zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.

Zašto je zamenik federalnog tužioca angažovao dr Fostera istraživača iz Tehnološkog instituta Masačusets, najvećeg trusta mozgova tehničkih nauka u Americi, pa i svetu? Mogući doprinos psihijatara, psihologa, sociologa, pa i teologa u razrešavanju slučaja Vestroud je bilo realno očekivati. Učešće pukovnika vazduhoplovnih snaga, također, ima smisla. O psihološkom oružju mnogo se govori i piše, a verovatno je bilo razumno otkloniti i sumnje, ma koliko one bile efemerne, u uticaj atmosferskih anomalija, pa i letećih neindentifikovanih objekata, jer ipak je to slučaj nepoznat u pravnoj praksi SAD u kojoj svakojakih zločina nije nikad manjkalo.

ili logična posledica dugogodišnje osvete loših đaka?

ovako izgleda najsavremenija laboratorija za fiziku, hemiju biologiju i biomedicinu
u ovom delu evrope. prazno.

Uz društvo koje svih ovih godina prosto ne može da se otme iz svoje ideološke i skoro svake druge ilovače – kao najlogičnija slika ide svo ovo višednevno većanje oko načina i mesta sahrane, kojim se baviše elektronski i pisani mediji, zatim i zbunjeno građanstvo, pa čak i sama vlada srpska. Tolika posvećenost pitanju, gde će biti sahranjena supruga nekadašnjeg komunističkog diktatora, sa jedne strane deluje pomalo neshvatljivo, no, kad se cela stvar bolje sagleda – to je potpuno uklopljiv dramaturški detalj u ovdašnjoj zagrobnoj tranziciji. 

 

 

 Blogeri traže

1. Da do 1. januara 2014. godine RFZO donese podzakonski akt kojim definiše dijagnoze retkih i teških bolesti dece u Srbiji i novac za njihovo lečenje, lekove i podršku njihovim porodicama.

2.  Da Ministarstvo za zdravlje do 1. januara 2014. godine utvrdi protokole za lica u lokalnim samoupravama zadužena na osnovu Zakona o pravima pacijenata za posebne protokole kojima se vodi briga o ostvarivanju prava teško bolesne dece i njihovih roditelja.

 

Биоскопска пројекција ТВ филма „Лептирица" поводом Светског дана аудио-визуелне баштине

Autor: Rodoljub Šabić

"Kao prvo da se predstavim : zovem se D.V. i otac sam sedamnestogodisnjeg decaka koji je zverski a bez ikakvog povoda pretucen od strane pijane starije osobe u areni 19.10.2013 a za vreme odrzavanja koncerta Aca Pejovica . Ne zelim nikakvu reklamu i jako mi je tesko dok ovo pisem i znam da je krivac najveci pijanac koji mi je izmasakrirao dete.Misljenja sam da je napravljeno i dosta drugih propusta u organizaciji do nekontrolisanog tocenja alkohola na manifestaciji u zatvorenom prostoru gde je prisutno i dosta maloletnih osoba .

 

Mnogi mi, ovih dana, spočitavaju da sam fan Saše Radulovića. Nisam ničiji. Ali mislim da imam dobar politički instikt i mislim da nosioce nekih ideja treba ohrabriti. Sigurno u Radulovićevom okruženju, vladi, ima puno onih koji obeshrabruju i dovode čoveka u poziciju da se pita koji će mi qrac sve ovo... Instikt mi govori da se i Radulović to pita svakoga dana.

Prepustam prostor gost autoru - Taubu 

Saznanje da u Evropi postoji zemlja koja nalikuje SAD-u prilicno me raduje i daje nadu u buducnost. Saznanje da u Evropi postoji zemlja gde se na ulicama moze cuti na desetine razlicitih jezika veoma ushicuje i daje veru da postoje jednake sanse za sve ukoliko ste marljivi i vredni. Ta zemlja je Nemacka; mozda bi cak bilo bolje nazvati je: vavilonska kula Nemacka jer dok se budim kroz prozor cujem mnoge jezike pocev od ruskog preko italijanskog , rumunskog do ko zna kojeg dijalekta iz Indije. Naravno, i Nemci su tu, prihvataju nevoljnike, auslandere,

grupa blogera b92 je pokrenula inicijativu
da se formira fond za pomoć i podršku teško bolesnoj deci
i njihovim porodicama.
profesor dušan milisavljević, predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu
je odlučio da nam u tome pomogne

 

„Vidić je bio strog, mračan i beskompromisan tip. Ponosni Srbin. Prišao mi je 2009. godine i saopštio da postoji mogućnost da ga pozovu u vojsku. Kada sam ga zabrinuto pitao kako to misli, rekao je: ’Kosovo. Idem, to je moja dužnost’. Imao je taj pogled u očima“

              Ser Alex Ferguson 

 

Kada je prošle godine, za Real Valladolid,  potpisao Valdet Rama, momak rođen u Kosovskoj Mitrovici, na prvi trening došlo je dvadesetak novinara i nekoliko TV ekipa. Bilo nam je čudno, pošto ih obično dolazi mnogo manje, ali bože moj, novi igrač je došao ( doduše potpuno nepoznat ovdašnjoj javnosti ), pa da ga snime. Čak su i članovi stručnog štaba, koji su sa nama radili, bili neuobičajeno tihi i pomno su posmatrali svaki naš pokret, a njega su svaki čas zapitkivali da li je sve u redu, na šta ih je on samo zbunjeno gledao.

          Mala Mama:

 

                Srbija je sjajna zemlja. Ima divne pravilnike.
                U okviru svih postojećih zakona.

Iz štampe je izašlo treće izdanje izdanje knjige „Ale i bauci“ A. Peragraša (izdavač Dosije studio). Kao što je već rečeno u prvom delu, u pitanju je reprint posebnog primerka drugog izdanja (2002) koji je slučajno pronađen, pre nekoliko godina u lagumima beogradske tvrđave  i koji je po svemu sudeći pripadao jednom vampiru! U prilogu fotografija vampirovog boravišta, mesto nalaza knjige. Uz saglasnost A. Peragraša, ekskluzivno prenosim drugi deo donekle skraćenog predgovora:

 

   

 

Sam Frojd kaže «Izgleda da je zaista neophodno da uništimo neku drugu osobu, da ne bi uništili sebe, da bi se zaštitili od težnje za samouništenjem. Zaista strašno saznanje». Frojd je došao do tragične alternative: čovek će radije ubijati druge, nego dozvoliti da bude bolestan. U svom odgovoru Ajnštajnu o pitanju «Čemu rat» 1933.godine, Frojd priznaje da su čovekovi impulsii instikta smrti bliži prirodi, dakle jači, nego čovekova otpornost prema njima.