Pre pola godine Nišom se pronela čaršijska priča da su neki tipovi pratili komandanta žandarmerije. Kad je nastalo stani pani, odnosno kada su dotičnoj gospodi zalepljene face za asfalt, pored ličnih karti povadili su službene legitimacije. Kažu abrovi da je general Bata Dikić bio i praćen i prisluškivan. Čitali smo u Blicu kasnije koji se poziva na neimenovane izvore da je u stvari general Dikić prisluškivao kolege ma kako to suludo zvučalo. Ministar policije je kasnije dao zvaničnu izjavu da nije bilo prisluškivanja. Šuškalo se po medijima, da se u direktoratu policije mutilo sa antidatiranim nalozima za praćenje Dikića a to niko nije demantovao.

Ovih dana je objavljeno u Blicu da se maltene ponovo formira JSO pri žandarmeriji. Nova jedinica, kako kaže glasilo koje se razume u spinovanje, će brojati 600 ljudi koji su svi listom Legijini saborci i da neće biti ni jedne jedinice koja će moći da im se suprostavi.

Kolega sa susednog portala Linux za sve, kolega Branko je moj gost na blogu. A tema je itekako inspirativna, pa ima reč:

Microsoft zabranjuje isključivanje Secure Boota na hardveru s ARM procesorima

Dobro, mi Linuxaši smo naivna bagra! Nekako nam je u naravi vjerovati da su svi u osnovi dobri i da za svakoga ima nade. Valjda nam je to u krvi. Ipak koristimo neki tamo Open softver, preziremo piratske programe, valjda jedini kupimo original u trgovini, sponzoriramo Wikipediju i plačemo nad sudbinom čovječanstva.

Tako

ili raskorak forme i sustine.

Predlog za čitanje

Laslo Vegel, "Priče iz donjih predela - berlinski tekstovi", (s mađarskog preveo Arpad Vicko), IP Cenzura, Novi Sad, 2011.

Mi uvek na kraju dobijamo lica naših istina.
Alber Kami

"Dolaziš sa rubnih područja i zbog toga te nužno smatraju uljezom. Već dobrano u drugoj polovini života, susrećeš se prvi put sa svakodnevnom stvarnošću Evrope, do sada si gledao samo bedna gloženja malih nacija, sada na vlastitoj koži osećaš otmenu sebičnost velikih" reči su kojima novosadski pisac Laslo Vegel opisuje civilizacijski šok koji njegov junak, nakon decenija života provedenih s ove strane gvozdene zavese, opisuje svoj prvi susret sa zabludom, iluzijom, ogledalom, idealom, željom i čežnjom zvanom Evropa.

Zamisli nešto što je za tebe veoma bitno. Na primer, lični cilj koji za tebe stvarno predstavlja izazov. Koji, kada bi ga ispunio, bio bi siguran da je sve moguće u životu. Nešto što te pokreće. Nešto što je stvarno vredno tvog rada i truda. I što ga tačnije predstaviš u svojoj glavi, tačnije će se manifestovati, tako da budi precizan. I kada na kraju znaš tačno šta je to, dodeli mu simbol. Dodeli mu znak koji će da predstavlja ceo tvoj cilj odjednom. Tačnije, njegovo ispunjenje. Oseti ga celim telom kao da se sada dešava. Onda ga nacrtaj na papiru iz velike sveske i postavi ga ispred sebe na nekoj razdaljini. Na tolikoj razdaljini, i na toj visini, tako da bude realan. Ni preblizu, ni predaleko. Ni prevelik, ni premali. Potaman je reč. Potaman. Ono što je najbolje je da ćeš tačno znati mesto na kome treba da bude, bez greške...

Prevedeno na crnogorski. Nijesam moga' odoljeti 

Ovako je bilo. Prvo sam ja napisao tekst «TN i 100 muslimana». Potom je SDU napisalo saopštenje. Onda sam ja napisao odgovor na to saopštenje.

Da ne bude da nisam, jer se moj odgovor lako zagubi među 540 komentara, evo da ga obznanim:

 Odgovor SDU-u

Sutra se izborom premijera završava zabava na stranicama „Blica“ pod nazivom „Biramo našu vladu“.Bez obzira na lične impresije, način predlaganja i biranja, rezultati ipak odražavaju stavove i ukuse barem jednog dela javnog nmenja Srbije. Da se primetiti da nisu birani ministar za KiM , ni ministar za dijasporu i vere i uverenja da nas baš to ministarstvo spasava i večno čuva siguran priliv doznaka dijaspore, nacionalnog identiteta svih Srba sveta, naročito u regionu, a bogami i trošenja ogromnih sredstava za Kosovu a sve pod maskom patriotizma.

„Blicova“ vlada izgleda ovako:

Sadašnja, sa premijerom Cvetkovićem, ovako, a da vidimo kako će izgledati naša blogerska.

Nije valjalo prvi put. Ne valja ni sada. Pad cena nakretnina ne treba sprečavati. On je u interesu građana.

Uzimati od poreskih obveznika koji zarađuju minimalac i poklanjati ljudima koji zarađuju do 150.000 dinara mesečno je nemoralno. Nisu vaše pare.

 gost autor: ludipingvin

Album o kome ću danas pričati odiše lepotom.

Natali Merčant je posvetila 6 godina svog života istraživanju američkih i engleskih pesnika sa kraja XIX i početka XX veka. Tražila je dečije pesme. Na primer:

nemam uvod.
za ovo vam i nije potreban.
tridesetak minuta čiste lepote.
i više od toga.
izvolite:

Da Evropa izveverue kolko smo rasni u rukometu i kao reprezentacia i kao domaćini.

Skituljko na plaži

Po principu verovatnoće, bilo je samo pitanje vremena kada će nam se desiti da nas neko pokrade. Jer, kada spavaš na otvorenom i sve što ti treba za život nosiš u četiri plus torbe, pre ili kasnije neminovno je da budeš žrtva nečijih dugih prstiju.

A pomenuta “plus” torba je za cikloturistu zapravo najbitnija. To je ona ručna torbica koja se montira na volan bicikla i nikada se ne ostavlja na njemu, makar se od svog dvotočkaša udaljavali samo par koraka.

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Izađeš ranije i uhvatiš najtiši deo dana. Tokom nedelje izlazim još ranije, ali to je druga priča. Nedeljom su jutra posebna. Oni koji su navikli da se bude rano su budni, ali sede u svojim kućama, i propuštaju puno.
Ništa se ne dešava, a nikad puniji svet. Meko je napolju, k'o među jastucima. I sve može sporo.