Foto: Uprava carina

Umoran sam. Svake godine isto, novi protivzakoniti pokolji ptica uz upotrebu vabilica koje jesu zabranjene za upotrebu, ali nisu, valjda, za posedovanje i prodaju (npr, ne smete da se fiksate, ali je posedovanje i dilovanje dozvoljeno i poželjno, dok god plaćate porez, ili plaćate koga već treba da platite), pa se tako nude u svim lovačkim radnjama (slika dole je iz beogradskog Snajpera), kao i pumparica sa po 5-10 patrona (zakon dozvoljava do dve patrone). Inspektori su po pravilu zauzeti na drugoj strani kada dobiju prijavu krivolova, aktivistima se preti oružjem, a policija pet dana nedeljno ne radi ništa, pa onda vikendom i sama ide da puca u prepelice i grlice (ok, kao pojedinci, ne kao javno preduzeće).

Deset godina je prošlo od bombardovanja i urušavanja zgrada Generalštaba u ulici Miloša Velikog u Beogradu. Jedne majske noći 1999 godine, bacilo je bombe i ozbiljne ranilo zdanja. Od tada arhitektura čeka da rane budu izvidane i građevine vratćene u gradsku vrevu. Zgrade za potrebe Generalštaba Jugoslovenske narodne armije je projektovao arhitekta Nikola Dobrović, po njegovim nacrtima sazidane su i useljene 1965. godine. Otada su svojim likom obogaćivale Beograd i obeležavale metropolu, bile su znak prepoznavanja na raskršću dve glavne gradske ulice. U najboljoj tradicji moderne sa prepoznatljivim Dobrovićevim rukopisom, šezdesetih godina predstavljale su iskorak u nove predele arhitekture, u osvajanje novih stvaralačkih prostora i to ne samo u Beogradu ili Jugoslaviji, stizale su te poruke daleko po planeti.

Ima među ribolovcima zemunske provenijencije (a možda i nije baš tako, znaće već neko) stara izreka, prvi put sam je čuo sredinom šezdesetih od mojih drugara Žutog i Šljampe, kasnije se proširila, dobila krila a koja glasi: K'o da sam zabacio u bunar! Odnosi se naturalmente na činjenicu da i pored ili usprkos buljenju do očinjeg bola u plovke ili vrhove štapova, riba ne radi! Slikovita je, precizno i jezgrovito, iako kratka, govori o suštini stvari.

Već nekoliko dana sam kod Zdenka na Jami. Iz razloga koje nisam sklon da ovde pominjem, Zdenko ne izlazi na vodu, zato idem s Vladom Čarlijem.

има 1, радимо скупа, Пиле га зовемо,овдашњи, који нас причањем на локалном шопском баш уме да слуди у неразумевањуга, но казивање му мамљиво звучи па га уснимих, те преписах, можда понеко . . . понешто . . . и скопча

Demokratskoj stranci u ovom trenutku ne  treba menadzerska metla Djilas Dragana vec ideoloski cunami.

Dragan Djilas, ako preuzme brod,zakucace zadnji  ekser u kovceg bilo  kakve filozofije  Demokrata. Bice to kamen temeljac ,ali i krov za DS kao modernu biznis kartel partiju.

Svaka politicka partija ogleda se u koncepciji trougla: politicka elita, aktivisti i potencijalno biracko tijelo. Iako postoji vise vrsta motivacija zasto ljudi ulaze u odredjenu stranku,  zasto glasaju za stranku, primarne su dvije vrste: ideoloska/filozofska motivacija i materijalna

Čovek zvani Rodriguez ima zanimljivu životnu priču

Има ли уређење града икакву вредност у земљи која је пре непуне две деценије преживела сурови грађански рат а данас је изнурена економским проблемима и где је заједништво у кризи?

У оквиру своје едиције видео записа " Business 360 Future cities", америчка ТВ мрежа CNN објавила је репортажу Ричарда Квеста из Кигалија, главног града Руанде. Прилог говори о напорима власти и становништва да свој град одрже чистим, чиме се такође постиже значајан резултат у грађењу заједништва у заједници.




Есеј будуће архитетке Милице, јун 2012

The Punk Syndrome je dokumentarni film koji me je uverio da je inkluzija zapravo prilično moguca. Ne samo što sam video kako ljudi sa mentalnim hendikepom stvaraju nešto zaista predivno na polju muzike, vec sam bio zapanjen sa koliko iskrenosti i realističnosti njihova bliža okolina i društvo  reaguju na njih.

Pratimo četiri punk rock muzičara (Pertti Kurikka, Kari Aalto, Sami Helle i Toni Välitalo - dvojica su sa Daunovim sindromom a druga dvojica sa nekom vrstom lakše mentalne zaostalosti) na njihovom putu od urnebesne lokalne (finske) atrakcije - prema potpuno uverljivom i veoma autentičnom pank fenomenu na evropskom nivou. Ovi momci provode puno vremena vežbajuci i stvarajuci genijalno jednostavne. ali ujedno i prilično dobro promišljene pesme. Zvuče kao veoma rani Ramonsi, a izgledaju otprilike kao GBH. Svakom od ove četvorice muzičara je posvecen jedan segment filma pri čemu vidimo koliko su njihovi životi integrisani u finsko društvo i koliko su to ustvari dirljivo "normalni" životi.

... on je objavljivao neke poverljive depeše koje su, neki tvrde, pomogle razumevanju svetske politike, ali i dobrim delom ogolile američku diplomatiju. Da se u zemlji Srbiji neko bavio depešama vezanim za našu zemlju, slika o političarima koji nas vode bila bi mnogo jasnija. Ali, očigledno da srpskim medijima to nije bila interesantna tema. Potpuno ih razumem, gde su našli da objavljuju depeše dok se Ceca patila u kućnom pritvoru!

Nego, da se vratim na Asanža. On se trenutno nalazi u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu, a vlada Ekvadora mu je odobrila azil, da ne bi završio u nekom tamo Gvantanamu. Premijer Britanije je čak razmišljao da napadne pomenutu ambasadu, a vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su jasno stavile do znanja da ih ne interesuje Asanžov azil i da će ga kad tad uhvatiti i preko Švedske poslati Ujka Semu.

Ljudskost i intelektualno dostojanstvo jednog (svakog) društva dokazuje se i brani ISKLJUČIVO gestovima kojima se neslobodi gleda u lice i kaže joj se: "Ja se ne plašim"!

Stoga apelujem na sve koji rade u medijima da ovih dana od političkih zvaničnika u Srbiji zatraže odgovor na pitanje: šta misle o ovoj presudi i Putinovom totalitarizmu. 

Čik da vidimo odgovore!

Završna riječ Nadežde Tolokonikove na suđenju Pussy Riot

Na moju veliku žalost, ovo lažno suđenje je blizu standardima staljinističkih trojki. Dakle, mi imamo svog istražitelja, advokata i sudiju. I onda, šta više, ono što svo troje rade i kažu određeno je političkim zahtevom za represijom. Koga okriviti za performans u hramu Hrista spasitelja i za to što je protiv nas pokrenut politički proces nakon koncerta? Kriv je autoritarni politčki sistem. Ono što Pussy Riot radi je opozicijska umetnost ili politika koja se naslanja na forme koje je umetnost ustanovila. U svakom slučaju, to je oblik građanske akcije u okolnostima kada su osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode ugušene od strane korporativnog državnog sistema.

Primetio sam, g. gradonačelniče, da u Beogradu ima sve manje vrabaca. U stvari, da ih gotovo uopšte više i nema. Šta je tome uzrok, ne znam. Da li su u pitanju oštre zime, vrela leta, ili nešto treće, pitanje je na koje će neko stručan znati odgovor, ali ja samo, sa ne malom setom, primećujem da ih nema.

Vrabac je, inače, jedan od simbola Beograda. To čak i u Wikipediji piše. Siguran sam, svoje važno mesto ima u ekosistemu. Međutim, ono što je možda i važnije, vrapci važno mesto imaju u emotivnom sistemu svakog Beograđanina, zbog toga, apelujem da se nešto oko ovog problema preduzme.

Danas sam jako ponosan što je moja fotomontaža Vladimira Putina iz kolekcije Šminkeri koja je nastala u junu 2009. godine postala simbol protesta protiv njega i simbol podrške članicama grupe Pussy Riot!

Izuzetno ponosan!

Predrag  Azdejković

www.azdejkovic.com

Jezero

Niti je hrana bila prigodna, niti je muzika bila ista prigodnija, ali je zato zabava bila neocekivano prisutna. Moj ruski jos nije na nivou da mogu normalno da komuniciram sa Rusima, ali da pratim razgovor i da znam o cemu se prica - to da. Ali, bas zbog toga ja nisam mogao zapoceti niti jedan razgovor ni sa kim od njih, tako da sam opet bio u drustvu SFRJ ljudi.