Bila sam očarana Sofijom od prvog trenutka našeg poznanstva, odmah sam se u nju zaljubila. Brzo sam se uverila da osim izražajnih fizičkih atributa i karakterno odstupa od svih koje poznajem. Neporočna je, stabilna, samostalna, preduzimljiva, oštroumna, a uz to, nenadmašno interpretira napamet pregršt češke, slovačke i ukrajinske poezije, plus kuva skoro podjednako dobro kao moja mama. Osim što je lepa kao filmska diva, zgodna kao atletičarka i pametna ko Google, ona prosto isijava pozitivnu energiju, harizmatična je poput božanstva, otvorena, iskrena, i što je najvažnije, stalno je nasmejana. Kada smo se upoznale, rekla mi je da je diplomirala književnost i da u iščekivanju posla već šest meseci radi kao denserka u jednom noćnom klubu. U ovim teškim, kriznim vremenima kada obrazovanje nikako ne može pristojno da se unovči, igranje u noćnom klubu je sasvim prihvatljivo kao privremeno, prelazno rešenje.

Prvih par meseci našeg zabavljanja uglavnom smo se viđale kod nje.

Milan Nikolić

Došao sam kod profesora Ratka Božovića da razgovaramo o njegovim novim knjigama. Ima ih dve. I jedna i druga su zbornici. Prva, Šapa u ruci, donosi priče profesorovih savremenika, kolega, prijatelja, bliskih ljudi koji su opisivali odnose sa svojim najvernijim prijateljima – psima. Druga, Moje simpatije, zapravo je profesorov zapis o ličnostima koje su prolazile kroz njegov život ostavljajući upečatljiv trag za sobom. Motiva više nego dovoljno, da nas usmere ka velikim dilemama vremena, da večitu ljudsku dramu problematizuju u aktuelnim okolnostima, u dominantnom kontekstu koji je nemoguće prevazići.

U 2010 godini, Nuklearni objekti Srbije dobili su nagradu „Zeleni list" zbog dobro organizovanog i sprovedenog transporta iskorišćenog radioaktivnog goriva iz reaktora RA u Rusiju.
Ovih dana, mogli bi da konkurišu za nagradu „Radioaktivni pupoljak" ( ako takva nagrada ne postoji treba je pod hitno promovisati). Razlog: 19. aprila ove godine prilikom merenja zračenja u reaktoru RA , došlo je do prekomernog ozračenja ekipe koja je taj posao obavljala (nadamo se da je informacija tačna da je primljena doza bezopasna po zdravlje tih ljudi) kao i prekoračenja ovlašćenja za taj posao.

Ovih dana se na internetu pojavila senzacionalna vest da je šesnaestogodišnjak Shouryya Ray, poreklom iz Indije (Kalkuta), koji živi u Drezdenu, u Nemačkoj, rešio tri stotine godina star problem iz balistike. Taj problem je još Njutn postavio, i u novinama piše da je on godinama zadavao glavobolje vrhunskim matematičarima.

Za svoje rešenje, Ray je dobio prestižnu nagradu koja služi da stimuliše nauku i  dodeljuje se mladim istraživačima.

 

Probudi me pljusak oko 3. Prošetam po kući. Svi spavaju. Definitivno ustati i popiti kafu ili se vratiti u krevet? Dilemu razrešavam u krevetu. Spavam. I onda, kao i svaki perverzanjak, sanjam politički san. Bajku. Kao ja, na poziv predsednice skupštine, koja izgleda baš kao Džoan Baez, izlazim za govornicu. U sali 250 poslanika svi me gledaju. Više u fazonu «koji je ovaj i šta sad hoće». U prvom redu sedi predsednik, isti Bata Stojković iz Crnog bombardera. On je, onako, smoren. Stavim naočare da bih im video lica, počešam se po bradi i počnem.

јесам заговарао опцију да тадић буде премијер и да на тај начин легализује позицију у којој се фактички већ и налазио, у којој, као председник дс-а "води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања владе, усклађује рад чланова владе*". јесам и све ми се чини да сам грешио.

Možda bi primerniji naslov bio “Pomoz‘ Bog Srpska pravoslavna reformisana vojsko”

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u celini mogu se zaista pohvaliti da su u odnosu na sve druge segmente društva i ministarstva izvršili najcelovitije reforme. Vojska je reorganizovana po najsavremenijim standardima, osavremenjen proces obuke i odlučivanja, naši oficiri čak prednjače nad oficirima mnogih susednih i NATO zemalja po obrazovanju, a u misijama i uopšte u međunarodnim kontaktima pokazuju visok stepen profesionalnosti. Međutim, u svemu tome što je dobro reformisano , čini mi se da je nešto i deformisano time što je vojska , umesto nekadašnjeg zarobljenika ideologije, sada zarobljenik crkve i religije.Ono što joj je nekada bio CK SKJ sada je Sinod SPC, a umesto komesara sada su sveštenici. Vojska Srbije vraćena je u XIX , a po mnogim stvarima pokušavaju da je vrate i u srednji vek. Kad su Zorana Đinđića pitali zašto pomaže izgradnju Hrama Svetog Save, rekao je “Zato što je veri je mesto u crkvi". Za razliku od njega, njegovi naslednici u DS su veru smestili u državne ustanove i, naročito, u vojsku.

 Pogledati OVDE :

Izostavljajući amebe i ine bičare i paramecijume, pardon, papučice, zadržaću se na kičmenjacima, pre svega na sisarima ili još bliže na ljudima. Žena i muškarac su biološki i fiziološki, kompatibilni. Psihički, psihološki...e o tome se da razgovarati! Pođimo recimo od najprostijeg primera. Za žene se kaže/govori da su alapače, ogovaruše, širiteljke abrova...dok ja sa svim svojim (velikim) životnim iskustvom, tvrdim da većih džaftara od muškaraca nema! Malo je žena koje im mogu prići na puškomet! A i to što ogovaruckaju, samo je posledica vekovnog ignorisanja i getoiziranja od strane muškaraca, pa šta drugo da rade?

 

Ne bih volela da se moj komentar o onome šta je Ana Radmilović napisala o filmu "Sestre" i problemu trgovine ljudima, u svom postu “Zašto naš ngo sektor ne može da se bavi žrtvama trafikinga” svede samo na objašnjenje “Zašto mnogi naši novinari ne umeju da pišu o trafikingu”. Pa ću se potruditi da kažem koju reč više.

склон жеена бруцомрсу неки Вићентић,носат, збрковима плавим и јаче смешан при изговору струјно зубних сугласника, пропали студент филозофског, а ишколовани учитељ, приде цревно апстинентан па стога,олајавали га, неконтролисано прдећи сокаком, 

 gosti autori: gorštak i stefan.hauzer

 Ovo je blog o pričama/legendama kako prići, upecati i zbariti ribu. Poželjno je da se uključe pecaroši, ali i ribe. Svi koji znaju ribolovačke priče su dobrodošli. Najbolje su one u prvom licu jednine, ali i one koje vam je prepričala zaovina komšinica o momku njene sestre od strica uz napomenu da ne kažete nikome.

Da! Napomena: ovo nije blog o kečigama! ovo je experiment u blogovanju!

...jer i travka treba i rosu i kosu.

 Pronalazim se u svakoj recenici. Skoro.

Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikuda ne žure, jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplašiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je što se oko njih dešava, a onda odjednom sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro.

Najlepše u Njujorku su minijature. Da bi se videle, ili da te pronađu, treba izaći napolje. Možda najlepša poruka ovog grada je upravo ta - izađi napolje.

Čavić osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Debrecinu, na 100 metara leptir. Fenomenalna vest - jedna od onih koje ne zahtevaju previše reči, prenošenja utisaka…

Kod nas u Nišu kada vidiš auto sa tablicama PK, LE, PI, VR, ... ako si iole iskusan vozač znaš da možeš svašta da očekuješ. Pogotovo na ovim misterioznim kružnim tokovima koji su predizborno nikli na mestima gde su bili semafori. Ne radi se tu samo o spretnosti nego i o nepoznavanju matrice uhodanog saobraćaja u većem gradu. Saobraćajni eksperti sa lokalnim. niškim tablicama, najčešće trube, po nekad vređaju a boga mi umeju i da izađu iz auta da na brzinu nauče vozača iz grada bez semafora kako da se ponaša.

 

 

Slično je i u Beogradu. Automobili sa tablicama PN, ZR, SM, PO, ... su po difoltu neznalice i ostali učesnici u saobraćaju ih seku, ne propuštaju, ... Normalno i mi sa NI tablicama ne prolazimo mnogo bolje. Evo uzmimo moj primer.