Vest o tome da je Staljin stigao na ikonu kojoj se neki hrišćani u Rusiji klanjaju, bez obzira što je Ruska pravoslavna crkva naredila da se ikona ukloni iz male pravoslavne crkve na periferiji Sankt Peterburga, deluje nekako latinoamerički. (Mislim na latinoameričku književnost ali i originalnu mešavinu paganstva i katoličanstva.)

Ikona, piše u vesti, prikazuje susret generalisimusa Josifa Visarionoviča Staljina i Svete Matrone Moskovske u jesen 1941. godine. Tada je, prema legendi, sovjetski diktator sveticu pitao za savet da Moskvu odbrani od ofanzive nemačkih nacista.

Za sve nas koji smo znali da kritikujemo Grand parade, razne Talk Show emisije tipa "Draga moja, sta si danas kuvala?" i mnogobrojne licencne programe u kojima smo gledali anonimuse zeljne slave i novca, jedna velika televizija pruzice nam iskustvo istinskog prosvetljenja.

Emisija koja ce mnoge od nas nagnati da u dnevnu sobu okacimo poster Sase Popovica (u prirodnoj velicini, naravno), a na fejsbuku se uclanimo u fan grupe vecine reality programa, zove se Trenutak Istine. Imao sam tu nesrecu da deo emisije pogledam na jednoj hrvatskoj televiziji. Nakon tih nekoliko minuta pozeleo

Drage kengurice, kenguri, blogerke i blogeri,

Evo ima par meseci kako čapras-blogo-divanimo o porodilištima, razmenjujemo informacije o problemima, smišljamo moguća rešenja, padaju ideje, predlozi, sugestije... i dok smo tako bili zabavljeni poslom, nećete verovati, osvojismo nagradu!

Kontaktirali su me iz Marketinške agencije LUNA/TBWA i obavestili da je Građanska

koja odslikavaju građanina i čoveka Srbije

Koja su u stvari dela na srpskom koja su naj-naj? Šta bi rekli strancima-dobronamernicima ili lokalnim neznalicama da pročitaju pa da shvate građane Srbije?  Kultura i literatura su nešto najjače kod stvaranja pogleda na sebe i svet okolo. Želim i da vidim kako u stvari čitaoci Srbije vide sebe kroz

Iliti praznik žrtvovanja ove godine pada na ponedeljak 8. decembra, zapravo preciznije praznik počinje prethodnog dana po zalasku sunca, dakle sedmog decembra (znači počeo je). Kako je ove godine zgodno pao na ponedeljak doći će mnogima kao omanji godišnji odmor, pošto se praznuje četiri dana ne verujem da će iko živi raditi u petak i eto slobodne nedelje.

Postoje ljudi koji su pravi antitalenti za jezike, sto ste sigurno imali prilike iskusiti ako ste se recimo u Italiji pokusali posluziti engleskim...postoje neki koji nauce jezik ali se ne mogu rijesiti akcenta, a ima i onih koji su nevjerojatno talentirani za jezike.

U ovu posljednju skupinu definitivno spada moj prijatelj Kinez, trenutno sa radnom i boravisnom adresom u Kanadi.

Kako su Azijati opcenito odgojeni da izrazito postuju tudju kulturu, tako je moj prijatelj odlucio obici Hrvatsku. Naravno, da ne bi bio samo "glupi turist" - odlucio je nauciti

Foto: Mira Zdjelar

O'Keefe Lane is located near the intersection of Yonge Street and Dundas Street in downtown Toronto.  The laneway itself was notorious for the buying, selling and use of narcotics.  Street level drug activity was commonplace in the lane.  Dealers and users lurked in doorways.  Often times they were dressed in a shabby way.  Literally hundreds of arrests for drug offences have been made in the area by the Toronto Police Service over the years. (R.v.P., Ontario Superior Court of Justice, Trafford, J. 2001, http://www.torontocriminallawyer.ca/rvp.htm)

Nekoliko godina posle mature (dve, deset ili četrdeset, svejedno) gledate fotografiju razreda u koji ste išli. Na fotografiji ćete gotovo obavezno primetiti jedno lice kojeg nikako ne možete da se setite. Znate da je to lice išlo s vama u razred, ali ne sećate se ni imena, ni osobe, ničega. Imena drugih školskih drugarica i drugova dolaze vam u sećanje lagano, prirodno, ali čije je to lice?

Kao što u grupama postoje ljudi koji su toliko neupadljivi da ih svi zaborave i niko ih se ne seća, tako i gradovi imaju svoje mračne kutke pored kojih ljudi prolaze a da u njih ne zavire, koji stoje nepomerljivo i čekaju da ih neko primeti, a to se nikako ne dešava. Međutim, kao što nas uči Walter Benjamin (Passagen-Werk), iz pasaža, prolaza, slepih ulica ponekad se može naučiti više o modernizmu, nama i modernizmu u nama nego od krupnih arhitektonskih projekata, blještavila urbanog spektakla.

Piše: Vladimir Petrovic

гошћа блогами Ms. Ivana K. 

Putevi, staze i okuke koji vode ka pesnicima, preko Atlantika, do Berlina, pa na jug

Bio je pocetak oktobra, a u Torontu temperatura jedva oko 5-og stepena. Zima ce trajati sest meseci i nekim drugim danom to bi bio dovoljan razlog da zaplace neko ko ima previse razloga, ali je izlazak u zimskom kaputu resio problem za to vece. D je opet u gradu. Sledeceg dana se vraca za Berlin. Pricale smo svakog dana za protekle dve nedelje, i nije nam bilo dosta. Nisu nam teme nove, samo neiscrpne.

Niko ne zna unapred kako će reagovati u situaciji neposredne fizičke opasnosti. (Hrabrost, fizička hrabrost je osobina koja se retko ispoljava u današnje vreme, pogotovo od završetka Drugog svetskog rata, sa izuzetkom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini)

Charles McMoran (Lord Moran - kasniji lični lekar Winstona Chruchilla) smatra u svoj knjizi „Anatomija hrabrosti" da se može predvideti kako će se osobe ponašati ako se suoče sa neposrednom fizičkom opasnošću. Polazna tačka u knjizi su njegovi doživljaji za vreme Prvog svetskog rata kada je bio lekar u jednom bataljonu

1916.

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

Stižu mi ovih dana, svaki dan, brojne poruke sa svih krajeva sveta koje glase „Smrt pederima", „Ubićemo te", „Zaklaćemo te", „Marš iz Srbije", „Srušićemo vam sajt"... Dugo vremena sam razmišljao čime sam zaslužio takve poruke mržnje i najzad mi je došlo iz glave u zadnjicu. To su u stvari moji obožavaoci koji protestuju što odavno nisam napisao nijedan blog. Zato sam odmah seo za kompjuter i krenuo da pišem. Ali, pre nego što počnem, moram da se izvinim cenjenim obožavaocima i obožavateljkama i opravdam svoje postupke, jer se ulenji čovek kada je na državnom budžetu, ništa ne radi, troši pare na krpice i đinđuve, gostuje po televizijama i pravi se pametan. A sada da počnemo.

Dragi moji i draže moje, ja sam danas srećan.

Kao što znate, mi iz Kvirije nismo alavi ljudi. Nama je dosta 265.500 dinara da budemo srećni i zadovoljni. Takvi smo. Skromni i pošteni ljudi. Nismo kao ovi iz suparničke organizacije „Gej17+". Mi se zadovoljavamo malim i sitnim stvarima (osim kad je ono u pitanju), tako da smo definisali šta želimo od života. Na toj listi našle su želje da budemo na naslovnoj strani Kurira i Pressa (ispunjeno), da se pojavimo u Vanity Fairu (ispunjeno), da budemo drugarice sa Jelenom Karleušom (ispunjeno), da budemo drugarice sa Biljanom Srbljanović (ispunjeno), da budemo na državnom budžetu (ispunjeno)... Ostalo je još da budemo jedan od predloga u Utisku nedelje, da gostujemo u Peščaniku i da učestvujemo i pobedimo u VIP Velikom bratu. Posle toga možemo da ukidamo Kviriju. Pre neki dan nam se ispunila jedna od najkrupnijih, želja da nas spomenu za skupštinskom govornicom. Ne možete da shvatite našu sreću kada je Aleksandra Janković, naša drugarica iz Nove Srbije spomenula Kvirija centra i naš Kvirija sajt. I to nije spomenula Kviriju i gotovo. Ne, ona je o nama pričala čitavih 8 minuta. Ceo dan smo ejakulirali od sreće i sada želim da tu sreću podelim sa vama.

Moja malenkost je otvorila tribinu sa kratkim uvodnim predavanjem u istorijatu ekumenskog dijaloga i njegovoj perspektivi. Nakon toga naš poznati sociolog religije prof. dr Zorica Kuburić izložila je neke empirijske podatke koji govore o spremnosti ljudi na ovim prostorima da učestvuju u ovakvoj vrsti dijaloga. Prof. dr Roman Miz, autor nekoliko knjiga o ekumenizmu i autoritet na ovom polju, naglasio je trenutnu krizu koji ovaj dijalog ima u svetu ali i kod nas, izraživši optimizam da će se posle perioda stagnacije ekumenski dijalog nastaviti svojim punim intenzitetom.

Sindikalna organizacija samostalnih sindikata organizuje besplatan i brojno neograničen 
KURS ZA MUŠKARCE
 upis otvoren

Modul 1.:
1. Naučiti živeti bez mame (2 000 sati) 
2. Moja žena nije moja mama (350 sati)
3. Kako shvatiti da je fudbal samo sport (500 sati)

Modul 2.:
1. Ne biti ljubomoran na svoju decu (50 sati) 
2. Ne pričati gluposti kada moja žena ima posetu (500 sati) 
3. Kako prevladati sindrom daljinskog upravljača (550

Da, ovo je britanska zastava

Jedan od najboljih poklona koji sam dobio, jakna sa natpisom Grčka!

Tokom grčkih borbi za nezavisnost od Otomanske imperije, dolazili su i borci-dobrovoljci  iz drugih delova Evrope. Jedan od njih je bio i britanski