Iako je Italija poput Srbije otrovana korupcijom i kriminalom, iako njihov premijer Mateo Renci ni malo ne zaostaje u demagoškim i obmanjujućim potencijalima za Vučićem, iako je tamošnja desnica od početka devedesetih veoma agilna u reviziji istorije i gušenju kulture sećanja, Dan oslobođenja od fašizma, 25. april (Festa della Liberazione), kao državni praznik obeležava se u svim većim i manjim italijanskim gradovima. Hiljade i hiljade Italijanki i Italijana svih uzrasta, političkih opredeljenja i socijalnog statusa na trgovima, u radosnoj atmosferi, proslavljaju dan pobede nad fašizmom.

Da ironija bude veća, upravo je Italija rodno mesto fašizma. Daleke 1919. godine Benito Musolini je osnovao fašističku stranku, da bi potom 1922, dakle 11 godina pre Hitlera, došao na vlast i kao diktator vladao Italijom sve do njene kapitulacije 1943. godine. Potom je vladao nacističkom marionetskom državom Republika Salo u severnoj Italiji do 27. aprila 1945. kada je uhvaćen i ubijen, da bi dan kasnije bio obešen za noge na glavnom trgu u Milanu.

Kada ste u prirodi, šta radite? Uživate na suncu; branite se od komaraca; prija vam miris borove šume; boje. Nejasno se svesni opšteg utiska, tu i tamo vam pažnju privuče nešto posebno. Ne tražite mahovinu na kori drveta kako bi saznali gde je sever, osim ako se niste izgubili. Ne premeravate cvetnu livadu, osim ako niste geometar. Našavši se u lepoj zgradi ne razmišljate o nosivosti lifta u njoj.

Tako je i kad se nastanite u nekom muzičkom komadu. Ne udubljujte se previše.

I tako prolaze godine, al’ njega ne popušta, samo mu se ona tuga preobratila u neki baksuzluk. Iznervira se za svaku glupost, treska se po kući, psuje, ništa mu ne valja -  ni ja, ni deca, ni varoš. Ne znam šta nisam probala da ga nekako vratim u ono stanje od pre, ništa nije pomoglo. Moli, kumi, preklinji, plači, svađaj se – ništa. Kaže, kome se ne sviđam ovakav, može da ide. Gde, bre, da idem? Nisam otišla kad si me prevario, kako sad da odem? I gde? I gde deca da odu?

A što mi je njih dvojicu bilo žao, i sad me duša boli kad se setim kako su ga se plašili! Ako

Данас је Ускрс, Први мај и годишњица очеве смрти.
Мени је једино ово последње важно.

десно: Радисав Брајовић, 1923-2002.

 

 gost autor: drzurin otac

 

Danima i misecima  san bija pod streson, od   svita i ljudi oko sebe , od njihove ratnohuškačke propagande  i   života s njima , jer se jedino od  života  i more poludit! Tribalo mi je poć u doktora, ali ne običnega, vengo na psihijatriju...

GOST AUTOR prof.dr Saša Živić

Da li član stranke sa deset dana staža ima prava da u njeno ime govori?

Ima ako je ona zaista Nova.

Odavno smatram da je problem u srpskoj eliti, ako ista ovde uopšte i želi da postoji. Hronično nespremna da govori istinu ona već predugo preferira inertnost i dekadenciju. Ćuti i nakon ovakvih izbora i ovakvih rezultata.

Nemim prihvatanjem rezultata ovih izbora kao političke neminovnosti dobijate malo a možete da izgubite gotovo sve - slobodu koja vas definiše kao intelektualca. Karl Poper, otac liberalne misli kaže

 

Nakon teksta Zašto vežbamo, nisam mogao  da ne napišem tekst, koji bi trebalo da odgovori na pitanje kako to mi vežbamo. Ono što je karakteristično je da mnogi veruju da je vežbati u stvari veoma lako i da je dovoljno pretplatiti se na neki magazin, naučiti nekoliko stručnih izraza, kupiti patike i krenuti. Često budu zavedeni pričom od strane loše obrazovanih, ali dobro građenih fitnes trenera, kojima je osnovni cilj da zadovolje želje klijenata bilo to korisno za njih ili ne. Nedavno mi se jedan kolega žalio kako mu je došao klijent sa zahtevom da radi mrtvo dizanje iako je imao operaciju kičme zbog hernije na međupršljenskom disku. On je čitao da je to dobro za leđa i tačka. On plaća. Sve to me je motivisalo da pokušam da još malo više osvetlim mračnu stranu fitnes industrije, koja sama nije problem dok je u pitanju prodaja rekvizita i sportske opreme, ali kada dođemo do vežbanja, tada je ulog daleko veći. Ulog je zdravlje.

 

Seksualni odnos izmedju dve odrasle osobe izmedju kojih postoji uzajamna privlačnost i emocinalna povezanost zove se “Voditi Ljubav”. I mnogo je lep.

Isti odnos izmedju jačeg i slabijeg bez saglasnosti i emocionalne povezanosti zove se “Silovanje” i kriminalni je čin.

Sve ove godine ovde na blogu ja se zalažem za Srbiju u EU. Voleo bih da većina Srba to isto želi jer bi to Srbiju odvelo u Uniju.

Na žalost to nije slučaj. Većina Srba ili makar značaj broj ne želi Srbiju u EU. I to je u redu.

Većina u demokratiji odlučuje. I tako treba da bude.

 

1)

-Kako je bilo u školi danas?

-Odlično

-Šta ste radili?

-Svašta

-Koje ste predmete imali?

-Imali smo onaj gde učimo strane reči

-Nemački?

-Ne, onaj drugi

-Drugi? Koji drugi?

-Pa onaj drugi sa stranim rečima

-Ne znam koji

-Onaj gde učimo one strane reči....skupove, što imam zelenu svesku

-Matematiku?

-E to

Eto ti vraga.  Iako sa manjim brojem poslanika u odnosu na 2014, gospodar je ipak osvojio apsolutnu vlast, ali jok, umesto   da banči  i slavi, on se  opet uživio u omiljenu ulogu žrtve.,

 Nisu rezultati vanrednih parlamentarnih izbora onaki kakve je vodj očekivo, i odma dreka, buka, kuknjava.  Neko(čitaj Strane sile, NATO  i opozicija )je pokro izbore, u sitne sate,dok pošten svet  i vredni premijer spavaju snom pravednika.

I pokojni CESID I spokojni RIK su umesto u zapisnike, izgleda zapisivali   sta veli vodj. Onda je došlo do neplanirane postizborne

"Како то мислите не треба вам превод овлашћеног судског тумача за српски?"

 

Pozivam vas da dođete na neku od putničkih tribina koje ću naredna dva meseca držati u pedesetak gradova na Balkanu. Iako je povod za moj dolazak objavljivanje nove knjige, ovo će biti putničke tribine na kojima ću govoriti o svom, sad već epskom putovanju biciklom koje je započeto 2011. kao krug oko sveta, ali se u međuvremenu pretvorilo u nomadski način života.

I počnemo mi da pravimo prvu kuću. Mića stalno s majstorima il’ na putu il’ na poslu, dođe umoran i strovali se u krevet. Viđamo se u prolazu, ne stižemo ni da se posvađamo ljudski. U selo retko idemo zajedno, on svaki trenutak grabi da nešto uradi, a ja kad dođem k’o prst u oko svekrvi da sam gurnula. Mnogo joj teško pala ta naša kuća. Znaš kako, Mića bio jedinac, gledala u njega k’o u ikonu i sve se nadala da će joj se vratiti u selo. Nije joj bilo svejedno kad je odlučio da ode u varoš i stalno mu prigovarala što je zapustio imanje, a na mene posebno bila kivna.

.