Piše: Rodoljub Šabić

U pravnom poretku Srbije od nedavno je i jedna nova, "vrlo zanimljiva" uredba - " Uredba o bezbednom ukrcavanju i iskrcavanju pomorskih brodova za prevoz rasutog tereta".

Uredbom koju  je Vlada Srbije donela pre par sedmica se  propisuju uslovi i način za  bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje pomorskih brodova za prevoz rasutog tereta, koji "viju zastavu Republike Srbije" i koji pristaju na lučke terminale radi ukrcavanja ili iskrcavanja krutih rasutih tereta. 

Epitet "vrlo zanimljiva", upotrebio sam, pretpostavljam da je to očigledno, s ironijom,

Evo, dočekala sam da prođu svi dežurni praznici verskog i laičkog porekla. Nisam htela da vam ih kvarim, mada lični doživljaj miniranja života mi teško da bih mogla rečima, rukama, nogama i očima da vam dočaram. Znam ja da će prilično njih odmah reći: »Dobro došla u Srbiju«, al ja ipak i dalje mislim da Srbija nema tapiju na glupost.

  "Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo.

Osam zagrljaja dnevno da bi se održao.

A dvanaest zagrljaja na dan da bi napredovao."

Virdžinija Satir

'Koliko god da me rastuži poskupljenje toliko me razveseli objašnjenje' (ViB)

Objašnjenje da je Srbiji 'NATO potreban' nije smešno. Tužno je. I izrekao ga je neko ko je pozivao na rat sa vojskom te iste organizacije i ko je tražio da se na određeni način piše o ljudima iz NATO i koji je sve koji su , makar uz maštu, pozitivno

We usually think we don't have enough of it, as if it would suddenly run out. And sometimes time seems to stand still. We set ourselves appointments in time, deadlines in time, and sometimes allow ourselves a timeout.

The whole world has agreed to this arbitrary standard, as a means of segmenting our finite human sojourn on this planet. We have divided it up into a certain amount of months, weeks, days, and hours and we agree to allow it to reign supreme over all our activities. Time is a cruel master - it never bends to our needs and we are forever chasing after it.

Данас је Дан државности Србије, празник који још увек није у потпуности заживео "у народу". Али верујем да ће за неколико година имати статус некадашњег 29. новембра на радост оних који воле младу прасетину, руску салату и подварак. Док се то пак не деси није згорег подсетити на оно што се обележава на данашњи дан а то су почетак Првог српског устанка и доношење првог Устава Србије.

gost autor: drzurin otac

U avgustu, na kraju ljeta, poslije dugog čekanja  začauriše se Ljaljove svilene bube.

Danima prije toga suludo je duvao istočnjak i po svu noć „gorio“ mjesec na nebu. Ljeto je bilo na izmaku, a on nikako da prestane sjati. I Makavejski praznici su već bili došli i prošli, ovršilo se i na gumnu zazelenjela  nova, mlada trava, a djeca su i te kao i prethodnih godina prerano ušla u bostan, pa i sve drugo je htjelo da bude ko što je oduvijek bilo – jedino Ljaljove svilene bube nikako da se zapredu!

Kasno zapaćene, zarovašene u mrkozelenoj masi dudovog lišća koje je ležalo na dnu uobručenog dolapa, čitavog ljeta su pucketavo jele i šumjele  poput podzemne vode...

'Provetravanje mozga' na šestodnevnoj turici (uskoro ću napisati blog o tome) nije mi značilo samo kao pauza od pisanja, već mi je pomoglo i da najzad odlučim kuda dalje. Ovo je prilično precizan plan, ukoliko me i vi koji me pratite budete podržali sa svoje strane, kupujući moje naredne knjige – jer na taj način se finansiram.

2016. Februar-mart – Hanoj, Vijetnam, rad na rukopisu nove knjige.
2016. April-maj – nastavak pedalanja: Halong Baj (Vijetnam), Naning (Kina), Makao i Hong Kong. U Makaou apliciram za tajvansku vizu. Ako ima naših koji žive na Tajvanu, molim da mi se jave, jer će mi možda biti potrebna pomoć za dobijanje vize (pozivno pismo).
2016. Maj – izlazak nove knjige, sa naslovom „Nomad“ (I), te prodaja preko logističke podrške kod kuće. Najverovatnije neće biti kupovine u pretprodaji, pošto je prošli put ispao priličan haos. Neću dolaziti radi promocije.
2016. jun – Tajvan
2016. Jul-avgust-septembar – Japan
2016. Oktobar – Južna Koreja
2016/17. Novembar-decembar- januar (i možda februar) – Japan: volontiranje i pisanje nove knjige (rezervna kombinacija: odlazak na Filipine radi pisanja nove knjige).
2017. (Februar) mart-april-maj – objavljivanje drugog nastavka putopisnog romana "Nomad" (II), dolazak u Srbiju, promocije u regionu. Apliciranje za australijsku i novozelandsku vizu.
2017. Jun-jul-avgust...(pa koliko bude trebalo i moglo da se produžava) – Australija i Novi Zeland
2018. Latinska Amerika

Kada se izađe na terasu južnog krila dvorca, kroz mrak se na zapadu vide svjetla Oreande, Gaspre i Koreiza, a ako se ode do istočne, uže ograde terase, onda se prvo ugledaju mnogobrojna gradska svjetla, no sa grada pogled nekako automatski brzo skreće na prekrasni osvetljeni park, koji počinje pravo pred vašim nogama i čije staze vode sve do obale mora, udaljene nešto više od 500 m.

Interesantno je da tu neupitnu ljepotu parka uopšte ne umanjuje prisustvo velikog broja naoružanih ljudi u uniformama, kao ni to što neku, skoro pa svečanu tišinu, koja lebdi nad cijelim tim prizorom, nimalo ne remeti povremeni kratki lavež pasa.

.

Čokoladni poljupci, angorski šalovi, ljubav i strasti

      U svakoj generaciji postoje ljudi kao predodređeni da nadrastu i sredinu i vreme u kojem žive. Luiza Spanjoli bila je jedna od takvih ličnosti. Rodila se davne 1877. godine , u siromašnoj porodici prodavca ribe, u Peruđi, gradu u tada nerazvijenoj regiji središnje Italije - Umbriji.

2013. svetlost dana ugledala je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini, Bogomira Mijatovića. Kapitalno delo u kome je sakupljena i sačuvana svaka iole značajnija pojava u Vojvođanskoj rok muzici. Samo napisati ovoliku količinu teksta već je ogroman posao, a kamoli

Primetio sam da je u poslednje vreme nešto manje političkih blogova, te je red da ja napišem jedan. Čak i ovi koji se pojavljuju se nekako ne bave suštinskim pitanjima. Jedno od tih suštinskih pitanja jeste šta Srbija hoće, kojim putem da ide. Da li hoće da postane deo EU, deo neke rusko-evroazijske grupe ili možda nesvrstana? Da li njen položaj (od geografskog do ekonomskog) čini njene želje realnim? Ako gledamo sastav Skupštine, čini se da Srbija želi da postane deo EU. Istini za volju, većina tu EU doživljava kao neki mitski pojam, kako će sve da postane bajno i krasno kad jednog dana uđemo u tu EU, bez potrebe da mi išta promenimo, kako kod samih sebe, tako i u načinu na koji funkcioniše društvo. Jedan od razloga zašto je opozicija slaba jeste u tome što im je Vučić maznuo takav pojam EU, te sad oni ne znaju kako da diferenciraju svoju politiku od njegove.