Putovanje u Beligrad

Predrag Brajovic RSS / 21.02.2009. u 01:15

      

1684.jpg     Да је у Другом светском рату Немачки рајх однео победу, данас би се престони град Србије можда звао Prinz-Eugenstadt, како су неки предлагали, имајући на уму највећег војсковођу једног доба - принца Евгенија Савојског. Ратујући с краја XVII и почетком XVIII века за рачун хабсбуршке монархије, овај тада један од најмоћнијих људи Европе у лето 1717. године обрео се са својом војском под зидинама турског Београда, а у вече 15. августа, пред одсудни напад, наредио да се војницима подели обилно следовање вина и ракије, због којих храброст постаје већа а страх мањи, док победа изгледа извеснија. Били припити или не, Евгенијеви војници већ су сутрадан до поднева однели победу, а турска посада и њој у помоћ пристигла велика војска наредних недеља повлачили су се према Нишу. Све до 1739. Београд је био под влашћу Карла VI, најмоћнијег владара разних земаља и крајева, али такође и Србије, коју су тада службено називали и краљевством (Königreich Serb/w/ien).
     Под бедемима београдске тврђаве, коју су Турци за време своје владавине обновили, у војсци што је надвладала Турке налазило се и 6.000 српских добровољца, а као један од комаданата и војвода Карло Александар од Виртемберга, будући „гувернер" и „принц" Србије, како је волео да га зову, мада је његова званична титула, додељена 1720, звучала много прозаичније: Председник администрације. Утврђени град у који су ушли носио је кроз историју разна имена, угођена уху и власти оних који су га спомињали. Његов немачки назив којим је каткад бележен - Weißenburg - био је, ипак, тек пуки превод имена које су му доделили његови и тада најупорнији становници. А оно је било - Белиград.
     Варош у коју су победници ушли имала је типично оријентални изглед, са мноштвом џамија које бележе сви прикази Београда оног доба. Није истина да их је било две-три стотине, како легенде причају, мада је и оних осамдесетак неспорно утврђених био знатан број. Како год било, веома брзо од њих није остало ни трага. Претваране су у цркве различитих католичких редова и војне магацине, преуређиване у зграде за становање, грађевине јавне намене, канцеларије и станове, а у једној су, чак, даване „комедије". Минарети су, наравно, били порушени, док су ханови, некадашња турска свратишта и места трговине, постали коњушнице, касарне, радионице, а један од њих - који се налазио на дунавској падини града, негде на крају данашње Душанове улице, подно Калемегдана - темељно је преуређен у велики „стан" на спрат гувернера тадашње Србије. Било је у Београду, и тада, поплочаних (додуше оловом) градских пролаза, наоколо од великог и покривеног безистана - scan0008-1.jpgпијачног трга, али улице су махом биле нечисте, изувијане и уске, крај којих су се ређале неугледне и ниске куће од плетера и блата, обично ограђене високом зидом. Оно мало бољих и темељнијих кућа, чак са чесмама, лепим двориштима и шедрванима, припадало је избеглој турској господи, и у њих су се, у прво време, уселели најзнатнији освајачи Београда. Можда је тим на оријенталну урбанистичку немарност несвиклим племићима од војне каријере мноштво београдских башти, дрвећа и зеленила ипак пружало макар малу победом заслужену насладу.
     Када ослобађају туђе војске, с њима долази и туђа слобода. Тако је, овај пут, било и Србима. Белиград а нарочито Калемегданска тврђава, чији данашњи изглед дугујемо немачким мајсторима и администрацији Карла VI али и пореским новцима тадашњих ни стотинак хиљада становника Србије, 1724. године добио је прецизан урбанистички нацрт, по којем Србима није било места у вароши. Градске зидине су, наиме, обухватале простор од Саве до Дунава, стварајући нови одбрамбени прстен око калемегданског утврђења, и на њима су се налазили бастиони са круништима (зупчасти грудобрани), пушкарницама и отворима за топове, названи по хришћанским свецима, како је и налагало дотадашње искуство: вера се, у то време, најчешће бранила оружјем. На савској страни, негде код данашњих расходованих магацина на реци, први је на стражи стајао бастион Свете Терезије, а потом су се ређали и Свети Фрањо, Свети Карло, Свети Бендикт и други, све тако до дунавске обале и Темишварске капије, чиме се градска целина заокруживала. Варошки Срби, не многобројни, махом су били груписани на простору око данашње Саборне цркве, у тзв. Српској Горњој Вароши. Две године по доношењу градског плана наложено је Србима да се из немачког, то јест дунавског дела вароши сасвим иселе, што је вероватно задесило до четрдесетак породица. Ипак, митрополитов двор, црква и околни најугледнији и најимућнији српски домови остали су међу бедемима града, а биће и да се по који расељеник ту доселио, захваљујући посвемашњој бољци људских администрација: поткупљивости.
     Бивајући на својој земљи поданици туђе власти, Срби су и пре хабсбургшког освајања живели претежно ван бедема града, у Доњој Српској Вароши, која је често називана и Српски Белиград или Савска Варош. У њу су се, дакле, имали доселити и они Срби отерани из дунавског дела престонице, на простор који данас несигурно омеђују улице Краља Милана, Кнеза Милоша, Немањина до изнад Карађорђеве. Кренувши од Српске Вароши покрај оближње велике зграде Војне болнице и каменолома ка Дунаву, отприлике тамо где је сада смештена Палилуска пијаце и ниже ње, налазило се од новопридошлица подигнуто немачко место Карлстал. Док су у прво време знатан део досељеника у Србију чинили ветерани из ратова Евгенија Савојског, касније су предвиђеним пореским олакшицама били привучени и многи немачки сељаци лошијег имовног стања из густо насељених крајева око Рајне. Ипак, немачке насеобине по Србији нису се много рашириле, а вероватно да свеукупни број усељених поданика никада није досегао ни шести део укупног становништва. Свеједно, нека од тада запустелих и мање знатних места - Остружница (Österbach), Миријево (Maria-Nebel), Обренoвац (Zweibrücken), Смедерево, Гроцка, Рудник, Јагодина, Ваљево, Пожаревац, Градиште - део своје историје дугују давно заборављеним становницима пристиглим из велике монархије.1918-1940.jpg
     Горњи и Доњи град, како су називане две повезане целине Калемегданске тврђаве, у потпуности су припадали војсци. Ту су се, унутар и данас видљивих звездастих бедема, налазили солидно озидани магацини, барутане, црква, касарне, шанчеви, бедеми, зборишта, станови за официре и бунареви - како је то већ војни занат научио да гради понављајући, све донедавно, увек исту тврду логику оружја и борбе. Данашњем би становнику можда узбудљивије било да се прошета по улицама некадашњег Белиграда, где би имао прилику да ослушне готово све језике ондашње Европе: када би се нашли Пијетро Молино, посластичар Андреас Кампион (који је спремао чоколаду у ибрицима или филџанима) и кафеџија Маркс Ферио, препирке су се заподевале на „тосканском", часовничар Динан и пекар Жозеф Буржоа на француском су можда туговали због даљине Париза, али извесно је да су речни „кочијаши", лађар Јанош и Немет Ишток, на мађарском спомињали ћуди реке. У скоро сва доба могли су се чути и хебрејски, грчки и јерменски, језици трговаца, одувек нехајних којим наречјем власт говори, будући да су увек умели с њом да се споразумеју. Било је, у престоници, и Шпанаца, Чеха, Словака, Словенаца и Хрвата, и тадашњих Цигана, по занату ковача, као и Арнаута, који су своја стада напасали све до испод Београда, уредно за то плаћајући царској администрацији таксу. Уз званични немачки, у царским црквама богослужбени латински и неизбежни језик већинског становништва у држави - српски, каткад се у граду могла чути вавилонска пометња наречја, и није чудо да су „толмачи" (преводиоци) били веома добро плаћени. И можда једино неки усамљено забележени мајор О'Малриен није имао сународника с којим би могао да на свом језику поразговара.
     Када би на Белиград пала зима, а друмови постали „тешки од снегова", иако се онда Дунав толико мрзнуо да се и с тешким колима по њему могло надалеко путовати, град би, ионако склон војничком пијанчењу и забави, потонуо у алкохолно весеље како би се скратили прекобројни дани. (У својој пуној снази царски Београд, српски и немачки заједно, вероватно није имао више од 15.000 становника: српски поданици, немачки грађани и војници на служби били су по бројности готово равноправно заступљени.) Само по једном попису у немачком делу града у то доба се налазило 140 кафана, механа и гостионица, а у Српској Вароши биће да их је било још 60. Штавише, то је тек број оних регистрованих, јер један се од званичника у дописима жали да свака протува која у град дође изнајми какву собицу и на вересију купи буре вина, точећи алкохол без таксе, чему се мора стати на пут. Помало дирљиво звучи и сачувано писмо неког српског калфе, који каже: „Зашто знате какви је Београд за сиромашна чловека; што данас добијеш, то сутра потрошиш."
     Научивши се проводу, овај се момак ипак негде научио и писмености, чему је погодовао престонички дух и значајно измењена позиција Београда. У њему се, за све време владавине монархије, доста градило, мада махом војни објекти, што је поспешивало његов привредни напредак. Сама тврђава сасвим је завршена 1736, а рецимо водовод са водом из Болеча и Гроцке годину дана касније. То да је Белиград ипак био некакав значајан административни, војни и друштвени центар, сведоче и у њему забележена лекарска пракса једног зубара и два доктора, цивилна болница у самом граду, мноштво активних „ранара" и апотекар, док су своје радње имали двојица сајџија и један књиговезац, а нека песма из тог доба чак и стиховима „када би уре стале ударати" памти и значајан број јавних часовника на торњевима. Улице се калдрмишу, по кућама горе свеће и фењери, у оним бољим налазе се и чесме са текућом водом, те се чак праве планови да се покрај Дунава направи „еспланада" (шеталиште) за разоноду грађанима, крај које куће не би смеле бити више од једног спрата, како не би заклањале поглед. Није извесно да се с овим подухватом напредовало ишта даље од плана, али треба имати на уму да је владавину хабсбуршке монархије Белиградом обележило доста неродних и од намета тешких година, па чак и нека непозната зараза и куга.
     Град, пре тога уроњен у стрпљиво и споро оријентално време, ипак се био разбудио.

PoglednaBeogradodTasmajdana.jpg 

     А како су у свему овоме сналазили Срби? Осим господственијих, који су живели, како је споменуто, и међу градским бедемима близу цркве и митрополије, они остали махом су припадали грађанима другог реда, што је значило лошија примања и послове. Ни говора није могло бити да неки од њих ради у царској администрацији а није упамћено, сем ретких изузетака, да су се с неким из ње зближили. Тим поводом један историчар оног доба каже да принц Александар Виртембершки, кога су његови поданици Срби ословљавали са „Његова јасност господин принц", није волео „своје" поданике, али пре ће бити да за њих, као и за много шта друго, није много марио. Било како било, наши су преци, уз сагласност власти, у Српској Доњој Вароши имали властиту општину, са самостално изабраним „бировом" (председником) на челу, уз „таначнике" (одборнике), који су махом долазили из редова појединих еснафа, а 1724. изабран је и потом од царских власти потврђен и варошки судија Аврам Ђурић. Модерним језиком речено, Срби су у насељу имали ваљану локалну аутономију, уз своје стражаре и надзорнике („тизедуше") појединих „махала". e8e928b1.jpg
     У ствари, само устројство ондашњих власти и помало провинцијски положај Београда - мерено, наравно, погледом из престоног Беча - довело је Србима, за власт и царске официре, готово одреда другоразредне племиће или чиновнике, који као да су били намерили да своју „паланачку" озлојеђеност што скупље откупе новцем. Стога је каткад мучно читати сачуване бележнице београдског митрополита Мојсија Петровића и његовог наследника Вићентија Јовановића, без сумње најмоћнијих и најутицајнијих Срба, који нештедимице и на сваком кораку деле жељени мито и напојнице. Сам појам мита као да је у оно доба имао отменији призвук, будући да га поменути црквени пастири бележе речју „дишкреција". Тако је поводом одужелог боравка неке „депутације" у Бечу, која је тамо отишла народним послом, митрополит Вићентије Јовановић закључио да им нема смисла даље остајати, „а камо ли (делити - П.Б.) толику дишкрецију". Такође у свакодневни трошак било кога ко је хтео да код царске администрације нешто заврши треба урачунати „вајнгелд" и „тринкгелд", то јест напојницу за вино или пиће, што је било, спрам положаја примаоца, само скромнији облик мита. Колико је ова неутажива властодржачка жеђ за новцем била становницима на штети, толико је и често имала својих предности. Рецимо, положај градских Јевреја, ако би се на уму имали сви прописи који су се на њих односили, требало је да буде несносан, али није забележено да је јеврејска заједница икада била истиснута из економског живота Белиграда. Разлог вероватно делом лежи у томе да се „јаснејши принц" Александар Виртембершки толико задужио код пребогатог варошког Јеврејина Самсона Симса, да је Дворски ратни савет у Бечу, у чијем су надлештву били војници царевине, издао нарочито одобрење да шест година споменути припадник Аврамове вере има право, уместо принца, примати његову плату. („Јаснејши принц" имао је као Председник администрације годишња примања од шест хиљада форинти, док се понајбоља кућа у немачком делу Београда могла купити за десет.) Ова раширена административна болећивост спрам новца била је позната и најимућнијим Србима, који су се њоме, без сумње, користили, па су тако наши „терговци от лађа", то јест они који су се бавили куповином и продајом на велико, уз „дишкрецију", „вајнгелд" и „тринкгелд" све своје послове умели повољно да заврше. Једном речју, новцем се, у ондашњој Србији, могло готово све израдити. (То слабо да је било од помоћи служинчади или надничарима, који су примали 20-40 форинти на годину.) 
     Отуда, дакле, не чуди да су у српском насељу испод бедема најбоље куће градили исти они из монархије дошавши зидари, који су и у дунавском делу вароши, где су живели најимућнији и повлашћени грађани Белиграда, саздали многа здања, торњеве, болницу, сиротиште, пожарну кулу, школу и, надамо се, ону споменуту „еспланаду". Уосталом, њихова немачка имена изриком су споменута у неким сачуваним уговорима и исплатним списковима, када је грађен никада до краја завршени митрополитов нови двор или, верујемо, нека од кућа за господара Луку Ћурчију, трговца 4f4b726a.jpgМаксима Хаџи Петровића или бакалина Петра Јоцкова(ића). У историји претеклим документима ово двојако записано презиме бакалина Петра, указује да се у то доба међу тамошњим Србима почиње устаљивати стално презиме - а не бележење становника именом и по патрониму, занату или каквој одлици (Ђорђе Чизмаџија, Марко Комшија, Сава Лагарија) - што је претходно било уобичајено само код најугледнијих српских породица. Таквих је, у Доњој Српској Вароши, било подоста, и отуда се дâ веровати како је у том подграђу Белиграда било исто толико за углед сазиданих кућа, мада оскудни подаци и речи неких историчара томе противрече, говорећи у прилог мишљењу да се за све време трајања царске власти ту, у градњи, тек нешто даље одмакло од уобичајених црта источњачке касабе. Ипак, на сачуваном цртежу Београда француског сликара Николе Франсоа де Спара из 1738, који даје слику града из правца Ташмајдана (на левој страни приказа је Доња Варош, на десној досељенички Карлстал), јасно се виде масивне српске куће на спрат са колским пролазом у приземљу, док немачко насеље у њима приметно оскудева. Како год било, тешко је замислити да су се угледни и богати Срби досељени у варош из Будима и немачког дела Београда, били решили да се у својим новим домовима лише удобности на коју су свикли.
     Можда данашњим београдским подстанарима за малу утеху може послужити податак да један ондашњи попис каже како је готово половина становништва у српској, а вероватно и немачкој вароши, живела „под кирију". Свеједно, Белиград је и онда умео то да надокнади: оставивиши по страни оне многобројне кафане, које барем војницима дођу као део ратне спреме (не треба заборавити да са селилачким милитарним занатом иде једна особита врста жена, на коју се вероватно482px-1684_Carl_Alexander-1.jpg митрополиту Мојсију Петровићу тужила немачка администрација, због жалосних случајева дављења новорођенчади, „порождениа... <...> ... и инихних неподобности" у његовој пастви), дакле намерно заборавивши гостионице, механе, „чукулад", кафу, све могућне врсте кобасица и пецива из 36 пекара, заборавивши на калдрмом дотеране улице, оргуље у катедралној цркви, јавна купатила, прескупе миришљаве воде („ђулсује"), па чак и зоолошки врт у власништву „јаснејшег" и претенциозног принца - ипак се, у престоници, уз тек нешто мало новца, могло уживати макар у пијаци. Тамо је било сваковрсне свеже рибе, вероватно поскупе у данима поста, којег су се тада сви држали, па чак и морске и „оботница" и кавијара, али и лимунова, поморанџи, маслина, сувог грожђа, пистаћа, смокви, пињола и урми, разне дивљачи, домаћег воћа и свих производа од млека, па и паремезана, неког холандског сира и путера, те вина, ракије и, наравно, пива. Када се погледа пребогати списак свих намерница које су се у оно доба у граду могле набавити, није ни чудо да су француски и немачки кувари неретко били чак и плаћенији од високих официра. Не желећи да заостају за дошљацима, са митрополитовог двора једне су године за „трактацију" (гозбу) од самог принчевог личног посластичара наручили колаче, за шта су на крају, уз расправу, морали да дају две и по годишње плате тадашњих српских учитеља. Староседеоци су се, тих година, много чему научили.
     А путници који су пролазили Београдом мора да су дуго по одласку памтили бедемима изломљене обрисе града, нарочито поглед на њега с река, тако да један хроничар оног доба усхићено записује да престоница, издалека, наликује „некој огромној и отежалој звезди, прилеглој на кратки одмор". На супротној страни намернике је у град уводио Цариградски друм, право кроз Виртембергову, доцније Стамбол капију, која је имала посебно засвођене пролазе и за пешаке и за кола. Тај главни улаз у варош, са кратким мостом изнад оштрог шанца, могао је истовремено да прими мало одељење војске, и налазио се на простору испред данашњег Народног позоришта. Само којих педесетак метара даље, од ресторана Руски цар до Змај Јовине улице, некад се ширила касарна названа опет по Александру Виртембершком. (Овај, учтиво речено, живописни „принц", чудесно је до 1733. опстајавао у својој служби, јер је због проневера државног новца и учесталих жалби самих немачких чиновника, у више наврата морао да се правда у Бечу, али положај му је, осим давно прошавше вој6314ea0d.jpgничке храбрости, чувао и његов некадашњи командант, моћни Евгеније Савојски, по коме су, уосталом, чак три сина Председника администрације добила име.) Александрова касарна, дакле, о којој се нашироко причало, протезала се својом дужом страном садашњом Кнез Михаиловом улицом и била је без премца највећа зграда у вароши, са три велика унутрашња дворишта. Историчари који су, с правом, пребројавали њене велике прозоре, и погрешно утврдили да их има 312, нису то чинили усамљено задивљени њеном величином. Са жалостивим тоном тих се многобројних окана и горостасног здања својим речима сећа и непознати песник после поновне пропасти српске престонице - „Колико је у години дана, толико је на њима окана" - али очигледно сазнајући о њој, временом и даљином стран, тек из сетних предања, јер иначе у цитираној поеми Историја београдска не би направио грешку тврдећи да су та непрегледна прозорска стакла носила „принципови двори". Путничко и историјско памћење каткад се, не знајући једно за друго, срећу. Ипак, понеки пролазник кроз Белиград као успомену на њега носио је само неопевано сећање на један баштенски рибњак и стабла лимунова сред митрополитовог двора.
     После неспретног и неуспешног вишегодишњег похода на Турску, 23. јула 1739, битком код Гроцке пресудно је поражена хабсбуршка војска, а истог месеца „агарјанске" чете стале су саd393898f.jpg Врачара топовима тући Београд. Царска предаја, то јест мир између Турске и Аустрије, потписан је тек коју недељу касније, и по њему су се до лета следеће године из Белиграда морали повући све јединице монархије. Још пре њих католичко и православно становништво стало је напуштати град, у страху од сурове и тешке одмазде коју је преостала „краљевска Србија" већ окусила. Многи имућни српски варошани добегли су до Новог Сада и Земуна. Бедеми и утврђења, осим оног унутрашњег - калемегданског, по мировном споразуму требало је да сруше исти они који су их градили, и тај тегобни посао завршен је у предвиђеном року. Када су Турци поново ушли у град, некадашње џамије који су за доба Карла VI постале цркве, опет су постале џамије.
     И Луна је опет царовала...



Komentari (180)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

topcat topcat 01:18 21.02.2009

Aha!

see you soon (dok procitam!)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:21 21.02.2009

Re: Aha!

Словкај, словкај, Висока Мачко. Иоанко ти све боље иде ;-)
topcat topcat 02:07 21.02.2009

Re: Aha!

Ma ne bi vjerovao.
Bez pauze, a sa samo 2 nebuloze:
bojna umjesto vojna
& tukli toNovima umjesto topovima!



haylee haylee 11:01 21.02.2009

Re: Aha!

Hej, da li portret 'njegove jasnosti' još nekog podseća na našeg ministra ekonomskog... isti taj... kako rece, nemarni pogled... :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:11 21.02.2009

Re: Aha!

Његова "јасност" је од немачке лозе; био је протестант, па је зарад каријере, што је била честа појава у оно доба, прешао у католичанство.

Док сви наши се, барем, чврсто држе својих "очинских" вера...
reanimator reanimator 01:18 21.02.2009

...

prvipreporukakonačnohaos!
Odoh na čitanje, vraćam se u utorak
EDIT E jbg :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:23 21.02.2009

Re: ...

reanimator
Odoh na čitanje, vraćam se u utorak

Ех, тек да знаш да сам текст скратио...
Budimac Budimac 01:58 21.02.2009

Re: ...

Ех, тек да знаш да сам текст скратио...

Šta učini Pedja? Pa zašto? Mani se obzira prema onima sa koncentracijom vinske mušice!
Ovo je uživanje čitati i ja bih još!

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:08 21.02.2009

Re: ...

Него, стварно, Бојане, јесу ли твоји Будимци Будимци из Београда или Будима?
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:21 21.02.2009

Re: ...

Честитке, Предраже.

Мада, у овом случају, честитке би требало да иду нама, јер коме иде поклон томе требају ићи и честитке.
Budimac Budimac 02:21 21.02.2009

Re: ...

Него, стварно, Бојане, јесу ли твоји Будимци Будимци из Београда или Будима?

O našem poreklu ima više teorija, ali nijedna nije vezana za Beograd. Čudno i interesantno postoje dva brda na nekih desetak km razdaljine sa tim imenom. Jedno u Hrvatskoj, drugo u Hercegovini.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:28 21.02.2009

Re: ...

marco_de.manccini
Честитке, Предраже. Мада, у овом случају, честитке би требало да иду нама, јер коме иде поклон томе требају ићи и честитке.

Марко, сердаре;-) и поклони се умеју наплатити.
nicolaus_liesinich nicolaus_liesinich 04:42 21.02.2009

Re: Budimci

Budimci su najverovatnije dobili ime po poreklu iz "Budima Dola" u CG, ili imaju neke veze sa Budimljem kod Visegrada (malo verovatno):

"Dedijer, u "Hercegovini", navodi da je familija Bašice u LJubinju naseljena oko 1800. godine iz Budima Dola, u Crnoj Gori. Slave Mratindan". Tvoji su verovatno otisli sa velikom seobom iz tog Budima Dola.
myredneckself myredneckself 09:36 21.02.2009

Re: ...

Ех, тек да знаш да сам текст скратио...

Ех, баш сам уживала...али наше за кратко бејаше...
"У години колко је тједана
толко има у мене окана"
(на посао...немам никог да му дам дишкрецију, да то уради за мене)
PS
Честитке!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:00 21.02.2009

Re: ...

myredneckself
(на посао...немам никог да му дам дишкрецију, да то уради за мене)
PS
Честитке!

Фала ти на честиткама.

Само пази: са дишкрецијама треба дискретно.
Unfuckable Unfuckable 01:24 21.02.2009

Da li me moje ćorave oči varaju...?

štajeovokojeovo ?
moderacijo ?
(jesam rek'o lepo da će pasti ...disertacija...)

Научивши се проводу, овај се момак ипак негде научио и писмености

hvala, hvala....

dobro došao
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:34 21.02.2009

Re: Da li me moje ćorave oči varaju...?

Unfuckable
dobro došao

И ти код нас у град: Willkommen!
Unfuckable Unfuckable 01:42 21.02.2009

Re: Da li me moje ćorave oči varaju...?

Willkommen!


?

sad još Budimac da uleti sa turkische

ps : zašto mi na pamet pada Budimatz...
constrictoria92 constrictoria92 03:50 21.02.2009

Re: Da li me moje ćorave oči varaju...?

Dobra mi je dioptrija - to jesi ti!
Hvala moderacijo!!!!!!

Hvala i tebi na ovom tekstu. Uživah čitajući i... malo mi je. Ja bih još, ako se može.


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:27 21.02.2009

Re: Da li me moje ćorave oči varaju...?

constrictoria92
Ja bih još, ako se može.

Бојим се да су ове, у тексту споменуте војске мало престареле. Да ипак потражимо неког млађег. И неког новог. А не да нам стално исти долазе. ;-)
mirelarado mirelarado 01:47 21.02.2009

Белиград некад и сад

Дочекасмо и овај диван текст, Предраже. Помало ти завидим што си заронио у историјске списе из 18. века, а захваљујући томе сазнајемо много о Белиграду за хабсбуршке владавине.
Како ме је живот везао за први калемегдански прстен, сада ћу другим очима гледати улице којима пролазим, а одмах могу рећи да се мешавина језика и народа из свих крајева света вратила барем у овај део града. Свашта ми је на уму поводом овог текста, па и то одакле потиче традиција обавезне напојнице ("тринкгелд", "вајнгелд" ), о "дишкрецијама" да и не говоримо.

П. С. Изузетно ми је драго што си сада ВИП аутор, за многе од нас си то одувек и био.
Unfuckable Unfuckable 01:54 21.02.2009

Re: Белиград некад и сад

mirela....
а одмах могу рећи да се мешавина језика и народа из свих крајева света вратила


sve što ja izlupetam,
ili zbog osvedočenih momentalnih manjkavosti upropastim
mirela, strpljivo i polako... upristoji
...kao Beograd
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:55 21.02.2009

Re: Белиград некад и сад

mirelarado
Свашта ми је на уму поводом овог текста

И мени је било, док сам га писао... Рецимо, кад сам спомињао пиво и маслинке сетио сам се... знаш већ кога. Сврати, ипак, и сутра, јер биће осим ове "историјске" прозе такође и "историјске" поезије. И то по слуху ВП-а и блоговског Алије.
mirelarado mirelarado 02:05 21.02.2009

Re: Белиград некад и сад

mirela, strpljivo i polako... upristoji
...kao Beograd


Само изгледа тако, Анф, зато што сам пажљиво прочитала текст, од А до Ш, сећаш се? :))
mirelarado mirelarado 02:15 21.02.2009

Re: Белиград некад и сад

mirelaradoСвашта ми је на уму поводом овог текста
И мени је било, док сам га писао... Рецимо, кад сам спомињао пиво и маслинке сетио сам се... знаш већ кога. Сврати, ипак, и сутра, јер биће осим ове "историјске" прозе такође и "историјске" поезије. И то по слуху ВП-а и блоговског Алије.


Свакако ћу свратити, уживам у овом прозном излету у прошлост и радујем се поетском наставку.

Уз званични немачки, у царским црквама богослужбени латински и неизбежни језик већинског становништва у држави - српски, каткад се у граду могла чути вавилонска пометња наречја, и није чудо да су „толмачи" (преводиоци) били веома добро плаћени.


Ех, овде сам дубоко уздахнула. Понешто се ипак изменило и... на горе. :))
Budimac Budimac 02:01 21.02.2009

Antologijska rečenica

Када ослобађају туђе војске, с њима долази и туђа слобода.

Ninoslav Randjelovic Ninoslav Randjelovic 02:06 21.02.2009

Kuca na sred puta

Ovaj Beligrad nas.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:10 21.02.2009

Re: Kuca na sred puta

Kuca na sred puta

Тако је. Једино што се неки пут човек од гостију умори.
taube taube 02:07 21.02.2009

,

lep tekst-doprinos boljem poznavanju istorije beograda
odlično sagledan jedan period austrijske vlasti u beogradu.
preporuka
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:13 21.02.2009

Re: ,

Захваљујем.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:08 21.02.2009

Kad je BG bio slobodan?

je l' ima dana da mi nismo bili pod nečijom okupacijom?

simpatičan tekst, pojedini likovi podsećaju na likove iz Kafkinog "Zamka", na one pomoćnike što su kao prijatelji K.-ovi, a ustvari doušnici...


interesantno je i to da su otomanske vlasti stalno podvrgavale srpske sužnje nekim odmazdama i brutalnostima....
i zanimljivo je da se pozivamo na neko evropsko poreklo, a bili smo sužnji pod tom čizmom, dobro osim nekolicine bogatih porodica, ali većina, sužnji, kalfe? kada se počela razvijati lokalna aristokratija (ako izuzmemo Prečane), uzev u obzir da je većina populacije bila seljačke naravi? u Aleksovo doba?

edit: nego, šta bi pobednicima da nas ne nazovu Titovgrad, ili Mošepijadograd?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:39 21.02.2009

Re: Kad je BG bio slobodan?

uzev u obzir da je većina populacije bila seljačke naravi? u Aleksovo doba?

Тачно, били су сељаци... Али једнако такви били су и немачки досељеници. Српски купус на пијаци није коштао ништа јефтиније него немачки. Паре су се, под једнаку камату, могле позајмити било досељенику било староседеоцу. (Узгред, у митроплитовом двору на попису подрума налазе се и каце са киселим купусом, а види се и по благајничким исплатама да су неког момка најмили да га цео дан крижа. Значи, биће да је било и рибанца.;-) Једино је пореска политика фаворизовала поданике монархије, али се то могло превладати.

Када је Србима зафалило пара за грађење цркве у Савској вароши (ако се добро сећам), позајмицу им је дао доктор Хок, за кога мислим да је пореклом био Ирац. Митроплит Вићентије имао је шестопрег и кочије достојне најбоље немачке господе, као и неки српски трговци.

Проблем је што је тадашњи буџет Србије знатно јела корупција и војна потрошња, као и прекомерни намети. Свеједно, када је зафалило пара за довршетак Калемегданске тврђаве, сам папа је покрену акцију у којој је скупљено 2.000.000 форинти.

Свега ту има.
bindu bindu 02:19 21.02.2009

.


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:28 21.02.2009

Re: .

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:59 21.02.2009

Re: .

bindu
Par godina za nas


Пар стотина, Бинду. Но ионако чекамо да се доврхуни време ;-)
bindu bindu 03:18 21.02.2009

Re: .

Predrag Brajovic
bindu
Par godina za nas


Пар стотина, Бинду. Но ионако чекамо да се доврхуни време ;-)


?
Unfuckable Unfuckable 03:29 21.02.2009

Re: .

samočekamdaprođe, samočekamdaprođe ?
mirelarado mirelarado 03:51 21.02.2009

Re: .

mirelarado mirelarado 04:48 21.02.2009

Re: .

topcat topcat 02:20 21.02.2009

S turistickog gledista...

ne znam kako vam stvarno izgleda tekst buduci da ili zivite u Beogradu ili ga jako dobro poznajete...
Mozda sam promasila stoljece...ali mi je - kao totalnom turistu (koji nekim cudom razaznaje imena ulica) - grad nosio duh vremena koji je opisan u tekstu. Vjerujem da je nekom Beogradjaninu, opterecenom svakodnevnicom, tesko shvatljivo da je njegov grad nekom...egzotican...

edit: hej, pa na naslovnici si!
Cestitam!


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:31 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

primamljivi Orijent
topcat topcat 02:33 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Srđan Fuchs
primamljivi Orijent

Nisam ga dozivjela tako "orijentalnim" kako se reklamira.
Sjeciste kultura, svakako...ali nije egzoticno samo nesto sto je na istoku.
Unfuckable Unfuckable 02:34 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

što bi Pesnik rek'o ?
"...stajao sam na peronu
ljeta gospodnjeg
moglo je biti prošlo stoljeće
"
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:36 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

pa nas Sava i Dunav dele od Zapada, my dear... vi'š da nam se ovi Habsburžani nisu zapatili ni 3 banke godina...

nego, ja lično mislim da je ovo jedan od top3 teksta koji su se ikada pojavili na blogu, ako ne i najbolji...

valjda će se setiti Pređe na Dan B92...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:40 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

edit: hej, pa na naslovnici si!

Па ја сам мислио да сам ја код тебе одувек на насловници?
mirelarado mirelarado 02:41 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Sjeciste kultura, svakako...ali nije egzoticno samo nesto sto je na istoku.


Сви странци са Запада, које познајем, доживљавају Београд на сличан начин као ти. А многи га и заволе, и то истински.
topcat topcat 02:44 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Predrag Brajovic
edit: hej, pa na naslovnici si!
Па ја сам мислио да сам ја код тебе одувек на насловници?

o-ho-ho...
pa kod mene jesi u VIP-u, naravno.
Ali sam kasnije skuzila & obradovala se da si i u sluzbenom VIP-u (ta tko sam ja?).

Unfuckable Unfuckable 02:44 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

.ali nije egzoticno samo nesto sto je na istoku.

tačno
NBG je zapad
topcat topcat 02:52 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

mirelarado

Сви странци са Запада, које познајем, доживљавају Београд на сличан начин као ти.

Pa ne bih se bas stavila u strance sa zapada.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:53 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Srđan Fuchs
valjda će se setiti Pređe na Dan B92...

Добићу колајну ;-) А уручиће ми је Topcat.
topcat topcat 02:56 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Predrag Brajovic

Добићу колајну ;-) А уручиће ми је Topcat.

Au. Kad je to?
Ono...da se stignem pripremiti...
mirelarado mirelarado 02:58 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Pa ne bih se bas stavila u strance sa zapada.


Ни ја те не бих сврстала међу њих, видиш како читаш ћирилицу "као матора" . Само си Београд доживела слично као западњаци.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 03:01 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Unfuckable
tačno NBG je zapad


ma ajde, molimte, EnBiDži je počeo da izgleda ko Štutgart neki...
topcat topcat 03:08 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Srđan Fuchs

ma ajde, molimte, EnBiDži je počeo da izgleda ko Štutgart neki...

NBG (nama turistima) izgleda kao i svaki drugi kvart sa neboderima i betonskim zgradurima s podnaslovom "sjecanje na komunizam i socijalisticko samuopravljanje". To se ne racuna.
Unfuckable Unfuckable 03:10 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

pusti ti na šta je počeo da liči
kompas, Srđane...
kompas
NBG je zapad Beograda
tu zalazi Sunce
(i, ponekad se ne vraća)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 03:13 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

topcat

Srđan Fuchsma ajde, molimte, EnBiDži je počeo da izgleda ko Štutgart neki... NBG (nama turistima) izgleda kao i svaki drugi kvart sa neboderima i betonskim zgradurima s podnaslovom "sjecanje na komunizam i socijalisticko samuopravljanje". To se ne racuna.


meni NBG izgleda kao ulazak u neki Karlsrue ili Lajpcig...
dunja73 dunja73 03:24 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

I Zapadna Morava
topcat topcat 03:38 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

Ma isto izgleda o's (redom) Varshava, Prag, Zagreb ili Peking


Centar krasan, a okolo - vec sto nam je borba dala...
Unfuckable Unfuckable 03:49 21.02.2009

Re: Fuchs gledista...

meni NBG izgleda kao ulazak u neki Karlsrue ili Lajpcig...

manje zaletanja
više odmerenosti - kad Jakaotakav apelujem
(gde ti blog, btw - kad smo već kod zaletanja?)

NBG jeste sigurno najružniji deo večitog Beograda
ali je njegov deo

a BG
nije Lajpcig
topcat topcat 03:56 21.02.2009

Re: Fuchs gledista...

Unfuckable

NBG jeste sigurno najružniji deo večitog Beograda
ali je njegov deo

Prilikom citanja uvodnog teksta, NBG mi ni jednom nije pao na pamet - tako da se moj komentar na to ne odnosi. Nisam sagledala BG u celini!
Sta's ...glupi turist!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 04:00 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

topcat
Ma isto izgleda o's (redom) Varshava, Prag, Zagreb ili Peking
Centar krasan, a okolo - vec sto nam je borba dala...

Истина. У последње време нешто сам чешће ишао у Загреб, и подсетио се да Нови Загреб изгледа, на жалост, исто као и Нови Београд.

А што се тиче борбе... Белиград је несравњено више пута био сравњен од ЗГа, те једино зидине оне дунавско-савске Тврђаве претрајаше. Требало би и да је у Грачаничкој улици број 10 сачувана усамљена зграда из доба "јаснејшег принца" Александра.
crossover crossover 04:32 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

topcat
Ma isto izgleda o's (redom) Varshava, Prag, Zagreb ili Peking

Има једна мала али значајна разлика.
На Новаку се игра најбољи баскет на свету.
bauer. bauer. 04:56 21.02.2009

Re: S turistickog gledista...

tačno
NBG je zapad

tačno. a pančevački rit i okolina su centralna evropa, sa sve mirisom carevine. to se oduvek znalo.
vishnja92 vishnja92 08:07 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

На Новаку се игра најбољи баскет на свету.

i jos ponesto...nemoj da mi dirate nbgd kad ga vec diraju oni.
hoce da ga naprave na nista.

Predrage, :)))
sybil sybil 09:09 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

moja majka zivi na novom beogradu. kada joj kazemo da bi bilo dobro da se preseli u srecniji deo grada ona se buni, ne ja ovde imam svoj ritam, imam svoju pijacu, svoje kartanje sa komsijama, svoje prijatelje za pozoriste i sta ces vise.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:46 21.02.2009

Re: Fuchs gledista...

Unfuckable
(gde ti blog, btw - kad smo već kod zaletanja?)



pa, objasnili ljudi (ljudica) u čemu je stvar - problem sa registracijom domena... na trenutak sam pomislio da je sav Dejanov trud otišao ulud.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:51 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

crossover
На Новаку се игра најбољи баскет на свету.

Шта да ти кажем, кад знаш: мој највећи спортски успех је што сам на НБГД-у одиграо неколико баскета са Прајом у тиму! (Или је он са мном ;-)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:54 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

vishnja92
[Predrage, :)))

Вишња, (нашао сам по повољној цени овај електронски букет :)))
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:15 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

sybil
moja majka zivi na novom beogradu.

У ондашње доба до будућег Новог Београда водио је понотонски мост на Сави (види се његов положај на оном приказу битке из 1717), који је и више од пола километра био ишао на дрвеним стубовима изнад мочварног тла.
Unfuckable Unfuckable 12:14 21.02.2009

Re: Guide to NBGD

У ондашње доба до будућег Новог Београда водио је понотонски мост на Сави (види се његов положај на оном приказу битке из 1717), који је и више од пола километра био ишао на дрвеним стубовима изнад мочварног тла.

pa ti posle kaži da NBG pipl neima avanturizma u sebi
dunja73 dunja73 02:43 21.02.2009

savrseno

Kao prvo - tekst je savrseno napisan .
Kao drugo - slike su odlicno " upasovane" .
Taj tekst bez citanja vec poseduje lepotu .
Izuzetno .

Ja bih jos nesto dodala , sto sam negde nekad citala , bas iz ovoga perioda Beograda . Muzika i ples . U tom periodu Beograd postaje grad u koji se dolazilo " na uzivanje u muzici" Cak i sa dalekoga severa obicni i uticajni ljudi ne bi propustali uzivanje u muzici i plesu , i uopste " drazima " nocnog zivota koji je u tom vremenu bio sinonim Beograda ..

ps Ono sto mi zovemo danas " kacenje vesa"
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:51 21.02.2009

Re: savrseno

dunja73
Muzika i ples . U tom periodu Beograd postaje grad u koji se dolazilo " na uzivanje u muzici"

Тачно, Белиград је био славан с музике, плеса и провода. Само... има једна зачкољица. Гувернер Александар је имао обичај да скупо наплаћује улазницу за бал, а грађани су били у обавези да му присуствују, јер их је лично биргермајстер позивао. А и он сам је био присиљен да то ради.

Гувернер Александар је највише волео лов (уз паре, нормално), али, како кажу неки извори, био је и склон пићу. Ја сам, скидајући слике са нета, на овој његовој запазио црвен носић... Сликарева освета?

Такође је још у оно доба био направљен официрски дом, за, јелте, забаву...
dunja73 dunja73 03:14 21.02.2009

Re: savrseno

Bas u gradu u kome zivim ,Ulmu , postoji na jednoj istorijskoj kuci u centru grada , grubo naslikan Beograd iz 1717 . Tada vec Ulm , kao brodograditeljski grad , pravi te cuvene " Donauschwaben" skele ( brodove) za transport Dunavom . Cilj tih godina je bio Beograd , a tek kasnije Banat onima koji su se odlucili za bavljenje poljoprivredom ...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 04:33 21.02.2009

Re: savrseno

dunja73
Cilj tih godina je bio Beograd

Сасвим разумљиво, јер је ту на делу била колонијална политика. Царски дођоши су, наиме, имали право да без плаћања добију велико имање (оранице+ливаде+виноград), као и слободну сечу дрвета (била под контролом Администрације, једно време је управник тадашњих Србијашума био неки царски капетан Карло Перкаци, бивши робијаш, иначе са Рацима на нож, још за свог боравка у Будиму). Досељеници су тек 10. године плаћали пун износ пореза, што их је у Србију и доводило. Иста ствар је била и са католичким свештенством, које је било подстакнуто заиста великим обећаним годишњим примањима: 300 форинти. (Да би се имао увид колико је то пара, ево примера: кућа једног српског капетана цењена је у његовом тестаменту 500 форинти.) Чак је, на крају, испао проблем са папинцима јер их је превише дошло, те су царске власти морале да реагују и смање њихов број.
dunja73 dunja73 05:09 21.02.2009

Re: savrseno

U to vreme je Nemacka prezivljavala "krizu gladi"
To je najgora kriza od svih kriza koje ce kasnije uslediti .
Beograd i okolina je " obecana zemlja" (Paradies)
Njihova sela koja su kasnije podignuta imala su urbane planove i
organizaciju ,sistem kreditiranja ,poreske olaksice(slicno danasnjem vremenu) ..Naravno , mora se
pomenuti i marljivot dosljaka ,bez toga -nista
I oni ( U Vojvodini) jako brzo odudaraju po imetku od sredine...etc..

It is beautiful to know.
Thank you very much.
trener92 trener92 04:17 21.02.2009

A meni je neko

od ovde prisutnih rekao (jednom prilikom) da pišem "Rat i Mir": ( zna se ko,šala naravno )

Dugo nije bilo, ovako nešto dobro,( bar, za mene) na naslovnoj strani) .Bilo je pravo uživanje pročitati .

Hvala
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 04:18 21.02.2009

Re: A meni je neko

trener92
Hvala

Хвала прегалачкој ноћној смени, оне Американце у то не рачунам ;-) И пуштај музику, тренеру!
topcat topcat 04:30 21.02.2009

Re: A meni je neko

Dada...daleko je Amerika.
niccolo niccolo 09:38 21.02.2009

Re: A meni je neko

Dugo nije bilo, ovako nešto dobro,( bar, za mene) na naslovnoj strani) .Bilo je pravo uživanje pročitati .

Potpisujem. Bravo Predraže
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:17 21.02.2009

Re: A meni je neko

niccolo
Bravo, Predraže

Захваљујем, Никола ;-)
trener92 trener92 17:28 21.02.2009

Re: A meni je neko

Predrag Brajovic
trener92
Hvala

Хвала прегалачкој ноћној смени, оне Американце у то не рачунам ;-) И пуштај музику, тренеру!


Napravio sa veliku, kardinalnu" što bo rekli grešku!!!
Evo, Kada vidim da je gordanac, ili prof.nsarski postavio tekst, onda izrvršim neophodne pripreme, da bih bio spreman za "čitanje" njihovih tekstova ( što podrazumeva ostajanje po par sati , naravno uz čitanja, pažljivo, i komentara. Te pripreme podrazumevaju
pod
1 obavezno sledovanje suve hrane ,
2, neizbežna čuturica sa vodom ( poželjna vatrena )
2 topla preobuka ( kada je ovako hladno
Ima još...da ne navodim, Kao kad ideš tamo gde ti je najbolje, na pecanje. I na kraju shvatiš da si uživao u svemu i naravno koliko je vredno ono što si tu "upecao". A nikada ne dođeš praznih čuvarki, uvek ima vrednog ulova.
A kod tebe sam došao potpuno nepripremljen. Ali sledeći put , nema iznenađenja ( iako je i ovde bio( bogat ulov)
U to ime , jedna , možda prigodna pesma , uz tvoj blog, red je doći u goste sa poklonom, a šta bi ja drugo nego ovako nešto,




gordanac gordanac 17:59 21.02.2009

e,

..trener, svaka čast kako si "opravio" ovaj klip! :))
evo, umesto hvala za užitak slušanja i gledanja još malo:



Belgrade Blues

A theme cue from the movie "The Optimists", directed by Goran Paskaljevic. Music composed by Aleksandar Simic, and performed by "Aleksandar Simic & The Seraphim" (Violinist: Milos Petrovic)

...i još jedna sjajna muzika:



Aleksandar Simic: Tango for Her
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:17 21.02.2009

Re: e,

Горданац, Тренеру, има обоје да вас банујем због прекомерног труда уложеног у читање и сакреирање блога!

Зар ви, људи, не знате да је субота, дан када се не ради... :))))
gordanac gordanac 18:41 21.02.2009

Re: e,

Зар ви, људи, не знате да је субота, дан када се не ради... :))))

Pa, moramo da radimo kad ti je tekst - kratak.
Saću tek da ti dodajem - mape, razne.
A ti - banuj, slobodno! E, da će nam biti prvi put da smo najgori od sve dece! :))

p.s.
...има обоје да вас банујем због прекомерног труда уложеног у читање и сакреирање блога!

Ne postoji takvo što kao "prekomeran trud", tako ja mislim i tvrdim.
mirelarado mirelarado 18:53 21.02.2009

Re: e,

Горданац, Тренеру, има обоје да вас банујем због прекомерног труда уложеног у читање и сакреирање блога!


Ето шта чини моћ. Тек што си је добио и већ би да је примениш. ; ))
trener92 trener92 21:55 21.02.2009

Re: e,

Pa, moramo da radimo kad ti je tekst - kratak.

Ja sam hteo da dodam , "kao malo duži grafit", ali hajde nema smisla, čovek je tek dobio VIP , pa da ne bude posledica

A ti - banuj, slobodno! E, da će nam biti prvi put da smo najgori od sve dece! :))


Ja već pravim transparente

"Banuj silo i nepravdo"

Saću tek da ti dodajem - mape, razne.


gordanac gordanac 22:28 21.02.2009

Re: e,

Ja već pravim transparente

"Banuj silo i nepravdo"

:))
Si ga vid`o, ha?
Napravi nam par rečenica teksta i onda očekuje da samo pohvalimo "kratku formu" i - ništa!
Jeste on "esej-majster", nema spora, ali i mi "kere varošanke" imamo šta kasti, jeltakotakoje
Evo i mapa, iz vremena u kojem se dešava "Putovanje u Beligrad", Austrija tog vremena i BG iz 1720...



(na mapi je upisano "Belgrade"



Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:53 21.02.2009

Re: e,

gordanac
Evo i mapa, iz vremena u kojem se dešava "Putovanje u Beligrad", Austrija tog vremena i BG iz 1720...

Ааааааах, дошла кера у авлију...!!!

Ух, што волим да исправљам: карта ти је добра, али овај твој назови приказ Београда из 1720 је у ствари шема битке из 1717!!!!!!!!!!!!!

Виде се понтонски мостови на мутно Дунаво куд је војска прешла, онај даљи од града је био код Вишњице. "Наше" војске било 110.000, а "њихове" 230.000 (у то је укључена турска посада на Калемегдану, њих 30 хиљада.) У боју погинуло по 4.000 на обе стране, што је за оно доба малициозно незнатна бројка. Само, треба замислити кад се оволике војске покрену колико ли су 'леба могле да поједу. (Не заборавити: стабализована Србија оног доба имала је 100.000 становника.) Стога је и наш патријарх молио Немце, кад су кренули у онај неуспешан поход на Турску који је водио у коначни пораз, да војска путује долином Мораве, јер су то били најплоднији и храном најбогатији крајеви.

П.С.
Осветих Словене.
Мада, тамо изнесено није у колизији са оним мојим, ал' да се не свађамо :)))))

gordanac gordanac 23:12 21.02.2009

Re: e,

Ааааааах, дошла кера у авлију...!!!

:)))))))))))))))))
sasvim je moguće da si u pravu
i zato umesto "tzvrtz!", evo izvora datuma:
(poslednja karta, s leva)
mapa 1720 ? :))

...a i meni se čini da se oko Slovena slažemo, ja imam spor sa "zvaničnim verzijama, raznim" (jednom sam o tome htela tekst sa naslovom "Hej, Sloveni!", pa sam, sasvim razumno - odustala, ma koliko građa bila "bajkoliko" zanimljiva, mislim da su "mitski slojevi" još uvek predebeli da bi se o drugačijim (maštovitim?) idejama moglo razumno razgovarati
gordanac gordanac 23:17 21.02.2009

Re: e,

...e, dupli komentar, izvinjenje
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:38 21.02.2009

Re: e,

gordanac
...e, dupli komentar, izvinjenje

Еееех, напокон имам прилику да неког обришем!
trener92 trener92 02:39 22.02.2009

Re: e,

Si ga vid`o, ha?
Napravi nam par rečenica teksta i onda očekuje da samo pohvalimo "kratku formu" i - ništa!
Jeste on "esej-majster", nema spora, ali i mi "kere varošanke" imamo šta kasti, jeltakotakoje


Neka si mu rekla gordanac, neka zna, Hvala gordana
bauer. bauer. 04:51 21.02.2009

Putovanje kroz vreme

BraJoviću, bravurozno. I ni malo mi nije bilo teško da pročitam. Dapače.

Данашњем би становнику можда узбудљивије било да се прошета по улицама некадашњег Белиграда


Jedino što me interesuje više od putovanja po svetu je putovanje kroz vreme. I u prošlost i u budućnost, po mogućnosti inkognito. Ovaj tvoj tekst mi dođe kao turistički prospekt za jedno takvo putovanje.

Baš mi je drago. Čestitam.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:58 21.02.2009

Re: Putovanje kroz vreme

bauer.
Jedino što me interesuje više od putovanja po svetu je putovanje kroz vreme. I u prošlost i u budućnost, po mogućnosti inkognito.

Ма, набавићемо и таква кола. Само да не лете
marta l marta l 06:06 21.02.2009

kapija il' kapidzik

beograd= kapija il' kapidzik, svejedno.. svasta je. i levo i desno i tamo i ovamo i istok i zapad sve zavisi odakle si dosao i u kom pravcu gledas. to je odlicna pozicija, zar ne.
Svasta prolazi, odlazi, dolazi. nesto zaostane. najbolje sto prezivi na toj promaji i ostane...svapski kolaci, recimo
BG je tata NY u stvari.

P.S.
e brajovicu, brajovicu (sto bi rekao onaj obesenjak) jos da nisi gubio vreme u matematickoj, gde bi ti bio kraj...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:01 21.02.2009

Re: kapija il' kapidzik

marta l
e brajovicu, brajovicu (sto bi rekao onaj obesenjak) jos da nisi gubio vreme u matematickoj, gde bi ti bio kraj...

Јес', ђавола... Онда не бих знао овако добро да сабирам порезе, плате, принчевска примања и папске донације у вези с Белиградом ;-)
vladimir petrovic vladimir petrovic 06:44 21.02.2009

Čestitke

Pridružujem se ostalima u iskrenim čestitkama što te, Predraže, čitamo na naslovnoj (VIP) strani.

Dobro odabrana tema za (slavan) start, koji je, verovantno ne slučajno, tempiran u sat posle ponoći jedne hladne, zimske noći, kako bi prvi posetioci bili - odabrani, pravi sladokusci, he, he, he...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:28 21.02.2009

Re: Čestitke

vladimir petrovic
Dobro odabrana tema za (slavan) start, koji je, verovantno ne slučajno, tempiran u sat posle ponoći jedne hladne, zimske noći, kako bi prvi posetioci bili - odabrani, pravi sladokusci, he, he, he...

Ипак је било случајно, после Феста.

Него, имам наставак оног: Поезија, чему? - сачекај само...
NNN NNN 06:49 21.02.2009

Obećanje

Rekao ti sam kod manccinija da ću da zakačim onaj klip što smo obojica tražili ("Narode moj" ), kad budem imao vremena.
Nemam vremena, al' VIP je VIP, čestitke!

Nisam stigao da ga pogledam, još , valjda je OK
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:34 21.02.2009

Re: Obećanje

Ала си ме обрадовао!!! Ево, осећам као да су ми дали дозволу да носим пиштољ: сад имам су чим да пуцам ако затреба! (Иначе, мало ти пуцкета снимак, али је О.К.:)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana