(психопатологија свакодневног живота с повременим изборима)

Ипак сам пре неколико дана почео да гледам предизборне програме и рекламе­ ­­­­- не вреди, не може човек да прати стрипове Марка Сомборца у потпуности ако не прати и ту шараду.

И, не знам откуд ми то, али први пут све то гледам, а смејем се. И схватам да то значи да сам превазишао апсурд, или је он превазишао мене. Или смо у неком метакосмосу где се узајамно превазилазимо, ваљда свако убеђен да је зезнуо оног другог?!

 

Srpska politicka elita se nalazi izmedju pritiska Brisela koji, da ne bude zabune, iz vlastitog interesa zeli Srbiju vidjeti kao kako tako uredjenu zemlju i izmedju mnogo jaceg pritiska domaceg financijsko tajkunskog  lobija pojacanog interesima same politicke elite koja se ne zeli odreci svojih decenijama naviklih privilegija ukoliko su iste, a cesto jesu, suprostavljene ciljevima uredjeivanja drzave.
Kad se u istu formulu ubaci i nasa  tradicionalna aljkavost i decenijama gradjen odnos prema drzavi kao instrumentu  licne koristi bez osjecaja da se cini nesto lose, jer

BH glasilo, Dnevni list, je nedavno objavio da Federaciju BiH nakon jesenjih lokalnih izbora čeka radikalno preuređenje. Tvrdi se da domaća i strana diplomatija u strogoj tajnosti već probno prekraja prebukiran i nefunkcionalan entitet. Okrupnjavanje 10 kantona zamišlja se, uglavnom, po predratnoj teritorijalno-administrativnoj podeli. Dnevni list piše da bi Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali u sadašnjim okvirima. Međutim, Hercegovačko-neretvanskom pripojio bi se Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegovački, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosansko-podrinjskim, Zeničko-dobojskim i Srednjobosanskim kantonom.Druga faza podrazumevala bi potpuno ukidanje kantona i uvođenje dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i opštinske, što bi zahtevalo izmenu Ustava BiH.

Milan Nikolić

Sve što želim dobijem na KLIK. Radni dan mi je ON LINE. A slobodno vreme umreženo – kaže Jelena Bogavac na početku razgovora koji je, da bi bio provokativan i kao stvoren za citiranje, a samim  tim i aktuelan, morao da krene od virtuelnog. Nije li upravo takav početak imanentan duhu epohe odnosno epohi bez duha. Vremenu koje možda nije sasvim obezduhovljeno. Možda nije uopšte. Možda je samo taj neki lahor, misao, ideja, osećanje – sve što čini fluidno polje duhovnosti evoluiralo na način koji ne prihvatamo bez preispitivanja, mi, privrženi pogledima oči u oči, mi, sumnjičavi prema digitalizaciji spirita. Ili je, ipak, regresija junakinja doba, famozno otuđenje kojim nas filozofi progone čitav vek. Šta je na društvenim mrežama druželjubivije u odnosu na sto, stolnjak i makijato?

Na današnji dan bi uz srećniju genetsku predodređenost i pravilniju ishranu, Čarls Mingas, najveći džez kompozitor svih vremena, napunio devedeset godina. Verovatno bi se na rođendanu prisetili i Mingasovog pokojnog šefa, Djuka Elingtona. Koji je možda najveći džez kompozitor svih vremena. Ali treće mogućnosti nema.

Čarlsa Mingasa je otac tukao za svaku sitnicu. Naprimer, jer bi se upiškio u krevetu. To je ostavilo posledice. Izvesni teoretičari džeza tvrde da se svi džezeri dele na patetične i frustrirane. Nazvan The Angry Man of Jazz, ne samo jer je umeo da se maši sekire, Mingas je pripadao ovim drugim. Rođen u Nogalesu, Arizona, gradu koga preseca granica sa državom Sonora (delu sveta o kome uzgredno preporučujem da se čitalac obavestiti putem romana "2666"), Mingas će se Meksiku vraćati često a najzad i konačno. Srećom po muziku, a po svemu što znamo o Nogalesu i po sebe, odrastao je u ne previše udaljenom Los Anđelesu, u getu po imenu Vots (Watts). Vots je bio i ostao izvor svakojakih nevolja, ali i kuzina u kojoj je mešavina muzičkih uticaja, rasa i potrebe da se odatle pobegne proizvodila neprekidne erupcije muzičkih talenenata. Što se tiče nasleđa sa kojim je Mingas odrastao, dovoljno je reći da je Mingasov otac tek kao punoletan otkrio da nije belac, već vanbračno dete crnog roba, živevši do ovog otkrića uz majku Šveđanku i njenog neslutećeg muža, Nemca.

Ivo Andrić

 

don't let me down, let it be, get back, come together, oh! darling, yellow submarine, all you need is love, helter skelter, ob-la-di, ob-la-da, i'm so tired, help, strawberry fields forever, across the universe, with a little help from my friends, please please me, love me do, twist and shout, i wanna be your man, i want to hold your hand, octopus's garden,tell me why, lucy in the sky with diamonds, a hard day's night, ticket to ride, yesterday, drive my car, we can work it out, eleanor rigby...

Izvlačenje brojeva i imena završeno:

1.   Zoran Stanković

2.   Vladan Glišić

3.   Boris Tadić

4.   Vojislav Koštunica

                                                  ILI
                              O NEDOSLEDNOSTI VREMENA

 

               Nešto svakako nije bilo u redu sa njenom percepcijom proticanja vremena. I sada, kada je na tenane sa svih strana uspela da osmotri sva ta dešavanja koja su je u najmanju ruku zbunila, a na trenutke i prenerazila, i dalje nije bila sigurna šta da misli i koji bi se zaključci iz svega mogli izvući. Ono što je sigurno je da nije niotkud uspela da iščeprka bilo kakvo objašnjenje koje bi je zadovoljilo i postavilo stvari na svoje mesto na njoj prihvatljiv način.

Dragi drugari,

 

Pogledajte ovaj snimak sa originalnim tonskim zapisom pa onda smanjite ton do kraja, pustite snimak od pocetka, a samo muziku pustite sa ovog linka

 

Javite utiske!

U sredu (18.aprila) su Olimpijski časovnici na Trafalgar skveru i Terazijama pokazivali broj sto. Ušli smo poslednjih 100 dana do početka Igara kao u poslednjih 100 metara u finišu olimpijske trke. Trke koja je počela pre šest godina kada je objavljeno da je London postao prvi grad na svetu koji će po treći put biti domaćin modernih Olimpijskih igara.

 

Daleko smo odmakle s pripremama od kako je prvi blogopoziv za Arty-Party na brodu Krivi Stojko objavljen pre sedam dana i završio se pitanjem "da li će stati toliko ljudi na krivog stojka a da se isti ne nakrivi?" Moj odgovor je bio " da 'oce". Jer, kapacitet je 300 ljudi ili više, a i "veliki je stojko, da ne petljam sad tomu akvinskog i metafizicko pitanje koliko

Sadašnji No.1 ptičar sveta, Tom Gullick, posmatrao je zapanjujućih 8935 vrsta ptica. No.2, Jon Hornbuckle, je sa 8846 – skoro 90 vrsta kraći. Da li je uopšte moguće smanjiti taj jaz? Obojica su proputovali planetu uzduž i popreko i, da bi videli još 90 vrsta, treba da preplove ivice poznatog sveta i survaju se u ambis s one strane mape.

 

Srećom, to je problem koji me nikada neće mučiti…

konačno!

Granjavljenje proleća, zelenilo i behar. Mlaki beton, tabla i obruč.

Poslednji jesenji basket završen je kako je jedino i mogao biti, dvocifrenom razlikom. Za alfa majstora i pater familijasa. Oca i domačina.

U međuvremenu su se sa mungosom-lemurom izdešavale neke čudne stvari.

Govori kao da ima hroničnu upalu grla, gornja mu je usna nagaravljena. Poslednje najke, kupljene pre dve nedelje su 43.

Što znači da ću već sledeće moći povremeno da maznem i prošetam kao glavni baja, ako me ne uhvate pri pokušaju.