Autor: Rodoljub Šabić

Ko su 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici Srbiji? Odgovor na ovo pitanje, odnosno informacije koje predstavljaju odgovor, nedavno je od Ministarstva finansija, Poreske uprave u njegovom sastavu zatražila, pozivajući se na prava iz Zakon o slobodnom pristupu informacijama emisija „Insajder" TV B92.

Zahtev „Insajder-a" je „glatko" odbijen. Tražene informacije su uskraćene sa pozivom na to da po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju „službenu tajnu". „Insajder" je podneo žalbu Povereniku za informacije, a Poverenik je usvojio žalbu i naložio da se tražene informacije daju. Ministarstvo i pored toga što u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u čl. 28. jasno piše da su rešenja Poverenika konačno obavezujuća i izvršna nije postupilo po nalogu. A predstavnici ministarstva, uključujući i ministra (sticajem okolnosti istovremeno i premijera) u javnosti su svoje (ne)postupanje „objašnjavali" tim da će traženi podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Sećate se filmova o Tarzanu? Ili ste, ako pripadate mlađoj generaciji, makar čuli da je "Tarzan" nekada bio veoma popularan. Nema mnogo onih koji nisu videli bar neku sekvencu. Osim korpulentnog glavnog junaka tih filmova, i njegove partnerke, za moj ukus jedne od najlepših pojava na filmu, u tim ostvarenjima je važnu ulogu imala i šimpanza Čita. Upravo na nju se, pre svega, odnosi ovaj blog. Naime, Čita je, u svojoj 80-toj godini, 24. decembra, uginula.

gost autor: coa smor

Londonski The Economist se već duže vreme bavi temom kada će ekonomija Kine prestići američku. Dve godine, koje se vide kao moguće, su 2018 i 2021. Naime, u prvom scenariju polazi se od toga da će prosečni rast GDP Kine u sledećoj deceniji biti 7,75% (SAD 2,5%), kineska inflacija (odnosno deflator GDP) 4% (američka 1.5%) i prosečna godišnja apresijacija juana 3%. U drugom scenariju, Kina usporava; realni rast je prosečno 5%, dok sve ostalo ostaje nepromenjeno. U tom slučaju Kina prestiže SAD 2012.
Međutim, nisu nemogući ni drugi scenariji.

Opština Stari grad je pre nekoliko nedelja pokrenula pohvalnu akciju: građanima su uz svoj časopis „Stari grad" podelili po jednu oveću zelenu kesu, u koje će ekološki savesni Starograđani sakupljati papirni, plastični i aluminijumski (onaj od konzervi) otpad, a te kese će iznositi određenih dana u naznačeno vreme ispred kuće. Kud ćeš lepše? „Neće to valjati" - veli moj skeptični komšija - „to je jedna budalaština, a budale su i oni koji u to veruju". Dabome, pakosno je ciljao na mene koji sam se upecao i odmah počeo da recikliram i da držim ekološke propovedi. Nažalost, ogorčeni komšija je bio pravu! No, pođimo redom.

Tema nije blagdanska, novogodišnja, božićna, niti u bilo kom smislu praznična, nego držeći se reči mog pokojnog dede Dedovića kad je već bio zašao u godine: Nemoj mi molim te više čestitati rođendane i Nove Godine, to me samo podseća koliko sam bliži kraju, napisah ovaj običan, ordinaran, možda i banalan tekst, ocenite sami.

Vreme događanja, 1961 godina, ja, drugo polugođe osmog razreda OŠ Branko Božović u Titogradu. Bio je kraj Aprila, čini mi se, ili početak Marta, vreme sunčano, temperatura oko + 20 stepeni i nas desetak drugara na Moraču da se kupamo. Bila nam pred nosom, ni pet minuta. Smandrljamo se k'o divokoze, pardon, divojarci, niz urvinu do Pločica, naše omiljene plaže. Počnemo da se svlačimo kad: Viđi kak'e donje gaće nosi Mikele!

Glečeri se tope, otopljava klima, nikom neće biti oko srca zima,
govorimo o mogućnostima! :)

Umesto priče o I. Ivanoviću, što mi je bila prvobitna namera, želim sa vama da podelim nešto što me danas oduševilo.

Rambo svaka čast!
Tako se to radi.

Kod početaka, čestih ili manje čestih, osećaj u stomaku zavisi od puno faktora (a zavisi i od stomaka), ali nema početka koji je lak. To ume da obeshrabri i najhrabrije, ili najumerenije jednako, i sa godinama i nakupljenim počecima iza sebe (na leđima), svako će oklevati pred još jednim. Ljudski je. Ljudi uglavnom ne prepoznaju kontinuitet.

Autor: Rodoljub Šabić

Upotreba SMART kartica u okviru tzv. BUS Plus benefit programa u gradskom prevozu je, rekao bih, postala veoma interesantna tema. U prilog tome da se radi o temi o kojoj javnost nema dovoljno informacija govori činjenica da mi se u poslednje vreme s tom temom u vezi sve češće obraćaju predstavnici medija ali, što je posebno interesantno, i ne mali broj građana. A čak i neki „fanovi" poverenika šalju mi poruke da su iznenađeni zbog toga što tim povodom Poverenik za (informacije i) zaštitu podataka o ličnosti ništa nije preduzeo, pa mislim da je to dobar razlog da i ovde na blogu o tome napišem nekoliko rečenica.

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje ovu "nevidljivu" bespilotnu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. U svetskim medijima se, povodom tog i daljih događaja, postavljaju brojna pitanja kao što su:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?
• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?
• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?
• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?
• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

Emisija "Peta noć" je bila vanzemaljski hit i pravo čudo. Po prvi put u istoriji Niša petkom kod Ćosića su se smenjivale poznate face iz cele Srbije. Mislim da je vikend pre mene gostovao Zoran Đinđić... Mada možda i uobražavam. Bilo je to davne 1999 ili možda čak i 2000 godine. Moje prvo gostovanje na televizoru.

"A sa nama u studiju je jedan mlad ali neobično jak čovek..."
Počinjem ubrzano da dišem.
"čovek za koga ste sigurno do sada čuli a ako niste..."
Lupanje srca je toliko jako da mislim da se čuje u studiju.
"Dame i gospodo sa nama je..."
Pulsiranje u grlu. Mnogo sam žedan.
"...Milan Jovanović. Milane dobro veče"
Probam da izgovorim jebeno dobro veče ali se ništa ne dešava. Ne mogu da razvijem dovoljno jak pritisak u plućima da proteram vazduh kroz grlo koje se steglo i kao da je puno piljevine. Trenuci koji traju u nedogled dok ja postižem kompresiju a srce lupa toliko snažno da imam osećaj da poskakujem sa sa stolice. Nekako, nekako uspevam da procedim:
" dobro veče"
"Milane kako ti se sviđa kod nas u studiju"
A ja samo klimam glavom i pravim facu kao da se smejem. Pojma nemam da li to baš na osmeh liči.
"A sada reklame..."

Nisam siguran zasto ali sam u zivotu na neke krupne stvari uveg gledao kroz analizu nekakvih naizgled nevaznih situacija. Evo upravo se skoro desilo nesto sto me je dodatno duboko razocaralo u tu pricu koja se zove danasnja Srbija.

Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

Nekada, dok su bili milicija, nisu štrajkovali. Od kada su postali policija, često štrajkuju. Ciljevi njihovih štrajkova su različiti. Ponekad im je cilj da smenjuju ministre ili ubijaju premijere, a ponekad samo da im se povećaju plate.