Trazili ljudi novi blog ( zbog broja kiomentara) pa evo.

Inace vec par dana , procentualno u vecini evropskih zemalja rast zarazenih se usporava.
I rast smrtnosti se usporava ali naravno sporije u ovoj fazi.

Sada treba ostati fokusiran, a to se najbolje postize plasenjem. Takvi su ljudi.

Rece onaj glavni KInez u Srbiji da treba cekati  4 dana pada broja zarazenih i onda jos 28 dana ( dve ture od 14 dana inkubacionog perioda)  pa onda pomisliti da se stvari krecu u pravom pravcu.

Mi smo jos reativno daleko svuda u Evopi od ta prva 4 dana

- zašto se drže ljudi u izolaciji kad dođu iz inostranstva, zašto ih ne testiraju?

- zabranite okupljanje a ne kretanje u nekim terminima (policijski čas). sad npr imate sve penzionere u srbiji U ISTOM TRENUTKU na ulici (nedelja ujutru)

ДОК СЕДИТЕ КОД КУЋЕ – музеји, библиотеке, представе…

 1. Бесплатно можете погледати виртуелну изложбу музеја Версај: http://en.chateauversailles.fr/…/-nicolas-fouquet:-a-certai…

Онај ко краде тај и лаже.

Онај ко лаже иде у политичаре.

Јер, погађате исправно, политичари су најбољи лажови.

prestaću da jedem sisare

            Gubim razum u stanu koji ne osećam kao moj, iako je moj. Neko je morao da umre da bih živeo, dostojno čoveka. Mislim da ću prestati da jedem životinje, ili makar sisare. Imam određen cilj u životu. To govno je neko drugi zakucao daleko ispred u magli. Ne vidim šta je ali mogu da namirišem da je sranje.

Kažu, opet bismo poslali decu da ginu!

Razgovaram sa nekim poznanicima o 27. martu. A to nije prvi put da se nalazim u takvom razgovoru na tu temu (sa nedoumicama koje su pomenute u narednim rečenicama i pasusima). Zastupaju sagovornici onu već opšteprihvaćenu i kanonizovanu tezu da je 27. mart 1941. godine, sa onim "bolje grob nego rob", apsolutno i nepobitno moralan čin, i izbor koji nema alternative. 

U Godinama koje su pojeli skakavci, Borisav Pekić je na jednom mestu napisao, citiraću po sećanju: Voleo sam da budem u samici, mogao sam na miru da se bavim sobom i svojim mislima, neometan od drugih... Veoma slično se i ja osećam i zaista sam ga, bar mislim, pravilno shvatio. Mnogo puta sam na ovom mestu pisao o osami i njenoj neophodnosti za svaku osobu. Samoizolovanost pa bila ona i nametnuta, može imati mnogo dobrih strana.

Nisam izašao iz kuće evo već deseti dan. Slikam male i velike formate, kada su moji zauzeti nekim svojim stvarima, puštam muziku

Koronavirus pandemija nije opasno samo po živote, već i za svetsku privredu. snažan pad na skoro svim glavnim berzama širom planete samo je pokazatelj očekivanog udarca koji će izvesno pretrpeti realna ekonomija, kroz pad privredne aktivnosti, posebno u sektoru usluga.Tulip-manija u Holandiji sredinom 17. veka, koja je dugo bila opisivana kao klasična piradimalna šema, imala je i dodatne, možda važnije, negativne efekte. Naime, ovaj finansijski krah, koji je bio povezan sa epidemijom kuge prenetom iz nemačkih zemalja zahvaćenim 30-godišnjim ratom, pokrenuo je, kao i epidemija kuge

Kad ga vec nisi poslao u zatvorsku ludnicu kad je slao ljude da shopinguju u Milano kad je kriza vec eksplodirala tamo,molim te ne moras bas u ludnicu ali skini ga sa ekrana.

 Kaze taj covek danas 

 Dr Branimir Nestorović kaže za TV Prvu da se prema procenama očekuje da se 70 procenata ljudi zarazi koronavirusom, kao i da se vrhunac epidemije tek očekuje.

Pa

Srećna, a možda baš i ne, Nova 1972. godina me je našla u dečijoj bolnici i uručila mi otužni bolnički paketić – u celofan spakovano sivo kamionče, kome je odmah otpao točak, knjigu bez reči, sa najružnijim crtežima ikada nacrtanim, i čokoladu sumnjive starosti, koju su mi odmah oduzeli. Verovatno zbog pomenute arhivske vrednosti,

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste