...što može da znači da smo Lola i ja zadovoljni što sam ja čovek,  ili da sam zadovoljan što smo Lola i ja, obojica ljudi, i tako dalje.

Kad slušate muziku sa starih plejlista, a radite na asocijacije kao ja, kad na red dođe dobra stara stvar Lola, jedna od 500 najboljih pesama na svetu ( po Rolling Stone-u), setite se  teksta te pesme koji može da vas prevari,  kao mene pre mnogo godina, i  počnete misliti o dvosmislenosti, u životu, filozofiji, literaturi, ljubavi, mržnji, laži, iskrenosti, znanju, neznanju, lepoti, ružnoći, stvarnosti, iluzijama...svaka ova reč može biti dvosmislena, i pod senkom zbunjenosti i jasnoće.

Otprilike tako je jedan moj drug "isprevodio" engleske nazive (snatch, clean&jerk) za discipline u olimpijskom dizanju tegova, koje je ujedno i tema ovog bloga.

(Ne, nije ovo fotolapsus, odnosno detalj  sa gimnastičkog takmičenja, već fotka albanske takmičarke Romele Begaj, u kategoriji do 58 kg, kako proslavlja uspješno dizanje.)

Dakle, u isčekivanju raspleta u najtežim kategorijama za muškarce (do 105kg, odnosno +105 kg), da dam jedan sažeti osvrt londonskog olimpijskog turnira.

Autor: Rodoljub Šabić

Osamnaestogodišnja M.M. je jako želela i sve što je bilo u njenoj moći učinila da bude primljena na Kriminalističko-policijsku akademiju. Prošla je selekciju pri oceni morfološkog statusa, zdravstvenog stanja i psiholoških sposobnosti, položila testove motoričkih sposobnosti, testove iz opšte informisanosti, srpskog jezika i književnosti. Saopšteno joj je da je sve položila, ali ipak nije rangirana. Da je bila rangirana, s obzirom da je na znanje i sposobnost prikupila 85,53 boda, bila bi deseta i studirala o budžetskom trošku. Ali, na rang-listi je nije bilo.

Ne znam šta bih rekao sem da sam toliko dirnut obrazloženjem predloga za izbor novog Guvernera Narodne banke Srbije da sam pomislio kako bi ovaj momenat morao ostati zabeležen i kao poseban blog.

Naravno, zahvaljujem se našem Predsedniku na brizi za narod, državu, NBS i naš dinar!

Takođe podržavam princip stručnosti kao jedini u izboru najboljih kadrova za sve funkcije!

 

U 10h Nemanja Mirosavljev učestvuje u 50m trostav (i on je, po rezultatu sa kojim je došao, jedan od favorita, ako u ovom sportu može tako nešto da se kaže) i ujedno naša poslednja nada, uteha i spas u individualnoj konkurenciji ;)

U 10:30 rukometaši igraju odlučujuću utakmicu protiv Mađara za prolaz u 1/4 finale (odgovara nam i nerešeno i to me pomalo i plaši).

U isto vreme počinju i naši kajakaši. 

 

 Ovde niko ne spava: držimo palčeve!

Link  <<< ovo je link!

 a i pidžama parti je organizovana u komšiluku.

 

Dzakula Veljko opet izdajnik? Po koji put po redu?Ajde da brojimo.

U ljeto 1991okupili su se srpski intelektualci u Lipiku pozvavsi na demokratski  dijalog. Medju njima bio i dzakula.

Prvobitno je bilo zamisljeno da se okupe na Plitvicama ,ali im je Martic porucio da ustasama i srpskim  defetistima mjesta nema na podrucju Krajine.

Kad je Dzakula potpisao 1993 Daruvarski sporazum  kojim su se potpisnici obavezali na ekonomsku suradnju,na povratak Hrvata u svoja sela, Srba u svoja, na dogovor o pustanju gradskog vodovoda za dio Pakraca pod hrvatskom kontrolom,bio

Uprošćeno i pojednostavljeno osmatranje grada i zaključivanje o njemu ne bi li se učinio još jedan od brojnih, iz puke radoznalosti, pokušaja da se odgovori na pitanje šta je to grad i zašto je takav i kako nastao i kad se to već desilo, šta je bilo posle. To svakako nije sasvim dobar način, to gledanje na brzaka, ali neka tako bude ovaj put, koristeći stereotipnu mantru o široko shvaćenoj slobodi mišljenja. Dakle, preskačući Praoca i njegovu pećinu kao istinski prapočetak i eone posle njega, recimo da je gradograditeljstvo započelo sa tvrđavom narogušenom prema pridošlicama, nepristupačnom na vrh neke čuke. Onda, vremenom događale su se razne gradske forme iznuđene uglavnom prilikama u okruženju te je bilo bezbroj slika prilikom pravljenja gradova po planeti od kojih je svaki, u saglasiju sa mestom na kome je nastao i dobom kad je zidan, emitovao poruku o svojoj posebnosti. Najzad se u proteklih nekoliko decenija stiglo do unificirane savremene metropole, razlike i posebnosti stvarane odvajkada su nestajale ili bile relativizovane, metropola ma gde bila je slična drugima i spremna da prihvati  u svoje okrilje ljudske i kosmičke sile i njima otvori, često nekritički, svoja vrata.

Upravo sam odgledala po n-ti put ''The Way'', film koji je Emilio Estevez režirao i posvetio svom dedi iz Galicije, a glavnu ulogu dodelio svom ocu, Martinu Šinu.

Kada sam ga prvi put gledala, na preporuku Alave, mnogo mi se dopao, iako su mi se te ideje o hodočašćima od više stotina kilometara peške, u vreme specijalizovanih agencija koje te avionima i autobusima vode na lice mesta - činile tupavim.

Kada sam ga drugi put gledala, krajem aprila, već sam donela odluku da idem. Što pre.

Šta se u međuvremenu desilo?

Za svaku zlatnu medalju koju osvoji za SAD, Majkl Felps moraće da plati 8.750 dolara, odnosno 35% od nagradnog fonda za zlato koji na OI iznosi 25.000 dolara. Pored toga i vrednost same medalje može biti oporezovana sa 236 dolara, tvrde iz ATR (Americans for Tax Reform), a to je preneo BBC.

na molbu kolege b.k. postavljam blog

na kome ćemo lakše da  komentarišemo

događaje na  igrama.

 

Gledam, slušam i malo sam se zabrinuo. Zoran Milanović i Ivo Josipović, onako iz glave, mirno, pomirljivo, iskazuju poštovanje „branteljima“ i saopštavaju svom narodu da „treba biti veliki u pobedi“. Koliko su ovim govorima uspeli da pošalju poruku, onima kojima su hteli da pošalju, videćemo. Ostali deo manifestacije totalno pacifistički. Vojska bez oružja, branitelji bez euforije, ne spominju imena haških osuđenika.

Pitanje do pitanja, a tumačenja koliko hoćeš.

Mislim da je ovaj čovek i te kako zaslužio da se nađe na blogu. 

Asmir Kolašinac nije osvojio medalju, ali medalja nije jedino merilo uspeha. Ne kažem to zbog onoga „važno je učestvovati“, već pre svega zbog načina na koji je naš bacač kugle nastupao. 

Imaš pravo!

 

Imaš pravo da budeš ogorčen.

Imaš pravo da se ljutiš

i da se osecaš uvredjeno! 

Imaš pravo da ne slušaš.

 

Sede tako Srbi za kompjuterom, gledaju slike iz Makedonije i smeju se "jadnim" Makedoncima kako falsifikuju istoriju i kite se Aleksandrom Velikim kao da je on njihov. Glasno se smeju, prstom pokazuju i ismejavaju...

Onda su promenili website, videli kako je Srbija osvojila stotu medalju i krenuli da urlaju od sreće i da se raduju kako su moćna i velika nacija, koja je najverovatnija starija od Aleksandra Velikog i svoju prvu medalju najverovatnije osvojila u Antičkog Grčkoj, naravno u tenisu! Nikako da im padne na pamet da smo svega nekoliko godina Republika Srbija i da smo pod tim imenom nastupali samo na Olimpijadi u Pekingu i Londonu.