„Пуно здравља, среће, пара" - тако почиње скоро свака честитка у нашим крајевима. Редослед је битан. Добро здравље је основни предуслов за духовно и материјално богатство и зато му свако друштво с правом даје приоритет. Међутим, није баш свеједно како се друштво односи према здрављу, односно на који начин му тај приоритет даје. Рецимо да спектар решења у том смислу иде од потпуне контроле државе над здравственим системом (осигурање, дијагностиковање, лечење, производња и промет медикамената) до скоро потпуне либерализације, преко сијасет комбинованих решења. Овом приликом хоћу да поделим своја размишљања на ову тему.

Ово су приче писане на пејџеру, претечи мобилног телефона, током неких давних залудних дежурстава. Тада су имале само три читаоца – прималаца порука, сада ће их имати, надам се, више.

„Пејџер-приче“ данас представљају праисторију „твитер“ и „твит“ прича, СМС и „флеш“ прича...

Уједно, доказ су да све није почело са „Твитером“ и „твитовима“ и да је свет постојао и пре њих.

Spomen portal u foajeu

Akteri "Izvršitelja"

Akademsko pozorište osnovala je grupa studenata Beogradskog univerziteta 19. septembra 1922. godine. Potpisnici osnivačkog akta u bašti kafane hotela "Moskva" bili su Aleksandar Janković, student prava i Božidar Kovačević, student filozofije. Predvođeno Matom Miloševićem, Milanom Dedincem i Jurijem Rakitinom od svog nastanka bilo je avangardno i okrenuto novim piscima i modernom teatarskom izrazu.

... oči bile veće - Dva ženska boksera neuparene kategorije na temu nameštanja da bi nam selfiji što bolje uspeli.

Evolucija pamti!

Dobro, ne pamti baš evolucija, naravno, ona je proces, ali pomaže, i uglavnom neumorno, iako ume i da se umori, da što bolji primerci idu dalje u svetlu budućnost. Možemo da posmatramo evoluciju i kao kompozitora, dirigenta, ... ali to ovom prilikom nije bitno, objekat evolucije je i moj objekat, i to je primerak u grupi, tj grupa sa primercima, izvođači u orkestru, orkestar. Iako dotičnom i sam pripadam, tj objektu.

Pomalo nefer, i ne baš socijalistički, zar ne, favorizovati one i ono koji već imaju. U ab ovo maniru zamalo da se negde na blogu pre neki dan uključim na temu slojevitosti političko-ekonomskih opredeljenja počevši, tako, od pametne (tuđe, naravno), osnovne ravni, pre nego što na nju nešto posadimo, da su konzervativci oni što nisu progressives, ali bolje da se nisam uključivao pošto bih evo već ovde insistirao da je evolucija i konzervativna i progresivna, a pre svega preterano kontekstualna u toj mešavini, tj često se poziva na mudrost „može biti ali ne mora da znači", iako kažemo kako je prava reč co-evolution, a ne evolution. Jedna opšta zbrka...

Ej, s mukom smo tu kuću pravili. Znaš kad radiš nešto što ti se ne mili, pa sve ide naopako. Mića pogodio gradnju s nekim majstorima Crnotravcima, kaže nema boljih, al’ stalno nezadovoljan. Ma znaš kako to ispadne kad nisi tu da nadgledaš, a on pedanterija, ne može da podnese fušeraj. Jednom ih nater’o da ruše pregradni zid, kaže iskrivili ga. I neka je, samo mene znoj obliva kad pomislim kol’ko je para stucano u ništa.Tim majstorima nisam  kuvala, a k’o da jesam, tol’ko mi bilo teško. Išli deca i ja da pomažemo i da uštedimo neku dnevnicu što bi plaćali fizikalcima i šta da ti kažem? Naradimo se k’o sezonci, iskilavismo se od posla, a on i dalje nezadovoljan. Opet se uvalismo u kredite, rasprodasmo ono njiva što je ostalo posle svekrve, ali ta kuća k’o rupa bez dna. Završetak ni na vidiku, a mi više nemamo šta da prodamo, nemamo gde ni da se zadužimo. Stadoše radovi, a moj Mića sačuvaj bože. Ne spava, ne jede, samo puši i uzdiše. Vidi i on da se zeznuo, ali ne zna kako da se uzvuče.

 Salvador Dali, Crucifixion (Hypercube)

“...Ja imam Euklidovski zemaljski um, i kako sam mogao s njim rješavati probleme koji nisu s ovoga svijeta? I savjetujem ti da nikad ne razmišljaš o njima, dragi Aljoša, posebno ne o Bogu, bez obzira postojao on ili ne. Sva ta pitanja su potpuno neprikladna za um kreiran na ideji o samo tri dimenzije.“ - Ivan Karamazov, „Braća Karamazovi“ FM Dostojevski

 Koncept viših dimenzija, ako izuzmemo raznorazne teološke predodžbe nebesa i sličnih nadnaravnih krajolika, u striktno formalnom smilu izvorno je skopčan sa matematikom.

   Prolog...

  "Posmatrao sam je s prozora, nije bila daleko pa sam mogao dobro da je vidim. Njen osmeh, ruke u vazduhu dok nešto objašnjava. Nešto je isijavalo iz nje, a ona toga nije bila svesna. Mogla je i da ćuti, isto bi bilo. Dva muškarca i jedna devojka netremice su gledali u nju i upijali svaku njenu reč. Sišao sam malo kasnije dole, njena nesumnjiva lepota nije bilo prvo što mi je zakovalo pogled za tu scenu. Prišao sam na trenutak, javio se kratko

Gost autor: feliks.krul (Vladimir Maričić)

Smetana: Ma Vlast

Nikako ne uspevam da postignem da ljudi shvate da je poezija izraz uzbuđene strasti, i da ne postoji strastven život kao što ne postoji neprestani zemljotres, ni večita groznica. Osim toga, ko bi uspeo da se obrije u takvom stanju?

Lord Bajron, u pismu Tomasu Moru, 4. juli 1821.

Link za I deo: Da li je vaše iskustvo palanač

   Da li znate Imreta? Onaj sa bradom, snimatelj.
   Onaj što je njegova keva jednom rekla: "Imam dva sina i jednog što radi u televiziji".
   Jeste, onaj što po hodnicima uvek urla : Kokane, ovaj kako se zove, jebem ti božija boga, gde si pobegla... Jel ti moraš uvek da pišaš kad treba da idemo na snimanje.

U društvu postoje različiti oblici regulacije. Počev od obrazovanja, zdravstva, prava - uključujući i ekonomiju.

Jer, i tržište se, u smislu promene cena, ponude i potražnje, ponaša kao dinamički sistem. Na primer, mogućnost zarade mnoge je stručnjake navela da modeluju berze, kao i da projektuju programe za automatsko berzansko trgovanje. Ipak, dok se berzama bavi relativno mali broj ljudi, u ekonomiji postoje različiti vidovi regulacije koji se tiču svakoga, i kojima se, između ostalih, bave i banke.

Ono što je najgledanije, naročito emisije u udarnim terminima, ujedno je i najkontrolisanije. Tu skoro više i nema informacija. Umesto informacija – imamo skrojene informacije. Skrojene su za potrebu podešavanja javnog mišljenja, pre svega po pitanju politike, privrede, kvaliteta života ...  

Jezero Kerkini - pisano septembra 2015.

Čitali ste moje blogove o Grčkoj? Ako ste se potom zapitali zašto vi niste videli više od 20 vrsta, gde su sve te ptice i u čemu grešite, pokušaću da vam odgovorim na ta pitanja.

Vinset van Gog

Letimičnim skeniranjem sportskih tv kanala, dalo bi se zaključiti da je snuker, danas,  globalno najpopularniji vid bilijara.

Mada, opet, on je geografski usko skoncentrisan na britansko ostrvo i  kinesko govorno područje u Aziji. Ima izuzetaka, ali su oni baš kao i u vaterpolu – potvrda glavnog principa raspodjele sfera uticaja.

U narodu, našem (tko god da smo),  i dalje je bez premca po popularnosti klasični rupaš, sa svim podtipovima glede pravila koja se u detaljima razlikuju od grada do grada, lokala do lokala.

Moj omiljeni tip bilijara je karambol. A ova zaljubljenost  traje već 30 i kusur godina. Vjerovatno da je tome doprinjela CG particija mog kolektivno nesvjesnog, odnosno podatak da je upravo sto za karambol (donesen iz Italije) bio smješten u Njegoševoj biljardi na Cetinju.

Piše: Rodoljub Šabić

Pismo koje sam pre nekoliko dana uputio gradonačelniku Beograda pozvavši gradske vlasti da objave sve relevantne informacije o okolnostima pod kojima je u noći 25. aprila izvedeno rušenje dela Savamale, dobilo je dosta publiciteta.
S razlogom, prema informacijama koje sam dobio od građana, tom prilikom na prostoru na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice tridesetak ljudi sa tri bagera je u „gluvo doba noći" srušilo objekte u površini od oko 1000 m2. Prema istim informacijama bili su maskirani, sa "fantomkama" na glavama, naoružani palicama i uz

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća ove naše, ili čija li je već, despotije.