina i Natase Micic koju su poredili sa Nikol Kidman.

[Помисли нешто потпуно другачије]

Хемијски трагови на небу који трују народ? Тајна друштва која управљају светом? Људи као експеримент ванземаљаца? Божја воља којој смо подвргнути? Имаш ли и ти тај осећај да не управљаш својим животом? Да постоји негде нешто што ти не да да живиш пуним плућима? Шта ако смо у праву? Шта ако ... решење постоји?

"Pogledao sam tu rulju pijanih ljudi za šankom. I hteo sam da zaplačem. Da, pomisli on, spontanost je jedna od stvari na kojoj treba da radimo."

Čarls Bukovski - Holivud (prepisivač slobodno preneo tekst iz originalnog citata)

I

Ako dovoljno dobro ispričaš priču, što je i prvo pravilo pričanja priče, nije bitno to šta pričaš.

Vremena se menjaju. Države racionalizuju. Automatizuju.

U nekim oblastima državne uprave izgleda da se ipak kupuje kvalitetno. Na primer, izgleda da je Srbija jedna od 25 država za koje je utvrđeno da koriste ovaj interesantni softver.

U rano jutro mračnog srednjeg veka, Kristifor Kolumbo je ustao, protrljao oči, počeškao se bitno niže i namrštio na galamu koja se čula iz kuhinje. Gospođa Kolumbo je upravo pripremala doručak, dovikujući se sa komšinicama kroz otvoren prozor. Deca su pištala kao da je već podne. Kapetan Kolumbo je uzeo u ruku peščani sat sa sanduka pored kreveta i pokušavajući da nasluti koje doba pokazuje uspeo da ga ispusti u bokal sa vodom. Kratko je opsovao i gurnuo ruku u bokal koji se, iznenađen tom vrstom intimizacije, odmah preturio. U posudu za obavljanje prirodnih, noćnih potreba. Kristifor je gadljivo pogledao novonastalo more oko noše, sat koji je plutao u njoj i ostrvca razbijenog vrča. Uzdahnuo je paćenički, znajući da će ga ovo koštati dugoročnog ženinog džvanjkanja i konačno ustao sa kreveta. Napolju je još uvek bilo tamno. Protegao se, ispravio spavaćicu i odlučnim korakom ušao u...orman.

Ima tako dana, ustanu na levu nogu i sve ćopajući ripaju po slučajno izabranom ljudskom objektu, sve dok ne svane noć njihovog sledbenika ili se prosto umore i dozlogrde sami sebi. Tih i takvih dana na njihovu danju svetlost isplivava moje sukobljavanje sa takozvanim jednostavnim stvarima. Da se razumemo, jednostavne stvari zapravo ni ne postoje, to je prosto pokušaj prevare u cilju zatiranja samopouzdanja kod ljudskih jedinki. Mada može i grupno da radi. Baš tada se pokaže kako teorije zavera uopšte nisu teorije i da je sve to tako stvarno da stvarnije ne može biti, jedino što je maskirano u takvu tupavost da se onda ona nakalemi žrtvi, a zaverenik samo ručice trlja.

U dobra stara vremena se lepo znalo kako izgleda kontinentalna klima. Za peticu iz poznavanja naročito prirode i manje društva je zimi bilo hladno,  laste su donosile proleće, leta su bila izdržljivo topla, a jeseni naravno blagodarno bogate. Onda je odnekud stiglo globalno zagrevanje praćeno toplim gredama, rupama koje su na nebu probušili frižideri i dezodoransi, večni ledovi na naslovnim stranama su počeli da cure. Ko je znao i umeo se koliko odmah ugradio u unovčavanja najavljenog sumanutog leta koje je u to ime počelo da udara nasumice, gde stigne, i iz sve snage. Zbog toga je zima odlučila da pokaže zube sve do sedmica. Zauzvrat je kontinentalna klima odlučila da dobije nervni slom i svede se na dva godišnja doba, one prolećno-jesenje međusezone je ukinula do daljnjeg.

Subota, 27. oktobar 2012. U Madridu hiljade ljudi na trgu organizuju narodni parlament u kome raspravljaju o novim merama vlade za prevazilaženje krize. U Rimu 25.000 ljudi demonstracijama obeleževa 'Anti Monti dan'. U Grčkoj, ne tako masovno, ljudi se bore protiv novonamernutih mera i sve glasnijeg fašizma. U Srbiji se raspravlja o tome da li je na slavi jedne političke organizacije služen suši i da li je potrebno da predsednik ide na rakijadu u susednoj zemlji.

слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст  нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка