Već se puno puta ovih godina dešavao smak sveta. Evo, ponovo se proriče, priziva, ukrašava se novim detaljima... Više od polovine mog komšiluka za to zna već danima. Ja saznadoh tek jutros, u kratkom druženju s njima, uz kafu bez ratluka, ali sa znamenitim rečima. Saznadoh, i to samo u nekim šturim fragmentima. Na časak, uprkos mom hroničnom, melanholično-spokojnom poimanju sveta, ne beše mi svejedno. Pogledah upitno, u komšijske oči, kao u staklencad u kojima se čas muti,

- A, zavisnik.

Cela grupa: - Zdravo, A.

- Juče je bilo pet godina kako sam čist. Noćas sam sanjao kako uzimam heroin. Sve ono i lepo i užasno mi je prolazilo kroz glavu. Kad sam se probudio, pogledam oko sebe i vidim da je to bio samo san. Kakvo olakšanje. Zaspim opet, i opet sanjam heroin. I tada razmišljam: ako je ono bio san, sada je ovo zasigurno java. Srećom, probudim se opet.

- Hvala, A.

 Intervju za emisiju „Opušteno“, TV Subotica, 23.jul 2016.

Razgovarali: Mile Tasić i Novi Nebojša Milenković

O izložbi „Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma“, konceptualnoj umetnosti 1970-ih, vremenu i kulturi u kojoj su iza ideja stajali ideali, Slavku Matkoviću i umetnosti kojoj se posvećuje čitav život, Balintu Sombatiju, grupi Bosch+Bosch, novosadskoj Tribini mladih, tome zašto svaka generacija (umetnika) ima obavezu da se izbori za pravo na vlastiti bunt,

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 5 dana novinarki dnevnog lista "Danas" dostavi informacije o inspekcijskim kontrolama izvršenim u fabrikama „Yura corporation" u Rači, Nišu i Leskovcu u periodu od marta 2010. do 06.05.2016. godine, kao i informacije o tome da li je inspekcija rada, odeljenje u Nišu, od „Yura corporation" dobila na poklon automobile.

Prethodno, Ministarstvo

или је наше око слабо и(ли) моћ нашег расуђивања о стварима које гледамо тако малена ...Андрић

Бог је ,по свему судећи окренуо леђа Земљи,али то не значи да је куцнуо час за ђавола , прво што ми напамет паде, moguce i prochitano negde , би, јер тај злодух затајених осетила умела је додуше да ти шареном лаажом дочара очекивано у причама које је непресушно млела из дана удан. докона, само је вребала жртву коју ће кликомпрстују у своје недореке привући сличећи риби Hiboku која једно око има па обавезно у пару живи ради прегледа околиша.овоа пута пар је био Отацми ,

Knjige za leto moraju biti mekih korica, džepnog formata i kratke, ne više od 200 stranica, ali nikako isprazne. Preporučljivo je da se čitaju uz rashlađeno piće u lakoj odeći  ili bez nje na plaži, u parku ili na balkonu.  Za one koji ih nisu čitali, usudio bih se da predložim pet naslova.

Kod frizera Kize često srećem jednog zgubidana, ne znam mu ime, svi ga zovemo Čupa. To je čovek od 30 i kusur godina bez ikakve formalne i praktične kvalifikacije. Godinama krade bogu dane. Na tom, neobično lepom licu, vidiš da su ponestale ideje, ako ih je ikad i bilo.

Uglavnom, Čupu, sa takvom reputacijom često vidjam s metlom u ruci kako čisti ispred salona. Ili šiša živu ogradu. Ponekad opere nekoj mušteriji kosu. Jutros sam ga zatekla kako „gazdi“ čuva parking mesto.

Za te sitne dobrovoljne gestove, Čupa dobije i neku sitnu kintu.

Prethodnih nedelja najpre je Boris Tadić optužio Dačića da je sarađivao sa s kriminalcima, te da je odavao informacije narko-klanu. Onda se oglasio Dragan Marković Palma rekavši da je “sve to pakovao pokojni Miki Rakić”, koji je uz to i ucenjivao šefa socijalista. Bili ste u to vreme u toku sa svime što se dešavalo u državi, pa nam recite šta je od ovoga istina?

Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma

Savremena galerija Subotica, ponedeljak, 18.jul 2016, 19 časova
- u okviru programa 23.Festivala evropskog filma Palić 2016 -

Autor i kustos: 

Nebojša Milenković

Umetnici/izlagači: 
Slavko Matković • Bálint Szombathy • Božidar Mandić • Slobodan Tišma • Čeda Drča • Katalin Ladik • Atila Csernik • László Kerekes •  László Salma • Vujica Rešin Tucić  •  Novosadska gradska komuna •  Ante Vukov • Zoltán Magyar • József Markulik

Ja ne stvaram umetnost – Ja razumem.

 Slavko Matković

 Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina XX veka period je u kom je naša civilizacija, a do danas se to nažalost nije ponovilo, dobila neslućeni elan i zanos u čijem fokusu je bila namera redefinisanja samih termina umetnosti, kulture i društva – odnosno njihovih međusobnih odnosa. Posrnuli svet, nakon brojnih kriza – od hladnoratovskih političkih, pa do ekonomskih – šezdesetosmaškim pobunama, i iz njih proizašlom klimom velikog odbijanja, uspeo je, makar na trenutak, da povrati i redefiniše izgubljeni smisao. 

  Bila je to jedna od onih noci kada je bilo vrlo tiho, a saobracaj samo neznatan huk u daljini.

  Mogla sam da pustim svoje misli u pravcu u kom zelim jer me sama ta atmosfera ispunjavala mirom.

  Krenula sam da vracam oblake unazad dok nisam dosla do jednog davnog leta u Beogradu.

Osećam se kao pred raspad Jugoslavije. Potpuno je jasno gde ovo ide ali niko pametan nema rešenje.

Budale ih imaju na pretek.