Obicno, kad se preselite u novu sredinu (ako se ikada upustite u to da se zivotno maknete od starog kraja, mamice i tatice, lokalne pekare, lokalne kladionice i slicno), covek bude obasut sa svih strana novim, ponekad neobicnim, ponekad cudnim, ponekad frapantnim obicajima, rutinama, pogledima na svet i delovanju u istom. U datom slucaju (odlaska sa drevnih ognjista) postoje tri opcije: prva da tvrdoglavo odbijate fizicku realnost i da zivite u getu van prostora i vremena pretvarajuci se da ste jos uvek tamo odakle ste dosli, druga da zaboravite sve staro i da se ponasate ne kao da ste se vi rodili 'tamo' nego i da je cukun-deda u stvari oduvek bio odatle poreklom, i treca da kao i svako normalan, nadjete zlatnu sredinu gde cete prvo nju (novu sredinu) da prihvatite, a onda ce ona vama da izlozi na uvid sta sve moze i ne moze da pruzi, pa ce moci lep odabir da se napravi i relativno uziva u nekom mutantu starog i novog.

Mnogi mediji za proteste u Resniku vezuju reč rasizam, za nalepnicu "raseljavam Rom" takođe su vezali reč rasizam. A ja se  samo pitam koja je razlika između Resnika, nalepnice i onoga što radi Dragan Đilas i zašto niko uz ime gradonačelnika Beograda ne veže tu strašnu reč RASISTA!!!

Predrag Azdejković

www.azdejkovic.com

 To nije velika pesma, ni brilijantna politička analiza. Ali oskudni redovi koje je Ginter Gras objavio pod naslovom „Šta se mora reći", jednom će se ubrajati među njegove najuticajnije reči. One označavaju prekretnicu. U njima se nalazi rečenica koju više nećemo moći da izbegnemo: „Nuklearna sila Izrael ugrožava ionako krhki mir u svetu". Ova rečenica podigla je pravu buru.

Odavno se u Srbiji tvrdi da je " bravar bio bolji",  tome bi se danas moglo dodati - ne samo bravar, već i plastičar, a i pekar, lekar, apotekar, drvoseča, seljak,  licider, vunovlakač, abadžija, kazandžija.... Drugim rečima, baš svako bi bio bolji predsednik Srbije od aktuelnih političkih lidera.

"Sve što dolazi od gugla je najbolje" - to mi je bila misao dok sam otvarao novi e-mail nalog, potreban  za novi posao. I stvarno sam bio veoma zadovoljan. Bez spam poruka, dobra preglednost, korisne opcije, skladištenje dokumenata, gmail chat koji mi je dosta olakšao posao...

Ali, pre nekih mesec dana stigao mi je mail od gugla, obaveštenje o novom nalogu koji sam otvorio. Pogledao sam bolje pristigli mail, pošto nikakav novi nalog nisam otvarao. Kad ono, iznenađenje: mail je upućen nekome čija se adresa razlikuje od moje: u jednoj tački! I onda je krenulo.

To je bio moj prvi susret sa mrtvim telom. Ležala je na krevetu, neko joj je gazom već vezao vilicu. Ta je gaza izgledala glupo ali neophodno. Vezana oko glave, kao da je boli zub. Ne znam da iko tako vezuje gazu kad ga boli zub, ali tako mi je izgledalo. Iako sam je videla par dana ranije, odjednom mi se činila nekako manja, crnja i lepša. Trebalo ju je presvući i obući za sahranu. Mrtva tela su teška za presvlačenje.

Pritisaka uvek ima. Zovu. Uglavnom mole, ali moj posao je da u takvim situacijama budem "srca kamenoga". Još nisam dobijao ozbiljne pretnje, a nemaju čime da me ucenjuju. 

Evo "YouTube" reprize druge emisije...

Glede ove predsedničke kampanje , učestvujućih kandidata, njihovih međusobnih odnosa i ponuda nešto mi pade na pamet kako bi izgledalo da imamo kolektivno predsedništvo, kao rešenje koje ionako ništa ne rešava, pa da sve kandidate izaberemo.

Demagogija u „žaru izborne borbe“nije ništa novo - stara stvar koliko i izbori i još starija.Ono što je kod nas svakim izborima postajalo sve izraženije jeste količina demagogije i davanje obećanja naciji za koja i sami znaju da niti im je u nadležnosti, niti su u mogućnosti da ih ispune.

Predsednički kandidati se utrkuju ko više voli Srbiju i nas, njene građane, i ko će više i epohalnije da nam ponudi. Kao da niko od njih nije pročitao ustavne nadležnosti predsednika, pa obećanjima o svemu i svačemu potiskuju u drugi plan parlamentarne i lokalne izbore.Zbog toga postoji opasnost da se građani-birači nađu na velikim mukama jer je nepatriotski i  glupo odbaciti toliko mnogo lepih ponuda svih ostalih, zaokružujući ime samo jednog kandidata.

 Eto, pored berze i američkog fudbala, i ovim se zanimam. Napravio sam, zajedno sa svojim partnerom u firmi Inbox doo Sinišom Rogićem, ovu socijalnu mrežu avgusta 2011. godine. Da ne bih sad smarao sa objašnjavanjima, koga zanima neka se registruje na adresu iz naslova, pa cu da odgovaram na pitanja, ako ih bude :-)

 Ovo što je ideja, je da se povezuju ljudi na osnovu svojih odabranih interesovanja. A drugo je, da smo društveno odgovorni i ne špijuniramo ljude po netu da bi prodavali to trećim licima. Ono što odaberete je ono što i mi vidimo, ništa drugo.

najbolje resenje bi bilo:

Performans art nije za mene

               Drago mi je što mogu da ustupim prostor svojoj gošći Kleinemutter.

               Moje dete je dete sa posebnim potrebama ili dete sa invaliditetom 100% ili hendikepirano dete ili kako god već zovu ovakvu decu, ali moje dete je jedno toplo dete, koje se raduje životu, koje uživa u sadržajima u kojem uživaju i druga tipična deca. Moje dete je moja srećica !