Tekst "Germanofobija ponovo vlada Evropom" na sajtu B92 me je povukao na čitanje bombastičnim naslovom. A ni podnaslov ne zaostaje: "Snaga Nemačke izaziva strah u Evropi". U nastavku još piše da je to "činjenica".

I šta sam pročitala u prilog "činjenici" da "Kontinent ponovo zazire"? Kako su to Novosti potkrepile, a B92 preneo (kao i još 620 mesta na Internetu, čiji se broj iz sekudne u sekundu povećava)?

Objašnjavanje "straha od dominacije" otvara se pominjanjem grčkog lista "Ta nea", koji je objavio karikaturu kancelarke Angele Merkel "koja upravlja Grčkom kao marionetom", pod naslovom "Najn! Najn! Najn!"  (reakcija na kontrolisanje grčkog budžeta).

ОСВЕТА

     „Шта је поезија која не спасава / народе ни људе?", запитао се на крају Другог светског рата у једној песми пољски нобеловац Чеслав Милош. Коју годину касније немачки филозоф Теодор Адорно тражио je сличан одговор - како је могуће писати поезију после Аушвица? Тих година, затрпана гомилом лешева, идеја величине и племенитости људског духа и мисли заударала је широм света. А поезија, некада најцењенији залог те идеје, морала је да тражи себи одступницу.

(gost autor)

Time koliko sam čekala da napišem ovaj blogpost prevazišla sam sve pragove tolerancije za koje sam ikada i pomislila da kod mene postoje. Mojih 29 godina nije me naučilo koliko poslednja 3 meseca.

Priča počinje pre nekih pola godine. Letos smo moja bolja polovina i ja sakupili neki novac i odlučili se da kupimo računar koji će nam koristiti oboma - njemu jer fotografiše i bavi se foto-obradom, ali i meni, budući da sav posao radim onlajn. Zbog pouzdanosti i preporuke nekoliko prijatelja koji koriste Apple (mada, istina, niko od njih ga nije kupio u Srbiji), odlučili smo se za MacBook Pro 15" (nije tajna, košta skoro 2.000 evra), sa planom da kada uštedimo još neki novac, uzmemo meni MacBook Air, jer nam je realno potreban još jedan pouzdan laptop.

I tako, 31. jula 2011. u iStyle u Shopping Centru Ušće kupili smo naše mezimče, mazili ga i pazili, bili zadovoljni prvih nekoliko nedelja.

Ja znam kako se sada, tamo na brdu, umesto dana svetli sneg. Na njemu leži crnilo noći i mraz ustupa mesto reči koja mnogo bolje od njega opisuje hladnoću od koje zvezde uvređeno trepću – studen. Dobra, stara, skoro zaboravljena reč oko koje se širi još nepravednije zapostavljena stud. E, studen sada tišinom pritiska selo, povremeno krcnuvši, taman toliko da opravda književnu frazu škrgutanja ledenim zubima. U tišini gluve zime ponekad zamiriše dim, ali ga bistra kao staklo hladnoća preseče oštrinom novog noža i u nosu ostavi samo svoj ledeni dah.

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je privremeno zabranio Društvu za marketing i usluge Apex Solution Technology obradu podataka o ličnosti, konkretno serijskog i alias broja personalizovanih SMART kartica u okviru sistema za naplatu karata i upravljanje u javnom prevozu u Beogradu, tzv. Bus Plus sistem.
To rešenje je, zapravo, sasvim (ne)logičan nastavak priče kojom sam se već bavio i na ovom blogu - U autobusu nema mesta za velikog brata i Koristi li veliki brat gradski prevoz.

I, kaže mi, da proslavimo ovaj dan, kupila sam domaće kolače, znam da joj je kupila Slavica, u sobi su na radnom stolu, donesi ih. Taman što sam skinuo vijetnamku, priđem joj, zaboravio sam da joj je danas rođendan iako me J. na to nekoliko puta podsećala, i sveže ipečen hleb joj je poslala, poljubim je u rumeni pergament obraz i lako povučem za uši: Srećan ti rođendan i velika mi porasla. Nasmeje se. Donesem kolače, stavim džezvu za kafu, iz gornje fijoke izvadim staklenu prastaru pepeljaru i sednem na trosed. U glavi mi pet sati i trideset minuta kad moram da budem kod oftalmologa, kasnije saznajem, vidim, oftalmološkinja. Probudila sam se rano jutros, još je bio mrak, sanjala sam...nisam posle mogla oka da sklopim. San je laža a Bog je istina, zazveči mi u glavi Njegoš. Šta si sanjala?

Procitah danas vest da su se sreli i lepo ispricali Dodik i Ceda Jovanovic. 

Gost autor: Uninamama


U skupštinsku proceduru (znači, prošli su i "javnu raspravu" i Vladu) ovih dana ulazi nekoliko zakona o obrazovanju, a meni je najinteresantniji (ili da kažem najšokantniji) Zakon o srednjoj školi.

ко'што једни умеју уживати нуз тањир макош теста, други сакупљајући значке или пак трећи слушајући исландску музику, Б. је себе препознала курчетином се бавећи онако дојаја.
јооојми,кад сећање,та варљивост намами . . .

PrVo se erektuje kRst

Imam goste na blogu i to kakve! Dagi prijatelji, Piratska  partija ima reč!

U ovom tekstu pojasnićemo ko i na koji način uništava kulturnu baštinu u Srbiji. Kako je zapravo "PINK kartel" razorio kvalitetno tlo za omladinu Srbije i šta da preduzmete u vezi sa tim. Velikim uloženim naporom članova Piratske partije došli smo do bitnih podataka koji stavljaju veliki znak pitanja na legitimnost i legalnost ovih organizacija, a nadamo se da će vas oni podstaći da se i vi priključite velikoj građanskoj inicijativi za rešavanje ovih spornih problema.

Problem je kompleksan i obuhvata ne samo loše funkcionisanje pojedinih organizacija poput SOKOJ, OFPS, i PI nego zalazi i dublje u zastarelost pojedinih zakona, kriminalne radnje i mnogostruki negativni uticaj na kulturu i njeno unazađivanje.

…ili putovanje na kraj sveta

Mimoilaženje sa konjskom dvokolicom sa bidonima za pitku vodu... Utaban zemljani put vijuga kroz otvorenu savanu s niskim trnovitim akacijama i suvom i poleglom travom u pretežno pustinjskom distriktu Kač, Gudžarat, Indija. Savanu nadleću brojna i bučna jata ždralova.

Još malo „gunđanja" zbog BusPlusa i isplativ predlog Konzorcijumu

Pišu u osam ruku: savesni građani J. S. i Hansel i službenici Direkcije za javni prevoz i BusPlusa 

Pre desetak dana pisao sam ovde (kao jedan od mnogih u javnosti) protiv zaprećenog tretmana građana koji imaju uredno dopunjenu BusPlus personalizovanu karticu, ali su propustili, ma iz kog razloga, da je validiraju pri ulasku u vozilo gradskog saobraćaja. Preti se, po važećim odlukama, blokiranjem kartice, obaveznom deblokadom i izbacivanjem iz vozila ako ste u njega ušli s blokiranom karticom (recimo da niste stigli da je deblokirate), iako ste, podvlačim, kartu blagovremeno dopunili potrebnim mesečnim iznosom.

Dok u istim tim odlukama nigde ne piše da li će se deblokada i koliko naplaćivati, u novinama smo mogli da pročitamo da će, pored toga što će biti izbacivani iz vozila, i ovi putnici biti kažnjavani kao i oni koji se voze bez karte.

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.