Šefe, doveslao sam iz Dubaija i sad pitaj onog malog gde ovo da iskrcam ... !

Биологија на књижевни начин

Мислиш, дакле не постојиш — мото данашњег друштва.

Dok oni profesionalniji i ozbijniji od nas priučenih instant mudraca iz virtuelnih prostora značajno klimaju glavom u razumevanju više istine obrazaca tipa gde Rusija daje Grčkoj unapred 5 milijardi dolara od buduće zarade od još južnijeg toka, koji će sad da ide preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije do Centralne Evrope, da bi Grčka otplatila deo duga gde je i IMF jedan od većih primalaca, kako bi IMF mogao, uz US ubeđivanje, da da novac Ukrajini koja je slupana poslednjih N meseci, a ona mora da ga da Rusiji pošto se Rusi nešto navili da im stvarno isključe gas, .... e, dok oni o tome razmišljaju, i dok Slavoj Ž., pored Isaiah Berlinovog razumevanja među kulturama, kao ulitmativnog „sredstva" kako se u multiculti sredini dođe do crte u pesku, pa moralnog partikularizma gde koristimo „force" da tu liniju privremeno pomerimo, u nezgodnim situacijama, pošto nemamo ni vremena ni znanja za kontekstualnu analizu i obrasce šire namene, dok Slavoj Ž., dakle, uvodi i pojam „borbe", što je isto „force" plus džedajština, borbe kao leka protiv letargije dominantne kulture u mešanoj sredini sa kotradikcijama, tj dok on „...apeluje na Zapad da

gost autor:  Centar za praktičnu politiku, Dragan Popović

APEL UPOZORENJA DEMOKRATSKOJ JAVNOSTI

Pozivamo demokratsku javnost da se svim demokratskim i legalnim sredstvima suprotstavi autoritarnim tendencijama u državi i da se angažuje na sprečavanju daljeg urušavanja nezavisnih institucija, vladavine prava i demokratije u Srbiji.

Predstavnici vlasti nastavljaju hajku na Zaštitnika građana Sašu Jankovića koristeći sve grublji i sve neprimereniji jezik. Zakon o Zaštitniku građana propisuje postupak za razrešenje i predstavnici vlasti u Parlamentu uvek mogu pokrenuti taj postupak i razrešiti Sašu Jankovića. Uslov je, naravno, da prvo dokažu da Saša Janković nestručno i nesavesno obavlja svoj posao.

Slika 1. Srđan Šaper i ja idemo Bulevarom Revolucije. Pevušimo melodiju jedne nove pesme. "Isus je naš maj", je deo teksta pesme od koga u tom trenutku imamo samo to i još par reči. Na isti način nastala je i "Zašto su danas devojke ljute", godinu i nešto ranije. Samo, tada smo hodali od Slavije ka Kalemegdanu. Problem je kako onemogućiti da se pesma nastala u hodu zaboravi. Predložim da odemo kod Ljudmile Bećković na Konjarnik. Ona ima klavir, zna note i zapisaće nam. To i uradimo iste večeri. Ljudmila nam zapiše. Još uvek imam negde taj komad hartije. Tako nastane prva od pesama s ploče "Odbrana i poslednji dani".

Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana javnost je saznala za jedan zanimljiv izveštaj koji je Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije, a odnosi se na trošenje javnog novca za remont šinskih vozila, za potrebe Železnica Srbije.

U izveštaju Saveta podseća se na to da su Železnice Srbije još tokom 2009. objavile da više od 4000 teretnih i 200 putničkih vagona

Можда нисам ја тај који треба да пише на ову тему. Јербо, ствар може да испадне сасвим претенциозна. Нисам ни први који начиње ову тему. Но, листајући "Правопис српскога језика" Матице српске баш у тренутку кад ми у приватној поруци од пријатеља стиже једно разочаравајуће "поДпуно се слажем", једна ми је мисао прошла кроз главу: зашто ова значајна књига нема своје издање тамо где је најпотребнија - на интернету? Признајем да би мом пријатељу било неупоредиво мучније да, ако је и имао дилему у вези са гласовним променама (које сви с времена на време имамо), одговор потражи на једином правом месту, у књизи. Прво, можда нема књигу. Друго, можда му није при руци иако је има. Треће, можда му је напорно да је претражује на превазиђен начин. Даље, у 2015. години, у земљи Србији, далеко је већа шанса да ће оставити писани траг негде на интернету, у брзини, него на неком папиру, полагано, уз проверу лектора и коректора. Логично се онда намеће питање: да ли користимо модерне технологије адекватно? За који нам је мој интернет, и Гугл, и на крају крајева, рачунари и информатика уопште?

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa. Moram priznati da me taj poziv, pisan njegovim prepoznatljivim stilom i na njegovoj čuvenoj mašini Oliveti, silno iznenadio. Ja jesam napisao dve priče o podunavskim Švabama, ali nije mi poznato da su prevedene na nemački ili bilo koji drugi strani jezik. S druge strane, malo je verovatno da Ginter Gras zna srpski. Jedino prihvatljivo objašnjenje bilo je da je svemoćni gugl, slično kao kod telefonskih anketa, u datom trenutku izbacio moje ime. Dakle, bio sam slučajni uzorak, pozvan kako bi mediji mogli izvesiti da slavni nemački nobelovac okuplja pisce iz čitavog sveta. Uskoro će se pokazati da to moje prvo iznenađenje, nije bilo ni jedino, a bogami ni najveće. No,da krenemo redom.

Moja sestra Aleksandra ima dvojicu sjajnih sinova.

Stariji se zove Đorđe,

a ime je dobio po mačku koga smo mnogo voljeli.

Mlađi Mihajlo ime je dobio po dedi, ljudini, ličaninu, ocu naše majke Ljudmile. Obožavam obojicu i teško mi je povjerovati koliko su moji sestrići već porasli.

Nego ovo želim da vam ispričam.

Problemi farbologije jajčanog poštovanja velike, vavilonske boginje Ištar, usvojena opšte radosti radi od strane hrišćanstva, bili su mnogo manji u dobra stara vremena. Uzmimo na primer moju baba Daru, prema kojoj se petak, a naročito veliki, mogao i zatvorenih očiju napipati na godišnjem kalendaru.

Napisaću još nekoliko reči o problemu opozicije i daću svoje viđenje srži nevolje. Mislim, pisao sam više puta i nisam dobio čak ni nemušti odgovor od onih koje kritikujem. Moguće da je to zato što pišem besmislice kojima odgovor nije potreban, a moguće je da niko nije u stanju da napiše bilo šta smisleno ili, jednostavno, ne razume problematiku. Sad, šta je da je, pružam ponovo šansu svakom ko se oseti pozvanim da replicira.

Teče Velika, Strasna nedelja, Veliki Dani od srede do petka koji, mešajući legende i verovanja o stradanjima i mukama imaju kraj u Nedelju, koja je dan opšte radosti života nepobedivog.

"Vaskrs (stsl. въскръсъ, arh. Velikden) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade"

WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.