Pozivamo vas u petak, 10. jul 2009. da nam se pridruzite u crnini i cutanju:
 
-         od 12 do 13h - na platou ispred Predsednistva Srbije na protest „11. jul – Dan secanja na genocid u Srebrenici – Proglasite“
 
-         od 19.30 do 20.30h – na Trgu Republike, performans „Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici“
 
solidarni pozdravi
Zene u crnom

Genocid u Srebrenici još uvek traje!
saopštenje za javnost

Aleksandar Vučić je oktobra 2007. u Skupštini Srbije mahao plakatom sa likom Ratka Mladića:“Samo da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas dobrodošao general Ratko Mladić…” Upitan da li bi danas, sedam meseci nakon što je okrenuo Šešelju leđa, i kao jedan od lidera naprednjaka ponovio isti gest koji je tada učinio u znak solidarnosti sa braniocima Mladićevog lika i dela, Vučić kaže:“Danas je naša partija blizu vlasti i odgovornost za svaku izgovorenu reč i ponašanje mora da bude neuporedivo veće. "RSE: “To znači da ne biste?”

Svi već dobro znate da su one tikve bez korena koje nemaju ni tradiciju ni istoriju, a koji sebe nazivaju Amerikancima, hteli da nam otmu Miloša Obilića i predaju onima čije se ime ne spominje od kada je Vuk Jeremić ministar inostranih poslova. Krenuo je tu i neki protivprirodni talas priznavanja od strane zlih svetskih sila da je Miloš Obilić od onih čije se ime više ne spominje. Opet su se urotili protiv jadne i napaćene Srbije, ali smo mi taj talas prekinuli i zatražili od Međunarodnog suda pravde da Miloša Obilića jednom za svagda proglase 100% Srbinom. To se može smatrati još jednom pobedom Vuka Jeremića, jer je ovu borbu za čast Miloševu probacio na teren međunarodnog prava, gde smo stari igrači i na kojem ćemo, čak i u gostima, pobediti. Nažalost, Međunarodni sud pravde je spor, evo ja već tri godine čekam sudsku odluku da su Snežana i sedam patuljaka istorijske ličnosti, a nikako plod mašte tamo neke braće Grim.

Pošto takozvani Amerikanci sa svojim poltronom u vidu Evropske unije, ne mogu da podnesu da ih je mala i napaćena Srbija opet pobedila, oni su odlučili da nam se osvete i uhapse Žarka Lauševića, samo zato što je glumio Miloša Obilića. Sramota! Hapse nezaštićenog i nedužnog čoveka bez ikakvog povoda i razloga, još su mu natovarili da je 1993. ubio neke Crnogorce. Pa stvarno, lažljiva američka mašinerija zla ne zna za meru. Čudi me da mu nisu i pripisali neki ratni zločin i odmah ga sproveli u Haški kazamat. Ali, ono što je pozitivno u čitavoj priči jeste da su srpske vlasti, uprkos američkim provokacijama, pokazali su dostojanstvo i staloženost i nisu poklekli pred neprijateljem.

U ovom falš letu, koje je počelo kišurinama i bujicama, red je da se kaže neka reč o pravom letu!

Od svih godišnjih doba, leto je u političkom smislu najpoštenije i najiskrenije: tada se istina razgolićuje!

Pored gole istine, leto otkriva i kakav je čiji kvalitet. Na visokim letnjim temperaturama tačno se može razlikovati lako kvarljiva roba od one kvalitetetne i trajnije.

Leti je i mnogo usijanih glava. Ali, na sreću, te usijane glave više ne hrle na mitinge ili na front, kao nekada, već na najbližu plažu ili u hladovinu.

Leti se hvata debela

Moguće je da će te se iznenaditi što pišem o ovome danas. Možda ću mnoge koji o blogu imaju specifično mišljenje, izludeti zbog teme, iako Vladimir Petrović stalno govori da je juli mesec za lake i lepršave članke, ali, može mi se, ovo je moje mesto pod web-om i na blogu B92.  Neću baš biti iskrena i otvorena kao što ja mislim da bih trebala biti, ali ću biti iskrena koliko mogu, iz razumljivih razloga - na blogu nisam do sada ni jednom opsovala. Ovo je bio strašno sumoran dan, a day in the life,

Pitanja i odgovori

Kao i svi studenti, tako i ja kao student, nikako da dođem do nekih para. Sve je to nešto sitno, nemaš šanse da zaradiš iako hoćeš da radiš, doduše ako ćemo pravo za malo toga si i kvalifikovan. Tako sve nešto hoćeš a mogućnosti - nula.
Onda su tih godina krenuli da se pojavljuju raznorazni plakati po fakultetima a i drugim raznoraznim mestima, "Amerika", "Radite u USA", "Zaradite onoliko, zaradite ovoliko". S obzirom na našu zemlju i sveopštu trenutnu situaciju odmah sam pomislio, koja li je samo ovo prejebotina. Tako se sve i završilo prvih par godina. Svake sledeće

Kada se 1989. Sovjetski Savez raspao, a samim tim i Varšavski ugovor, bivše komunističke zemlje u istočnoj Evropi jedva su dočekale priliku da se učlane u NATO. Uz podršku zapadnih država na brzinu su sprovele sve potrebne reforme i stavile se pod vojni košobran Sjedinjenih Država i ostalih zapadnih sila. Rusija je bila suviše slaba da se tome odupre.

Međutim, Rusi su shvatili da i oni imaju određene adute u rukavu. Mogu da zavrnu slavine za naftu i gas, od koga zavisi dobar deo Evrope, i time izazovu mnoge nevolje, čak i Americi. Mogu da prodaju nuklearnu tehnologiju