Evolucija u tehnologiji --- Revolucija u ponašanju (tema pariskog LeWeb3 2007, 11-12 Dec) - Da li smo mi prva generaciji koja je svedok ove inverzije? U normalizovanom smislu, naravno: o mnogim pojavama u prošlosti možemo da pričamo kao o micro/mini inverzijama, tj revolucije u ponašanju su suviše male u odnosu na sveukupno ponašanje, ponekad su razvodnjene u vremenu, pa je teško biti svedok.
Normalizovanu i u smislu postavljanja perspektive, ili referentne tačke, između tehnologije i ponašanja, inače možemo da tvrdimo kako su i promene u tehnologiji i promene u ponašanju revolucionarne.
Povod za blog je Percolation Theory. Više puta smo ovu teoriju pominjali na blogu u komentarima.
Moja popularna definicja kaže da "kako mreži postepeno povećavamo gustinu postoje tačke, perkolacioni pragovi, gde se mreži naglo povećava moć" (snaga, bogatstvo, neki njihov više ili manje abstraktan derivat, pričamo o abstraktnim konceptima).
- šta sve vidiš kad šetaš po Srbiji -
"Pešačenje" kroz Srbiju je vrlo korisno, ne samo zdravlja radi, već ako hoćete bilo šta da saznate o njoj, bez obzira da li u Srbiji živite, da li je posećujete ili ste u njoj nekada živeli.Lekovito je za prirodne sklonosti ljudi da na razne tvrdnje odgovaraju sa "ma, koje?!" ili "ma, šta?!" ili "ma, nemoj meni pričati!".
Ne mora "nogama" (mada je najbolje), može i internetom, skoro sve
U Portugal stranci uglavnom dođu slučajno. Posle većina ode, ko namerno, koga život odnese, a poneko sasvim slučajno i ostane.
Priča o jedno slučajnom dolasku veli: Dva slikara iz Beograda, kolege sa klase, Aca i Bane kao studenti slikali su portrete po letovalištima po Sredozemlju. Tako su godinama po celo leto provodili na moru, zarađivali sebi džeparac i odlično se provodili. Njih dvojica kad te naslikaju kao da su te skenirali – ispadneš pljunuti ti. Mene to impresionira, a oni (kao fol skromno) kažu da je to zanat i a to svako može.
Jednog leta, tek su bili završili studije, odu u Grčku, na neko malo ostrvo u još manje selo, postave štafelaje na rivu još pre no što je počela sezone i počnu da portretišu svakog ko sedne na šamlicu.
Nedavno sam – baš na B92 – vidio vijest pod naslovom: “Britanija menja stav prema Kosovu”. Ne znam bi li se to moglo nazvati promjenom ili ne, ali, navodno, Britanija se sada protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, i inzistira na sporazumnom (ili barem: skoro pa sporazumnom) rješenju koje ne bi vodilo daljnjem zaoštravanju između (kako to službeni London sad zove) “Beograda” i “Prištine”.
Ne bih se iznenadio. Prvo, svaka normalna zemlja u ovako osjetljivim pitanjima preferira sporazum, i nastoji obeshrabriti one koji ne vode
Gostovao ministar trgovine u Poligrafu i objasnio nam da je suša za sve kriva i da je vlada spasila stvar zabranom izvoza i da to što je mleko jeftinije u Nemačkoj i Francuskoj nije dobro poređenje, već da treba da se poredimo sa Bugarskom i Rumunijom i voditelj se nije baš snašao/pripremio, pa k'o rekoh, hajde da ja probam.
Last week I mentioned here in passing that I liked architecture in Serbia. A commenter replied, "Architecture? Which architecture? Many years ago famous architect Le Corbusier said about Belgrade that it is the ugliest city built on one of the most beautiful locations".
This is just one of many times I've heard or read Belgrade-based people use the words Belgrade and Serbia interchangably -- as though they are two words that mean the exact same
da se ovo vise ne desava.Ima li granica neukusa,ili je sve dozvoljeno..
(na sugestiju skinuo link,ali se radi o danasnjem broju Kurira)
da li je moguce da ne postoji bar minimum osecanja mere.Ja ovo jos nigde nisam video,bar sto se tice dnevne novime..
PS:Odgovore tipa "sad pitas dok se borimo za Kosovo" brisem :))
Zasto Nobelova nagrada za mir coveku koji se bavi globalnim zagrevanjem?
zato sto ako pratis trag nafte danas icices tragovima krvi sutra
zato sto su svi bivsi izgovori za rat
danas manipulisani jednom velikom tragedijom na vidiku
unistenjem sopstvene prirodne sredine
u kojoj je covek sam sebi najveci neprijatelj
jos uvek nije kasno da se proces zaustavi, da se spase unisteno
taj put unazad ka 22 veku
mir danas znaci ne ratovati sa planetom
kao da smo varvari ili vanzemaljci
pitam se kakav bi svet bio danas da je Al Gore pobedio
BIla nekada na Radio Beogradu nekakva zla ptičica. Ona je svakoga jutra, u zlo doba – čini mi se u pet do sedam, crvkutala i cijukala kao da je sišla s uma sve ne bi li probudila decu iz najslađeg sna.
Dobro jutro deco! Ćirli-ći, ćiju-ći! Dobroj'tro deco!
A sve, kao fol, veselo i optimistički – počinje novi dan – Carpe diem.
Kako sam samo mrzeo tu nepostojeću ptičurinu! Kad zapijuče znaš da je napolju ciča
Tvrdi se da nije moguć određeni tip revolucije ali, istovremeno, se shvata da postaje moguć drugi tip revolucije... (Feliks Gatari)
Šta su i koji su, dakle, nacionalni interesi Srbije danas i na koji način isti mogu i(li) moraju danas da se brane?!
Da li pseudopatriotizmom kilavog premijera Leg(ij)aliste, psihologijom polusveta koji još uspeva da nalazi opravdanja za ponašanje ordinarne seljačine kakav je ministar-kapitalac Veljo Ilić, ili pak mediokritetskom neodređenošću politike Demokratske stranke ─ apsolutno besvesne ordinarne činjenice po kojoj smisao političke odgovornosti jeste upravo u tome što ona nikome ne dopušta uzmak!
Po ovom kišnom i sivom jesenjem danu, koji je savršeno opravdanje da padnete u depresiju, ja sam razmišljao o nitkovima, zločincima, huljama, nitkovima, nevaljalcima i zlobnicima. Ne znam tačno zašto mi je takva tema uopšte pala na pamet?! Možda zbog gledanja prenosa skupštinskog zasedanja, ili možda zbog snimka Đelića na biciklu, ili je samo u pitanju onaj dan u mesecu kada sam posebno nervozan i mrzovoljan.
Kako god, danas su mi se kroz glavu prolazili Darth Vader, Riddler, Hannibal Lector, Sauron, Cruella de Vil, Desanka Maksimović, Lord Voldemort, Doktor Oktopus, Magneto, Joker, Freddy Krueger, Poison Ivy i ostali zli likovi. Sve su to neki zli stranci, pa sam se zapitao koji bi bili naši, srpski zlikovci. Valjda i mi čudovišta, monstrume i zlikovce za trku imamo?!
Ponukan prethodnim blogom, nisam mogao da ovo ne napišem
Od kada se bakćem po Evropama, imam problem sa "pravom" kafom. Ovoliko godina konzumiranja crnog gustog napitka koji zovemo "turska kafa" (nije tačno da ga turci zovu "srpska kafa"), dovelo me je do toga da su mi druge kafe (sa izuzetkom espresa) prilično bljutave. Što bi se reklo: kao da je crnac oprao noge! Kada počnem da pijem uobičajenu mi u kancelariji filterušu, stomak mi traži nešto jače i počinjem da se nalivam, tako da u toku dana popijem i po litar i onda sam sebe podsećam
Autorka Zlatne Biljeznice
Dobila je Nobelovu nagradu za knjizevnost 2007
http://en.wikipedia.org/wiki/Doris_Lessing
To Room 19 je jedna od mojih omiljenih prica. Feministicka?
Koriscena u filmu The Hours, (2002) o Virdziniji Vulf
Kao kad je Nobela dobila Elfride Jelinek pre nekoliko godina, osecam se licno pocastvovana
Jedna moja drugarica, koja nije spisateljica umela je da kaze, ne moram da pisem jer postoje ljudi koji to rade umesto mene, bas tako...