Ovde ide naslov i ono o cemu se radi u tekstu, ukratko sta je smisao, ali posto ovaj tekst nema neki smisao (opet ko i obicno), eto tako, a opet ne smem da ostavim samo jednu recenicu iz tehnickih razloga (pukne stranica, pa upravi puke film, pa deca u Aziji koja rade za deset dinara dnevno moraju da otklanjaju kvar, ma cudo...) i tako...a vi kako ste...

           Kada je povorka ponosa stigla do SKC-a, učesnici su počeli da uzvikuju "uspeli smo! uspeli smo!", kao da ni sami nisu verovali da će povorka proći svojom trasom bez ometanja. Deset godina se čekalo na ovu šetnju. Taj prizor je u meni probudio čitavo jedno more osećanja, sreću, nevericu, pa opet sreću, pa anksioznost, pa neku vrstu ushićenosti, skoro

Svi mi znamo, ili smo culi za nekog genija.

Ljudi kažu “Brus Springstin je genije!”, ili “Majkl Džordan je genije!”, a na jednom sam zidu video grafit “Pera ludak je genije!”. Za Tita su govorili da je genije, Napoleon je bio genijalni vojskovodja, Bil Gejts genijalni biznismen, a Stiven Spilberg genijalni producent. Ovoj listi, jasno je, možete dodati jos mnogo imena, već po vasem izboru ili interesovanju;

Danas je svetski dan borbe protiv nasilja u porodici. Spot je trailer za dokumentarni film:ovo je informacija postavljena pored spota na jutjubu

Izuzetno nam je zadovoljstvo da Vas informišemo da je završeno snimanje poslednje klape dokumentarnog filma Incest Trauma Centra Beograd pod radnim nazivom NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA.

Film govori o životu osam žena, u ovom trenutku starosti od 22 do 40 godina, koje su se za psihološku asistenciju prethodnih godina obraćale Incest Trauma Centru - Beograd i bile naše klijentkinje zbog dugogodišnje izloženosti seksualnom

Piše: Boban Stojanović  

Majka Milica otvoreno za Queeria blog: Mom sinu je pomogla Jasmina Tešanović!

Neka ova moja priča, uz Božiju pomoć, bude upozorenje. Zovem se Milica. Moj sin Stefan Miloš koga su svi poznavali kao Lazar bio je pošten dečko sve dok nije počeo da odlazi na te tribine na Mašincu koje su držale neke nevladine organizacije. Tamo je svašta slušao o Srbiji, Srbima, pravoslavlju. Svaki put kada se vratio kući bio je sve ljući i ljući. Govorio je kako treba proterati, pobiti, ubiti, zaklati. Nisam znala šta da radim. Bila sam uplašena. Pitala sam najbolju prijateljicu, Milicu, šta da radim? Ona mi je rekla da sam možda negde pogrešila. Ali, ovoga mi krsta, rekla je da može da mi pomogne. Odvela me kod lekara, kome sam objasnila kako se moj sin ponaša i on mi je rekao da je moj sin verovatno zavistan od Kosova. Preporučio mi je da obratim pažnju na nekoliko stvari i da ukoliko ih zapazim, ponovo dođem.

I zaista, lekar je bio u pravu.

Na vešala!!!

Juče se desio omanji skandal. Znao sam da sam na crnim listama, jer previše lajem, ali sada imam i dokaze. Obratio sam se Rekonstrukcija Ženskom fondu za finansijsku pomoć oko prevođenja i titlovanja feminističkog dokumentarca „The Heretics", koji će biti prikazan na narednom Merlinka festivalu, čiji sam direktor.

Molba je odbijena sa sledećim obrazloženjem, koju je potpisala koordinatorka programa, Mirjana Mirosavljević:
„Pedja,
Hvala sto si nam poslao prikaz filma.
Odluka Rekonstrukcije Zenski fond je da ne podrzi aktivnosti koje organizujes, jer tvoja istupanja i napadi na braniteljke ljudskih prava u poslednje vreme, nisu u skladu sa feministickom politikom i kriterijumima Fond-a."

Tokom pedeset godina je nekoliko hiljada dečaka i devojčica bilo fizički, psihički i seksualno zlostavljano od strane katoličkih sveštenika i časnih sestara, kojima pristaju svi epiteti sem ovog pod kojim su činili ta zlodela. Od 1930. godine do 1990. godine službenici Irske katoličke crkve su terorisali hiljade siročića, nebranjenih, bespomoćnih, odbačenih, upravo onakvih na sudbini kojih je predsednik uprave multinacionalke zvane Crkva bazirao svoju filozofiju, koju su kasnije njegovi članovi uprave i nadzorni savet, uključivši i brojne službenike za rad sa strankama, opako zloupotrebili. Da je i jedno drugo preduzeće pola decenije zlostavljalo hiljade dece, svesno i planski to sakrivajući, sumnjam da bi se izvukli od optužbe za organizovani kriminal.

Čin 1

Posle nekoliko neuspelih pokušaja da u maju mesecu dobijem bilo kakvu informaciju o upisu u predškolski program koji se organizuje u osnovnoj školi koja mi je pod prozorom, izuzev što su me iznova upućivali na direktorku koje nikad nije bilo u kancelariji kad bih je u njoj potražila, juče konačno u istoj uspem da je navatam.

Dobar dan.

Dobar dan.

Došla sam da upišem dete u predškolsko.

Seriozni propozal for Di Lengvič Reform

Van ting iz obvijus. Srbs hed inaf of filti, pezent, primitivli komplikejted end ekstrimli agli Srbian lengvič. Lajk evidens za ovu tvrdnju, Aj vil mejk šr tu provajd ju sam bjutiful ekzempls from evridej lajf, nešnal kalčr end medijas, vič mejd mi da tinkujem o jedna veri seriozna reforma na jezik. Det kajnd

Završna reč

UPDATE II reakcije u Turskoj

UPDATE

Pre nedelju dana [22. maja] gledajući direktan prenos ispraćaja broda Mavi Marmara sa 570 putnika iz preko 40 zemalja, koji su krenuli ka Gazi, bilo mi je žao što nisam na tom brodu. Za to vreme u Mersinu se oko 5000 tona humanitarne pomoći tovarilo u teretni brod Gazze. Nedelju dana pre toga iz irske luke Dandelk je isplovio teretni brod Rachel Corrie, sa 900 tona humanitarne pomoći, ka istom cilju. To su samo tri od osam brodova koji plove ka Gazi kao Flotila Slobode.

Mnogo volim NY. Nemam reči da opišem ni zašto, ni kako, ali mnogo ga volim. Kad god odem tamo osećam se ko da se vraćam kući, valjda zato što kad sam došla prvi put u SAD došla sam upravo tu. Kad god se tamo vratim meni se zavrti u glavi od mogućnosti koje ovaj grad pruža. Ovaj prethodni vikend, za par dana, sam uspela da vidim samo delić šarenila koje ovaj grad nudi.

Da krenem nekim redom. Odem ja u New York Public Library da vidim ono što mene zanima. Pitam onog iz obezbeđenja koji nam zaviruje u torbe a gde je Volter, a on mangup kaže meni, konačno si stigla, eno

Nakon Šetnje za Zorana, imam samo jedno pitanje. Da li vas je sramota? To pitanje postavljam osobama u prvom redu ove modne revije.

»Osećam se kao Noa«, izjavio je jutros sabajle Žmu, pokušavajući da ponovo zatvori oči i pobegne od stvarnosti, koja ga je gledala kroz osam pari očiju, ako ne računamo moje i detinje. Ja svoje čestito otvaram tek kada je jasno da je dan sasvim stao na noge, a deca odlaze u školu kao rudari. Ova, samo naizgled versko spoznajuća, Žmuova izjava izazvana je već sedmim nastavkom naše kućne serije, vaspitno-zabavnog karaktera, u kojoj samo fale gepardi sa kožnim problemima i gnuovi koji, pobrkanih nogu, vire iz usta krokodila.

Ne sećam se tačno, ali mislim da sam završila prvu godinu fakulteta kada je ćele odlučio da mi pomogne da pronađem posao i zaradim za more. Neuskusna na tom polju, oslonila sam se na dete iz '43. Došao jedan dan sa posla i sa iskravim očima kaže:

- Sineee! Našao sam ti posao za more!!

Tako je srećan bio da ja nisam znala može li uošte biti drugog odgovora, osim:

- Urraaaaa, tata! Šta?

- Ma, videćeš, nije ništa teško, a fino ćeš zaraditi. Idi samo sutra na Novosadski sajam, javi se na glavni ulaz i kaži da treba da radiš za Gorana

  U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?