*

Iako još uvek nije dovoljno otoplilo i noćne temperature su i dalje u minusu a dnevne promenljive, od plus pet do plus dvadeset pet, ipak krećem dalje. Ne mogu više da ostanem na jednom mestu, zaglavljena - moj neizdrž je dostigao vrhunac. Plan je da krenem na zapad, u centralnu Mongoliju, kako bih posetila nekoliko nacionalnih parkova, turskih spomenika iz 6-8. veka, nekadašnju prestonicu Mongolskog carstva - Karakorum,

Видио сам смрт моћног човјека, убила га је туга, видио сам можда, убиство из даљине, видио сам људску мржњу, а мислио сам, као опсједнут, само на једно: да ли му је посљедња мисао била освета или љубав?

 Драги племенити грађани и грађанке Републике Србије, поштована дијаспоро, драго расејање — сви ви по свету добри, горки, занесени  —

Ви који сте своју хуманост, племенитост и несебичност показивали увек кад је било најпотребније, ви који сте неуморно гласали и слали СМС-ове кад год је тешко (и кад чак ни Човић не помаже), ви које нико не сме  да бије и које нико не може да превари — ви живи, ви сутра убијени —

Имам за све вас велику молбу и верујем да ћете ми хитно помоћи:

Годинама већ у мени постоји латентна сумња која се последњих недеља драматично интензивира толико да ми више не да мира тако да због ње (и њој сличних) не могу да спавам (има ноћи не зна им се број)! Наиме, гледам ја тако себе и нешто се мислим: паметан сам дечко, написао сам толике књиге, многе сам чак и прочитао и просто ми не иде у главу како то да нисам већ негде докторирао?

Гледе тога, чини ми се да имам и доказе како гарант ипак можда јесам:

Situacija u Srbiji je blago rečeno veoma teška i kompleksna.

Na snazi je puzajuća diktatura koja se sprovodi  u svim domenima društvenog života. Na površinu polako ali sigurno isplivava sve ono najgore iz devedesetih i preti nam potpuni vrednosni kolaps društva u kojem živimo. 

Kažem društva, jer državu takoreći više ni nemamo. 

Gost autor: Migel Anhel Pedroso

Gustavo Alehandro Fuentes, bio je miš! Pre i ispred svega zbog svoje plašljivosti. I izgledao je kao miš. Malenog rasta, jedva nešto preko 150cm, sitne glavice i okruglih očica, odeven u odelo prljavo sive boje, sitnih koračića kad je već morao da hoda, uvek se plašljivo okrećući ili glave zabijene u prašnjave listove stare arhive kvarta San Telmo. Po rangu je bio najniži činovnik. Arhiv je bio smešten u velelepnoj

                 Problemima nikad kraja. O njima moja gošća Kleinemutter:

                Pomagala koja po zakonu plaća RFZO uglavnom nema u apotekama.

                Država je uvela sistem kakav joj odgovara, a to je da na tenderima nabavlja lekove. Nisam protiv toga ako je taj sistem dobar. Međutim, on očigledno nije na korist pacijentima već samo državi. Lošim radom ( sporovođenjem ili nesprovođenjem tih tendera ) ona nam uskraćuje pomagala i lekove.

               A poenta je da ta pomagala i lekovi nama pacijentima budu dostupni.

Pretpostavljam da je g-đa Paula Thiede, na kraju prošlonedeljnog «Utiska», bila sigurna da OEBS nije institucija koja nama može da pomogne, a da bi po jedan psihoanalitičar na svaku glavu učesnika u javnom životu bio minimum od koga bi morali da krenemo. Razmišljao sam o ovome dok je zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ljubazno i uz osmeh pokušavala da odgovori na postavljena pitanja. Obratite pažnju: uz osmeh. Da li je osmeh u «Utisku nedelje» i vama zasmetao?

Taj mi je osmeh zamaglio sopstveni utisak. Kako čovek da podnese toliko odsustvo mržnje

Negde pred ponoć primetih vest da je stradao neko koga nisam nikada upoznao, čak za njega nisam ni znao sve do te vesti. Pa ipak, napunim čašu i prolijem nekoliko kapi. Za dušu. Najvećem kljovašu istočne Afrike – možda i celog kontinenta. Nepodnošljivo lako je moguće – i Sveta.

Dok se za doktorski rad mlađanog nam doktora nauka na visokoj državnoj funkciji  još uvek tačno ne zna koliko ima poglavlja i stranica, da li je  doslovni ili je samo mozaički plagijat, da li pored teorijskih razmatranja obuhvata i empirijska istraživanja i to na uzorku od celih 200 ispitanika (ujedno i svedoka da rad nije prepisan), da li je i kako koristio metodu multipla multivarijacione regresione analize, te kako je rešio problem heteroskedastičnosti ukoliko je narušena pretpostavka o nepromenjivosti varijanse slučajnih varijabli u linearnom regresijskom modelu, dotle njegov mentor, inače rektor jednog poznatog i uglednog beogradskog univerziteta, ima znatno banalniji problem – njegov doktorski rad, diplomu i sve podatke u vezi sa istim, nesavesni, a verovatno i pripiti, službenici u Londonu, Velika Britanija, negde su zagubili.

autor: Rodoljub Šabić

            "Najdrastičniji primer je Bezbednosno-informativna agencija. U njenom slučaju nije reč samo o kršenju prava na pristup informacijama u posedu organa vlasti, već o potpunom neprimenjivanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Bezbednosno-informativna agencija nije imala potrebnu komunikaciju sa građanima koji su joj se obraćali zahtevom za ostvarivanje svog, zakonom i Ustavom zajamčenog prava a ni sa Poverenikom, kao drugostepenim organom. Nije odgovarala na zahteve građana, nije se, na traženje

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) pokreće od 16. juna na svojoj internet stranici „VIP kolumnu o održivom razvoju jugoistočne Evrope“, rubriku o razvojnim šansama Srbije i regiona, koje se pružaju u okviru koncepta održivog razvoja.

 U većini zemalja u razvoju ili u tranziciji, često se misli da će brži privredni rast sam po sebi ostvarivati ključne razvojne ciljeve, što je naprosto netačno. Krenimo od osnovnog pojma.

               U stvari, već dugo imam na umu da napišem par pričica o dobrim ljudima koje sam sretala silom (ne)prilika, primorana da šetkam po raznoraznim čekaonicama i ordinacijama. Nakupilo se tu podosta materijala, ali nikako da privolim sebe da sednem i uobličim ta iskustva u nešto što bi bilo čitljivo. Sve se nešto femkam, pa kao, ne umem, pa kao ne znam kako bih... A zapravo sve vreme grešim dušu o ljude o kojima je vredno pričati, jer rade svoj posao pošteno, profesionalno i čak, na momente, i daleko bolje i humanije nego što im to stroga pravila profesije određuju.
               Na žalost, i ovog puta ću tu temu zaobići.

Koliko god se trudio da ignorišem,  preko ovoga više ne može da se pređe,

sada je dosta, danas je došao kraj: