Bilo je proljece devedeset pete. Ne pamtim tacan datum. Samo znam da je bio maj. Ostalo mi je jos koji mjesec do mog 19. rodjendana. Kad sam se probudio iz dvonedeljnog sna, ili ti kome, nisam mogao da govorim, nisam nista video i nisam osjecao svoje tijelo. Jedino sto sam tad imao bile su misli.  Bio sam siguran u dve stvari; da sam ranjen tog prvog maja I da sam mrtav.

Vidis, govorio sam sebi i u sebi,  nije tacno da kad ljudi umru ostane samo dusa. Ostane, bar za neko vreme i misao. Prokletstvo ili ne, misao je jedino sto  ostaje covjeku u predvorju smrti.

Zadnje slike mog zivota iz tog prvomajskog jutra bile su slike krvi i uzasa. Vrisak  majke cija je petogodisnja cerka docekala smrt u  njenom  narucju. Vrelina vlastite krvi  pomjesana sa strahom od smrti ciji sam hladan zadah osjecao na licu.

"Postoji mogućnost da vaši sagovornici budu glupi, poput ovih koje ćete sada videti, pa razmislite kako biste ih intervjuisali" - rekao je i pustio studentima spot pesme o „ministrima budalama” (Ministry of Fools), koji je očigledno bio delo kućne radinosti.

Iz raznoraznih razloga, stvorila se potreba da nakon otprilike godinu dana, putujem u Zagreb. Tokom poslednje tri godine, dosta vremena sam boravio u Hrvatskoj radeći na filmu koji je konačno priveden kraju i sada je bilo neophodno da kao scenarista, asistent režije, pa čak i glumac, odgledam završnu verziju po ko zna koji put premontiranog filma. Bilo kako bilo, film je završen. I baš kada je završen, nekome je palo na pamet da ukine vize, problem koji nas je proždirao tokom tri godine muka.

Znate onaj vic: Kako je nastala Škotska? Tako što su Piroćanci proterali trošadžije.

Kroz viceve, a i mimo njih, siroma Piroćance bije glas da su cicije. Potpuno pogrešno. Kao neko ko je odrastao pored tatka mi Piroćanca, tvrdim vam pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću - Piroćanci nisu cicije. Oni samo imaju jednu veoma arhaičnu, ali u ovo naše potrošačko doba krajnje pohvalnu životnu filozofiju koja bi se mogla sažeti u dve reči:

NEMA POTREBE.

To je rečenica uz koju sam odrasla.

A to je, očigledno, i ideja vodilja ovogodišnjim maturantima iz Pirota, koji su odlučili matursko veče proslaviti u majicama i farmerkama (LINK). Razni motivi se citiraju kao objašnjenje, te hoće da poštede roditelje troška, te hoće da prikupe novac u dobrotvorne svrhe... A ja vam kažem: to je sve magla iza koje se krije duboka životna filozofija Piroćanaca, a koja glasi: NEMA POTREBE.

A Late Walk

When I go up through the mowing field,

The headless aftermath,

Smooth-laid like thatch with the heavy dew,

Half closes the garden path.

And when I come to the garden ground,

The whir of sober birds

Up from the tangle of withered weeds

Is sadder than any words.

Samo su dve stvari na svetu beskonačne, svemir i ljudska glupost, samo što za svemir još nismo sigurni - Albert Ajnštajn

Gledam natpise u našim elektronskim medijima i pročitam ovako nešto:

Spremni za smak sveta?

 Najzad! Budim se jutros, žena moja po Pavlovškolskom refleksu budna već od šest, šest i trideset, pije kafu u krevetu: Pogledaj kroz prozor, ako ga vetar već nije oduvao... Ustajem: Nije valjda? Gledam kroz prozor, beli se sve dokle mi pogled dopire. Uraaaaa, proderem se, jedva sam ga dočekao! Ovo moje dranje i izjava ako ne zvuče šuplje i lažno, zvuče u najmanju ruku, ravnodušno. I to samo kao početak. Psovke i bogoradanja sleduju tokom dana, što naglas, što mrmljajući sebi u bradu, što duboko u meni, u najtanijem delu moje persone.

Pre tačno 21 godinu Crvena Zvezda je u Tokiju, pobedivši čileanski Kolo Kolo sa 3:0, postala nezvanični prvak sveta u klupskom fudbalu.

Iz današnje perspektive to deluje skoro neverovatno. Ipak, zaista se desilo. Sjajna generacija.

established [ -st b l sh d]: brought about, set up or accepted; especially long established; "the established social order"; "an established precedent"; "the established Church"; accepted, traditional, conventional, historic, customary, time-honoured
Ustanovljeno: uveden, postavljen ili prihvacen; dugo uvrezen, zvanicno prihvacen; "uspostavljeni drustveni poredak"; "ustanovljen presedan"; "zvanicna crkva"; prihvacen, tradicionalan, konvencionalan, istorijski, obicajni, vremenski potvrdjen

emergent [ɪˈmɜːdʒənt]: coming into being or notice "an emergent political structure";

(fotografije ce nažalost izostati, iz razloga navedenih u prvom delu ovog posta)

Jedan od mnogih problema sa kojima se sreću stranci u Kini je internet. Kineska vlada ne samo što je zabranila pristup na preko dve hiljade sajtova, evropskih i američkih dakako, nego je i one koji su dozvoljeni veoma teško a katkad i nemoguće otvoriti budući da se i njihovo učitavanje ometa zavisno od trenutne političke situacije. Logiku po kojoj su neke veb-adrese dozvoljene a druge nisu, vide samo oni koji ih aminuju ili osuđuju na izganstvo. Primera radi, kako objasniti to da je Googlova galerija Picasa zabranjena dok je Flickr dozvoljen?

 Ja volim tvoje grudi. A sta ima lose u tome sto mastam o tebi? Bez uvrede, ja mastam te 

Samo da ih ne prejebu. Vodicu  te u Indiju da razgledas svet.

Ja volim tvoje grudi.. Bez uvrede, ja mastam te.

Hladne i cvrste. Oci u mraku. Bez uvrede. Ja, mastam te. 

Web sajtovi sa kvizovima za identifikaciju ptica nisu nikakva novost. Ono što jeste novost jeste sajt Bird Identification koji ima i verziju na srpskom - Prepoznavanje ptica.  

Nije vam bilo dosta Pata Kondela i njegovih ideja? Evo onda još malo.

Desilo nam se i da su nas uhapsili kad smo prolazili kroz Kragujevac vraćajući se sa jezera. Zaustavila nas je saobraćajna policija. Kao redovna kontrola, duvanje u onaj aparat za merenje alkohola. Onda se ispostavilo da uopšte nije to u pitanju, već da dolaze policajci u civilu da nas hapse. Mi pitamo: “Zašto nas privodite?”, oni kažu: “Ne, mi vas hapsimo”

izvor: Popboks 

                      Gospode Bože, kako je život lak kad ti ide lako, a kako težak kad ti ide teško! (F. Rot)

A da li taj pisac treba da piše i piše i piše, sve do poslednjeg daha, odnosno, narodski rečeno, sve dok ne otegne papke? Odgovor je: ne!

Da sada pređem na stvar. Ja sam Filip. Njuarčanin po rođenju. Jevrejin sam, naravno, ali iz srećnije generacije, koja nema mučne uspomene na glad i nemaštinu, nepripadnost i izdvojenost, kompleks inferiornosti i progone, i tako to.