Šarm el Šeik je jedno totalno sumanuto mesto za živeti. Ponekad mi se čini kao da sam deo nekog socijalnog eksperimenta. Populacija  je sastavljena od svih mogućih nacija, veroispovesti, starosnih dobi i socijalnih statusa.  “Starosedeoci” su oni koji su došli ovde pre 20-ak godina a pravi starosedeoci, beduini, su potisnuti u Sinajsku pustinju. Većina Egipćana koju viđam ovde je došla skorijih godina tako da nije retkost da “beli” starosedeoci znaju više o ovom mestu nego sami Egipćani. Ovde moram da napomenem jednu važnu stvar – Beduini i Egipćani nisu isto! Do skoro niko se nije rađao u Šarmu i niko nije sahranjivan u Šarmu. Porodilišta su počela da se otvaraju poslednjih par godina a groblje još uvek nije ni u kakvom planu.

Svaka sličnost sa odnosom današnje Nemačke i ondašnjeg Drittes Reich-a prema Srbima i Srbiji, u ovom blogu, je namerna.

I kalifornijski prorok Binarne biblije pre čevrt veka i današnji švedski misionari kopiranja propovedaju spas uz pomoć računara, nadahnuti rajskim voćem distribucije, prvi hardvera, a drugi internet podataka

Počelo je ovako: članovi švedske crkve kopirizma, koja ima hiljade aktivista i milione sledbenika, nadali su se da će ih službeno priznanje od strane države zaštiti od kaznenog progona zbog praktikovanja religije kopiranja, koja se u tri reči može opisati kao "copy, paste, amin". Za to vreme, vlasnici autorskih prava nisu prezali da ih jure kao licemerne fariseje, nazivajući ih piratima.

 или  oсвета је најслађа кад се сервира хладна!

 Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс

Ovo je prvi od tri dijela teksta kojeg sam pisao za Q-Sphere Portal. Prva dva nastavka će biti zatvorena za komentare. Cijenim da bi najadekvatnija kategorija za ovaj tekst bila neo kosmomitologija.

"Ništa se ne dešava slučajno, sve je sa razlogom i potrebom." - Leukip

 Fraktalna arabeska sa džainističkog hrama Dilwara u Mount Abu-u, Indija (1030. god.n.e.)

ili:

Su čim ćete pred Hilari?

Posle izdajničkog gesta bivšeg predsednika, sa Hašimom Tačijem se , po svemu sudeći, ipak rukovao i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. I to na nagovor i u prisustvu Ketrin Ešton. Na osnovu šturih saopštenja i onoga što su izjavljivali svaki za svoju javnost ostalo je nepoznato o čemu je razgovarano i da li je i šta dogovoreno.

Ali se zna da sledeće sedmice u Beograd dolazi Vilijem Hejg, a vrlo brzo i Hilari Klinton. Što nam kaže da nešto, ipak, jeste dogovoreno. Ili da će biti, ali ziher i brzo.

Ono što, međutim, pouzdano znamo jeste da se Platforma Srbije o Kosovu "brusi", što znači da je - nema. 

Urumci, 7-10. oktobar

Učitelji engleskog

Zavidim svima kojima je engleski jezik maternji jer u inostranstvu uvek mogu da rade kao učitelji. To nije nimalo lak posao, ali predstavlja sigurno parče hleba bezmalo svugde na zemaljskoj kugli. Pa ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Australijac žele da putuju a nemaju dovoljno sredstava, mogu da polažu testove za učitelja i da vrlo brzo dobiju zaposlenje. Radni staž učitelja obično počinju u azijskim zemljama ali već nakon dve godine mogu da iza beru drugi grad ili drugu zemlju – i tako na svakih nekoliko godina, dok im ne dosadi ili dok ne odluče da se negde skrase.

Zašto? Zašto baš mi, već dugo, pitamo jedno drugo, moja sestra K. i ja? Dobri smo ljudi, nikad nikom nismo zlo pomislili, kamo li učinili! Zašto se baš nama dešavaju ovakve grozote? Nekoliko puta prisutna srednja sestra, daje odgovor: Ispaštamo grehe nekog našeg pretka, ili predaka, šta drugo?

U narodu egzistira izreka: Samo neka ide po redu, misli se na umiranje, na smrt. Svi smo je više puta čuli a uglavnom su je izgovarali stari ljudi, ponajviše žene, babe. Dobro se sećam da je moja baba Ljubica, koja je inače poživela do stote godine, malo, malo, ponavljala: E što me bog ne uzme, no mi uzima unuke i praunuke!

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

"INSAJDER- PATRIOTSKA PLJAČKA"

Nakon godinu dana ozbiljnog istraživačkog rada redakcije Insajder - B92 saznali smo za beskrajne malverazacije sa novcem koji je Vlada Srbije svesrdno slala na Kosovo i Metohiju sa ciljem da koliko toliko, stvori relativno pristojan ambijent za naše sunarodnike koji žive „dole" i kojima je problem sve: od materijalne egzistencije i krova nad glavom do putovanja Pokrajinom i ispoljavanja elementarne nacionalne pripadnosti ...

 Autor: prof. Davor Džalto

(delovi preuzeti iz istoimenog rada objavljenog u: Kultura, 135/2012, 20-27)

Obrazovni sistem u Srbiji je u, tako reći, procesu neprekidnih reformi već dugi niz godina. Reforme i izmene se dotiču svih nivoa obrazovanja, od osnovnoškolskog do visokog. Stalno poboljšavanje funkcionisanja obrazovnog sistema i menjanje onoga što se pokazuje kao loše ili neadekvatno se čini toliko samorazumljivim da nije ni potrebno argumentovati u prilog ovakvih promena. Svedoci smo da postoje pozitivni rezultati reformi koje su u visokom obrazovanju sprovođene u poslednjoj deceniji. Pa ipak, i pored svih reformi izgleda da odsustvuju adekvatni rezultati.

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Ili ... ko to dira vlast Srbinu?

Reče jedan moj zemljak i blogokolega da ne pamti kada je naš rodni grad bio na naslovnim stranama novina. Ni kada je bio najtopliji grad u Srbiji ikad? Ni tad. Sad jeste.

Ili je bolji naslov "Kako sam pobedio na konkursu Moguća Srbija". Na konkurs koji je organizovao Evropski pokret uz podršku USAID-a, prijavio sam se početkom maja preko sajta mogucasrbija.rs. Javna rasprava preko sajta i na kraju stručni žiri izabrali su pobednike, a ja sam iskreno bio iznenađen kada sam saznao da sam među pobednicima.

Pri popunjavanju formulara razmišljao sam - možda je ideja utopistička, na kraju krajeva šta je uopšte moguće u Srbiji?

Juče sam pogledao film "Zajedno" Mladena Matičevića. Premijerno prikazan u septembru 1991, glavne uloge igraju Milica Zarić, Aleksandar Srećković Kubura, Aleksa Srećković, i Branimir Popović. Film je malo bajat, ali tema koju želim da dotaknem je večna.

Film je niskobudžetni, pomalo ostavlja osećaj pozorišne predstave, ali lepo urađen. Cela radnja odigrava u dva prostora i sa jedva četiri-pet likova. Ipak bio mi je dovoljno zanimljiv da sam ga pogledao do kraja.

Ukratko, priča je o Urošu i Mariji. Uroš je nekad bio profesor književnosti na fakultetu i imao